Dr Dragan Veselinov, celnik stranke “Vojvodina"

Ustavna reforma politickog sistema Srbije je neminovna. Paradoksalno je da nju, u stvari, najvise podsticu Albanci. Svojim separatizmom oni guraju srpsku vlast da razmislja o nuznoj decentralizaciji politickog sistema. Ostanu li u Srbiji, Albanci ce biti najveci promotor regionalizacije vlasti

Zuzana Serences

Jedan od bivsih lidera koalicije “Vojvodina" dr Dragan Veselinov, danas na celu stranke “Vojvodina" , uputio je ovih dana apel vojvodjanskim politickim snagama uz neku vrstu poziva za pokusaj da se svi nadju na jednoj platformi. O tome koji su razlozi za takav poziv posle tolikih “vojvodjanskih" zadjevica i pljustanja medjusobnih optuzbi kaze:

- Tacno. Pozvao sam predstavnike svih znacajnih vojvodjanskih politickih snaga da obustavimo medjusobne zadjevice i da pronadjemo zajednicki put za isticanje interesa Vojvodine pred medjunarodnom zajednicom, posebno Amerikancima i Evropljanima. Svi su se do sada u jugoslovenskom prostoru uspeli ujediniti oko svojih istorijskih interesa, i Hrvati, i Muslimani, i danas Albanci, dok mi, posebno vojvodjanski Srbi, jos uvek radije skacemo jedan drugome u oci nego sto skacemo na protivnike Vojvodine i njene autonomije. Mi treba da naglasimo da mi nismo ni za kakvu vojvodjansku drzavu, i da nismo separatisti, vec da smo patriote u drzavi Srbiji, ali da Vojvodinu volimo vise od iceg. Vojvodinu treba staviti iznad pojedinacnih partijskih interesa i borbi vodja za svoj licni prestiz. Razbijeni malo mozemo da ucinimo. Moja stranka vuce sest-sedam odsto glasova, Cankova mozda isto toliko, svi ostali mnogo manje - ali pojedinacno mi ne mozemo nastupati kao legitimni predstavnici Vojvodine pred medjunarodnom zajednicom. Nije nuzno da se organizaciono ujedinimo, ne treba sanjati ni o kakvoj kolosalnoj jednoj vojvodjanskoj partiji, ne treba trositi vreme da se zakrpe rupe na uniformi vojvodjanskog jedinstva, vec treba odlucno nastupiti na politickoj platformi koju medjunarodna zajednica ne moze da ignorise.

Kako Vi, i u cemu vidite resenje za kosovski lavirint u koji se ovih dana sve dublje zalazi?

- Mi u Vojvodini nismo duzni da prvi nudimo resenja za Kosovo. Mi smo od Kosova najdalji i konacno, vojvodjanski Srbi nisu proizveli kosovski problem, vec srpski nacionalisti u Beogradu. Bilo bi pogresno da mi nudimo resenja za Kosovo a da srbijanski nacionalisti i sovinisti odmeravaju koliko smo mi u pravu i da izigravaju sudije. Jedino mozemo nuditi uvid svima da u Vojvodini postoji nacionalna, verska i kulturna tolerancija naroda. Tu toleranciju nisu izgradili nacionalisti preko i ispod reka, vec su izgradili narodi koji ovde zive. Predlog za resavanje kosovskog pitanja mora da potekne od srbijanske vlade i od beogradskih partija pocev od socijalista do Seselja, pocev od Kostunice do Draskovica, jer oni snose glavnu odgovornost, zajedno sa Milosevicevim rezimom, za centralizaciju vlasti u Srbiji i dizanje nacionalisticke histerije. Jedino se Srpski pokret obnove udaljio od prvobitnih stavova, ali u Beogradu nema napretka prema Kosovu. Srbijanska vlast i opozicija neka se prve oprobaju na Kosovu. Neka se istrose, neka propadaju na sopstvenoj politici. Ne smemo im dati ni trenutka predaha svojim ulaskom u politicki prostor oko Kosova. Srbija mora da resi Kosovo a ne Vojvodina. Mi iz Vojvodine ne treba ni mnogo da ubedjujemo Albance o tome kakav treba da bude njihov status u Srbiji. Zasto bi mi tragali za resenjima za njih, kada oni ni jednom recju nisu podrzali niti govore o autonomiji Vojvodine. Ako njih Vojvodina ne zanima, nema razloga da trosimo vreme ubedjujuci ih da su oni nas preveliki interes.

