Koliko Jugoslaviju i Srbiju kostaju nemiri Albanaca

Unistavajuci troskovi kosovske krize

Zanemarivanje ekonomske dimenzije kosovskog problema, kako se pokazuje u analizi dr Mirosinke Dinkic, je zajednicka tacka jugoslovenskih, srpskih i albanskih lidera

Tanja Jakobi

Da li to deluje neprilicno, u trenutku kada srpsko albanski odnose prolaze kroz najdelikatniju politicku fazu u poslednjih sedam godina, pitati - koliko Jugoslavija i Srbija ekonomski mogu da izdrze nemire na Kosovu?

Za tri i po godine prethodnih sankcija i rata u okruzenju Jugoslavija je, po zvanicnim statistickim podacima, izgubila 7,5 milijardi dinara drustvenog proizvoda, u stalnim cenama iz 1994. godine.Ukoliko bi nemiri na Kosovu i kaznene mere Kontakt grupe potrajale do mesec dana, Jugoslavija bi po proceni dr Mirosinke Dinkic saradnika Ekonomskog instituta u Beogradu, za samo godinu dana imala direktne stete ravne onim troipogodisnjim - bilo bi izgubljeno oko 7,4 milijarde dinara. “Indirektne stete, pogotovu ako bi zategnuta situacija potrajala, bile bi znatno vece i u ovom trenutku gotovo ih je nemoguce proceniti", kaze dr Dinkic.

Procena o mogucim ekonomskim stetama u SRJ koju je dr Dinkic napravila specijalno za potrebe “Nase Borbe" ,bazirana je iskljucivo na zvanicnim dostupnim statistickim podacima, i u njoj su izbegnute sve moguce politicke kvalifikacije dogadjanja na Kosovu. Potreba da se ovakva analiza napravi, nametnula se sama po sebi na osnovu procene rimskog katolickog bratstva Sveti Edjidio, posrednika (uz saglasnost obe strane) u pregovorima srpske i albanske strane, u kojoj se kaze da je u “ ovoj provinciji mnogo verovatniji sukob niskog intenziteta, a ne rat kao u Bosni". Jedan od celnika tog bratstva, univerzitetski profesor istorije istocne Evrope Roberto Maroco, izjavio je listu “Libr Belzik" da smatra da vlasti u Beogradu “koje su pod medjunarodnim pritiskom, u sustini, zbog politicke i EKONOMSKE cene kosovskog problema, zele da sto pre nadju resenje za Kosovo". U istom intervjuu on je rekao da je “pojava fantomske Oslobodilacke vojske Kosova razlog za uzbunu".

Ekonomska dimenzija sukoba namece se tim pre kao veoma bitna i u kontekstu procena ljudi iz same Socijalisticke partije Srbije “da ce ova godina biti teza od 1993. godine". Nacin na koji ce predsednik Jugoslavije Slobodan Milosevic odluciti da se uhvati u kostac sa kosovskim problemom, bitno ce odrediti i sudbinu kakvih takvih reformi koje su zapocete prosle godine.

“Tu su otvorena pitanja Kosova i Metohije, Crne Gore i nevoljnog saveznistva u Vladi Srbije sa SPO. U jednom delu partijskog clanstva postoji zelja da se krene u privatizaciju, ali su jos velike nedoumice oko toga kako to da se uradi. Postoji i kriticna masa ljudi koja je Milosevicu spremna da ponudi jedan ozbiljniji ekonomski program, ali je problem sto se oni koji bi to trebalo da urade, pribojavaju da se pred njim pojave s takvim papirom. Mnogo ljudi u vrhu je nesvesno da je raslojavanje medju stanovnistvom ogromno i da je to, potencijalno, jedan od velikih politickih problema. Milosevic je sada apsolutno zabavljen Kosovom, i sva ova pitanja su za njega drugorazredna", kaze ovaj sagovornik “Nase Borbe".