Nasa je duznost da nudimo resenja za ekonomsku samostalnost Vojvodine u Srbiji. Bili bismo slepi kada ovaj istorijski trenutak i medjunarodnu paznju prema Srbiji ne bismo iskoristili u svoju korist. Ustavna reforma politickog sistema Srbije je neminovna. Paradoksalno je da nju, u stvari, najvise podsticu Albanci. Svojim separatizmom oni guraju srpsku vlast da razmislja o nuznoj decentralizaciji politickog sistema. Ostanu li u Srbiji, Albanci ce biti najveci promotor regionalizacije vlasti. Mi u Vojvodini ne treba da Albancima nudimo resenja, ali bi bilo potpuno nerazumno kada politicki talas koji su pokrenuli ne bi iskoristili za sebe. Nama Vojvodjanima su kosovski Srbi oduzeli autonomiju, ali se moze dogoditi da je dobijemo preko Albanaca. Naravno, to je posredni dobitak. U Vojvodini i dalje jedan deo stanovnistva, koji je od juce tu, od pre nekoliko decenija, ne razume da su vojvodjanski Srbi zasebne istorije i da je njihova autonomija proizvod njihove sopstvene borbe za politicka i ekonomska prava. Mi nista ne dugujemo ostalim Srbima. I ako bismo se ponasali razbijeno, kao sto su se oni ponasali u proteklim godinama, mi bismo pokazali uprkos svojoj dobroj istoriji, da nemamo i vecu politicku kulturu od njih i da nismo u stanju da ponovo jedinstveno stanemo pod zastavu predaka - iako su nasi oci to mogli.

Pre devet godina govorio sam da Kosovo treba staviti pod medjunarodni protektorat. Rugova je to odbijao, sada to hoce. Pre petnaest godina govorio sam pred sefovima Saveza komunista Jugoslavije da je interes Srbije da se obrazuje agrarni budzet finansiran od svih republika kako bi se izdrzala agrarna prenaseljenost na Kosovu. To tada nije ucinjeno. Govorio sam Milosevicu 1985. godine da je interes Srbije da Jugoslavija udje u Evropsku ekonomsku zajednicu i razveje albansku prenaseljenost po Evropi. Tada je kod nas bilo greh biti Evropljanin i opasna ideoloska zabluda. I dalje mislim da je kosovsko pitanje nemoguce resiti bez americke moci i velikih sila. Verovatno ce resenje za Kosovo da bude takvo, da ono formalno bude u Srbiji a da ima neformalnu nezavisnost. Da ne ode iz Srbije garantovace velike sile, cak mozda i svojim trupama na samom Kosovu, i one ce isto biti jemac da sprece lakomisleni beogradski rezim da nasiljem zadrzi centralisticku vlast.

Srpska vlada nema nikakvu viziju resenja Kosova. Izgleda da Milosevic koji je propao u Bosni i Hrvatskoj, misli da silom provocira nasilni odgovor Albanaca i da dobije medjunarodno politicko pravo da Albance otera u planine izbaci ih iz doline. Mozda ide i na to da jednostranim nasiljem Srbije izazove svetsku intervenciju na Kosovu kako bi ga izgubili pod svetskim trupama a ne zbog pobede Albanaca. Tako bi mogao da glumi patriotu kome svet nije dozvolio da zastiti svoju teritoriju. Sva ostala resenja, kao sto su protektorat ili cak podela Kosova na dve teritorije za njega nisu pravi odgovor jer prakticno gubi vlast u delu svoje drzave ili se odrice dela njene teritorije. Tu bi nastradao od svih beogradskih nacionalista, crkve, akademije, mnogih na univerzitetu. Ubedjen sam da predsednik Milosevic nije u stanju da resi kosovsko pitanje, jer je celu Srbiju pretvorio sa svojom trgovackom kriminalnom oligarhijom u majdan pljacke i nebrige. Ta oligarhija je potpuno hladna, nema srca za sopstveno stanovnistvo, bila je surova prema bosanskim i hrvatskim Srbima i surovo nebrizna bice i prema Srbima na Kosovu. Od licnosti kao sto su Milosevic, Radmilo Bogdanovic, Marjanovic, Tomic, Sainovic i ostala bratija nema nikakve koristi. Oni jedva da pravilno srpski govore, a kamoli da shvate duh Srba, politicki duh Balkana, evropski genije, velike sile i moc Amerikanaca.

Pominjete srpsku vladu. Kakav je Vas stav oko pregovora Vuka Draskovica o ulasku u tu vladu?

- U nacelu ne zelimo da se mesamo u pravo svake partije da odlucuje o svojim politickim aktivnostima i kombinacijama oko podele vlasti. Medjutim, velicina politicke krize u zemlji i mudrost nalazu Draskovicu da u ovom trenutku ne uvede Srpski pokret obnove u vladu sa socijalistima. Da nema krize, mogao bi. On ne treba da podeli vlast sa Milosevicem, otuda sto su socijalisti, pre nego sto bilo ko sa njima danas udje u vladu, duzni da izadju sa politikom resavanja kosovskog problema. Socijalisti moraju da jasno kazu kako vide ustavnu promenu politickog sistema Srbije i mesto Kosova u njemu. Dok to ne ucine, Draskovic treba da cuva Srpski pokret obnove od kompromitacije. Jer, ako udje u vladu sa socijalistima bez toga da zna da sta oni hoce na Kosovu, on ce zajedno sa njima deliti odgovornost za nasilje rezima na Kosovu, krsenje ljudskih prava i izgubice od ugleda koji jos uvek ima u mnogim medjunarodnim krugovima. Shvatam koliko novac od ulaska u vladu moze biti zanimljiv, ali ne mislim da preko Srpskog pokreta obnove treba da padne senka na gradjansku, miroljubivu i humanisticku opoziciju u Srbiji, na koju bi zbog Draskovica legao jos jedan sloj mrznje u inostranstvu i kod susednih naroda.

Poznate su Vase ocene jos od ranije po kojima srpska opozicija, zapravo, i ne postoji. Kako danas gledate na srpsku politicku scenu, nakon iskustava na opozicionoj sceni poslednjih godinu dana?

- Srbija prakticno nema ideoloske opozicije rezimu. Ne racunajuci Gradjanski savez Srbije u Beogradu i nekoliko uglednih manjih grupa u Beogradu, gradjanska opozicija je poglavito smestena u Vojvodini. Glavne beogradske partije su nacionalisticke provinijencije i njihovi stavovi oko promena politickog sistema Srbije nikada ne diraju apsolutnu brojcanu nadmoc Srbijanaca u skupstini Srbije nasuprot Vojvodjanima i drugima. Sve srbijanske partije govore o novom politickom sistemu, ali nijedna nije spremna da cistu brojcanu nadmoc Srbijanaca u Skupstini Srbije, koja je do sada bila uslov kolonijalne vladavine Beograda nad Vojvodinom, zameni politickom ravnopravnoscu teritorija. To ce kostati Srbiju Kosova, i beogradske partije ne vide koliko silno zbog centralizma i arogancije Beograda prema Vojvodini, rastu u njoj cak teznje ka politickoj samostalnosti. Ta teznja je, u razlicitom intenzitetu, rasprostranjena u svim partijama koje deluju u Vojvodini, a ne jedino u autohtonim vojvodjanskim strankama. Cak i medju socijalistima i radikalima ima mnogo autonomasa.