Zanemarivanje ekonomske dimenzije kosovskog problema, kako se pokazuje u analizi dr Mirosinke Dinkic, je zajednicka tacka jugoslovenskih srpskih i albanskih lidera. Da bi se prikazala, koliko je moguce verna slika o Kosovu, u ovoj analizi korisceni su zvanicni podaci o Kosovu i Metohiji u periodu 1986-88. (dakle pre dolaska Milosevica na vlast), iz 1991. godine (kraj SFRJ, kraj reformskih pokusaja i pocetak eskalacije sukoba na Kosovu) i 1995. godine (kraj sankcija i poslednji raspolozivi statisticki podaci). S obzirom na to da, na primer, albansko stanovnistvo nije zelelo da ucestvuje u popisu stanovnistva na Kosovu, u analizi su korisceni podaci saveznog zavoda za statistiku, napravljeni na bazi procena za ovaj region. Takodje, statistikom nije obuhvacen najveci deo privatnog sektora na Kosovu, uglavnom u albanskim rukama, ali su u analizi dr Dinkic, posredno izvedeni zakljucci o zaposlenosti u sivoj ekonomiji.

Procene direktnih ekonomskih
steta zbog nemira na Kosovu*

- gubitak dodatni troskovi drustvenog troskovi finansiranja proizvoda angazovanja MUP viska radnika
Varijanta "A" 7,4 2,8 1 (kaznene mere do mesec dana)
Varijanta "B" 11,1 3 1,5 ( preko mesec dana)
Varijanta "C" 14,8 3,5 2 (do sest meseci)
* u milijardama dinara

Samo trecina prosecnog drustvenog proizvoda

Po ovim izvorima u 1986. godini ucesce drustvenog proizvoda Kosova i Metohije u drustvenom proizvodu Jugoslavije (u stalnim cenama iz 1994.godine) bilo je 6,7 odsto, odnosno u DP Srbije 7,1 odsto. U 1991. godini taj odnos se pogorsao pa su u DP SRJ Kosovo i Metohija ucestvovali sa 5,0 odnosno 5,2 odsto. Nesto vece ucesce ovog regiona ponovo je zabelezeno 1995. godine, kada se njegovo ucesce popelo na 5,6, odnosno 5,9 procenata u DP SRJ i Republike Srbije.

Slika, medjutim, ne bi bila ni izdaleka kompletna ako se ne bi naveo podatak o indeksima nivoa, koji pokazuje da je na Kosovu i Metohiji drustveni proizvod po stanovniku bio nizi za 74 procenta (tokom celog ovog perioda) od prosecnog jugoslovenskog i srpskog. Tako je na primer, 1991. godine drustveni proizvod po stanovniku u SRJ bio 4.022 dinara, u Srbiji 4.054, a na Kosovu i Metohiji 1.040 dinara. Do 1995. godine to se stanje dalje pogorsalo, pa je na nivou Jugoslavije drustveni proizvod po glavi stanovnika bio 2.163 u Srbiji 2.179 dinara, a na Kosovu i Metohiji 598 dinara.

Uporedjivanjem podataka o registrovanom broju zaposlenih u 1996. godini i jedne ankete Saveznog zavoda za statistiku u kojoj su gradjani odgovarali na pitanje da li rade ili ne, dr Dinkic je posredno izvukla procene o broju ljudi koji radi u sektoru sive ekonomije. Registrovani broj zaposlenih na nivou SRJ bio je 2.367.124, u Srbiji 2.229.381, a na Kosovu i Metohiji 144.992 ljudi. U anketi su medjutim dobijeni sledeci brojevi zaposlenih: na nivou SRJ 2.787.132, na nivou Srbije 2.603.649, a na Kosovu i Metohiji 356.735. “Iz tih podataka moze se zakljuciti da je broj neregistrovanih zaposlenih, odnosno ljudi koji su radili u sivoj ekonomiji, u procentualnom iznosu, na nivou SRJ bio 15,1 odsto u Srbiji 14,4 procenta, a na Kosovu citavih 59,4 procenata" tumaci dr Dinkic.