Mi se ne zanosimo iluzijom jedinstva opozicije i snom o jedinstvu vojvodjanskih snaga sa beogradskim. Saradnja je nuzna, ali zajednicka platforma je gotovo nemoguca.

Koje je Vase misljenje o najnovijoj akciji beogradskog tuzilastva protiv nezavisnih listova?

- Tuzilac zasmejava javnost. Optuzujuci beogradsku stampu da podrzava albanski terorizam na Kosovu, on neuspesno kompromituje novinare da nisu patriote. A izgleda da bi bili patrioti kada bi lagali kao sto je lagao Tanjug od 1988. do danas, kada bi dizali sovinisticku histeriju kao sto su cinile “Politika", “Vecernje novosti" i novosadski “Dnevnik" i kada bi montirali laznu srpsku istoriju i interese kao sto su to cinili potplaceni novinari beogradske drzavne televizije i radija. Zasto tuzilac nije digao optuzbu protiv ovih za antisrpsku propagandu? Rezim pokusava da informacioni sistem vrati na 1990. i 1991. godinu i da ponovo stvori ratnu stampu ciji je glavni urednik u Generalstabu, tajnoj policiji, a ciji je novac na Kipru. To nece biti moguce. Vise nisu potrebne demonstracije u Beogradu za slobodnu stampu. Brojni listovi i televizijske i radio stanice u Srbiji se vise ne mogu kontrolisati iz jednog centra. Rezim se nije uplasio beogradskih partija, jer zna da o Kosovu one nemaju sta drugo da kazu od njega, i da su mnoge vodje beogradskih partija politicki tupani, vec se boji alternativnih informacija, cak i alternativnih lazi koje neke beogradske novine i televizije sire u odnosu na drzavne. Ne bori se samo istina sa lazi, vec se i razne lazi bore medjusobno. Mi podrzavamo slobodnu stampu, mada obmanjivanje javnosti ili precutkivanje istina nije interes citalaca. Nije nam uvek milo kako komentarisu i biraju vesti “Dnevni telegraf", “Blic", “Nasa Borba", “Demokratija", Studio B i neki drugi - ali ni mi nismo ti koji treba da budemo urednici u ovim listovima i redakcijama. Kriticari zelimo da budemo, ali cenzura to necemo.

Jedan ste od bivsih lidera koalicije “Vojvodina", a danas nakon razilazenja sa Cankom i Isakovim svoje politicke ambicije, kazete, vezujete za stranku “Vojvodina". O njoj se, medjutim, bas i ne zna mnogo.

- Krajem marta, pocetkom aprila politicka organizacija “Vojvodina" odrzace prvu redovnu godisnju skupstinu u Novom Sadu. Osecamo se snaznima, sastavljeni smo od clanova Narodne seljacke stranke, mnogih bivsih opstinskih odbora i clanova Lige socijaldemokrata Vojvodine, Reformske demokratske stranke Vojvodine i clanova koalicije “Vojvodina". Prisli su nam u medjuvremenu i mnogi bivsi clanovi Demokratske stranke, Srpskog pokreta obnove i danas smo najjaca autohtona vojvodjanska stranka. Na godisnju skupstinu otici cemo sa razlicitim clanskim kartama, ali sa nje odlazimo sa jedinstvenom clanskom kartom “Vojvodine". Potvrdila se nasa strategija da u Vojvodini mora da postoji jasna regionalna politicka stranka koja ce prvo da se bavi Vojvodinom a tek posle Srbijom i njenim problemima. Iznecemo nove stavove o Baranji, o Zemunu, Pancevackom ritu, stavove o unutrasnjoj regionalizaciji Vojvodine i ponuditi nove veze izmedju Vojvodine sa Rumunijom, Hrvatskom i Madjarskom, u okviru jedinstvene spoljne politike Srbije. Naglasicemo da je osnovni interes svih Vojvodjana da steknemo ekonomsku samostalnost u Srbiji. Smatramo da na to imaju pravo i drugi u Srbiji.