Ucesce zajednickih troskova
u drustvenom proizvodu*

SRJ Srbije Kosova i Metohije
za skolstvo 5,0 4,9 4,8**
za zdravstvo 8,7 8,8 10,7
za socijalnu zastitu 1,5 1,5 1,0

* u procentima
** uprkos tome sto albanski djaci i studenti ne pohadjaju nastavu u redovnim skolama prosecni rashodi za skolstvo na Kosovu i Metohiji su priblizni onima u Srbiji i SRJ

Tri puta siromasniji

Podaci o zaposlenima u sivoj ekonomiji na Kosovu veoma su bitni, jer s jedne strane demantuju veoma visoku zvanicnu stopu nezaposlenosti (41,9 odsto) , i s druge strane bitni su u kontekstu nivoa siromastva i procesa raslojavanja na Kosovu. U SRJ je stopa siromastva (u odnosu na liniju siromastva) 20,3 procenta, a na Kosovu i Metohiji 52,6 procenata. Istovremeno, broj ekstremno siromasnih (sa prihodima ispod 50 odsto od linije siromastva) je u SRJ 5,1 odsto, a na Kosovu i Metohiji 17,9 procenata. Kad se pogleda odnos prosecnog dohotka i linije siromastva, proizlazi da u SRJ vecina stanovnistva ima prihode koji su za jedva 50 procenata veci od linije siromastva, dok su prosecna primanja na Kosovu i Metohiji jedva deset procenata iznad te linije. Iz tih podataka dalo bi se zakljuciti da je stanovnistvo u proseku veoma siromasno i na nivou SRJ (zbog cega neke socijaliste ipak boli glava), a da je na Kosovu i Metohiji stanje jos gore. Za pravu sliku, medjutim, tu treba dodati i podatke o ucescu stanovnistva sa najvecim dohotkom po clanu domacinstva. Po podacima za 1996. godinu u SRJ je ucesce onih koji su po clanu domacinstva imali prihode od 10,8 i vise hiljada dinara, bilo 6,8 odsto, a na Kosovu i Metohiji 4,3 posto. “Kad se ti podaci uporede, vidi se da je celo jugoslovensko stanovnistvo dozivelo veliko raslojavanje, a da je ono na Kosovu drasticno", kaze dr Dinkic.

“Kada sam pre par godina boravila na Kosovu, cinilo se da medju albanskim stanovnistvom postoji konsenzus oko ravnomernog nosenja tereta mirnog otpora koji je izabran kao nacin politicke borbe. Svi su izgledali gotovo jednako siromasni. Sada je situacija, medjutim, znatno drugacija. Doslo je do ogromnog raslojavanja i jedan mali broj ljudi je izuzetno bogat, dok drugi, veci deo, zivi u velikoj bedi. To je sada, izmedju ostalog, postao jedan od kljucnih razloga za tenzije u albanskom korpusu", kaze jedan strani diplomata koji je prosle nedelje aktivno ucestvovao u posredovanju u srpsko-albanskom konfliktu, za “Nasu Borbu".

“Za ekonomsko propadanje Kosova krivim i Vladu Srbije, ali isto tako i albansko kosovsko rukovodstvo koje se skoncentrisalo na stvaranje paralelnog sistema vlasti, ali je potpuno marginalizovalo ekonomsko pitanje nazadovanja Kosova. Kakvo god politicko resenje da se postigne, ljudi ce i dalje morati da zive na tom prostoru i sa potencijalima kakvi su raspolozivi, a oni su vrlo mali", kaze jedan analiticar za nas list i podvlaci da je i u vreme kada je ovaj deo zemlje imao relativno siroku autonomiju i manje-vise svoje ljude koji su donosili kljucne odluke, ignorantski stav prema ekonomiji bio dominantan. “Kao, uostalom, i u drugim delovima zemlje, ali ovde mozda i vise, sredstva koja su pristizala, koristila su se daleko vise za potrosnju nego za investiranje u razvoj", kaze ovaj sagovornik.

Koliko dakle, u tom kontekstu, kostaju nemiri na Kosovu?

- Ukoliko bi kaznene mere iz Londona bile primenjene, i potrajale, recimo pola godine, uz permanentnu krizu na Kosovu, to bi imalo ogromne posledice ne samo na privredu regiona vec i cele zemlje, kaze dr Dinkic. - Tim pre sto je privreda uvozno zavisna, nedostaju joj obrtni i osnovni kapital, i u daleko je tezem stanju nego u vreme uvodjenja sankcija 1992. godine.

Dr Milan Kovacevic konsultant za strana ulaganja

Platice sirotinja

- Na pitanje koliko Srbija moze da ekonomski izdrzi nemire na Kosovu odgovaram "Na zalost, cini mi se, mnogo - kaze dr Milan Kovacevic, konsultant za strana ulaganja. - Jedino je pitanje kako ce se drzava organizovati: ako se mere ekonomske politike osmisle i sinhronizuju, onda cemo doziveti postepeno osiromasenje koje ce najvise platiti nizi slojevi stanovnistva. Ako se u to udje dezorganizovano, onda cemo biti svedoci nove inflacije. Vec sada ima znakova da se tako nesto desava jer inflacija iz januara i februara vec signalizira da ce ona na godisnjem nivou stici do 50 procenata.

Varijanta “A"

Ako podjemo od ciljeva datih u dokumentu “Ekonomska politika za 1998. godinu u kojem se predvidja rast drustvenog proizvoda od deset procenata, sto inace smatram nerealnim, i pretpostavimo da sankcije iz Londona potraju do mesec dana, verujem da bi ove godine onda morali da se pomirimo sa nultom stopom rasta drustvenog proizvoda, kaze dr Dinkic.

“Imam u vidu cinjenicu da cak i mala pomeranja mogu da imaju veoma velike posledice na sklapanje izvoznih ugovora i da bi se, cak i da “kazneni period" potraje veoma kratko, u drugom delu godine relativno tesko nadoknadile izgubljene veze.

U tom slucaju, po proracunu dr Dinkic, zbog neostvarivanja drustvenog proizvoda izgubilo bi se oko 7,4 milijarde dinara, po osnovu pojacanog angazmana MUP Srbije na Kosovu i Metohiji moralo bi se izdvojiti dodatnih 2,8 milijardi dinara (sadasnjim budzetom Republike Srbije predvidjeno je 3,3 milijarde dinara, plus 71 milion dinara za savezni MUP u federalnom budzetu) a za finansiranje viskova zaposlenih (ukoliko bi njihov broj ostao na proslogodisnjem nivou) milijardu dinara. Ukupni direktni gubici u varijanti “A" bili bi 11,2 milijarde dinara.

Varijanta “B"

U slucaju da nemiri na Kosovu potraju duze od mesec dana, i da medjunarodna zajednica ostane pri stavovima usvojenim u Londonu, stete bi bile vece, i po proracunu dr Dinkic, moralo bi se racunati na pad drustvenog proizvoda od oko pet procenata. U tom slucaju, zbog neostvarivanja drustvenog proizvoda izgubilo bi se oko 11,1 milijarda dinara, pojacan angazman policije na Kosovu bio bi oko tri milijarde dinara, a finansiranje viskova zaposlenih odnelo bi jos 1,5 milijardi dinara. Ukupni direktni gubici u varijanti “B" bili bi 15,6 milijardi dinara.

Varijanta “C"

Najlosija varijanta u kojoj se u ovoj proceni baratalo je mogucnost da jugoslovenske vlasti i albanski lideri na Kosovu ne uspeju da nadju zajednicki jezik u narednih sest meseci i da se sukobi zaostre. U tom slucaju verovatno bi morali da racunamo sa padom drustvenog proizvoda od oko deset procenata sto znaci gubitak od 14,8 milijardi, zatim dodatne rashode za MUP od 3,5 milijardi dinara i jos veci broj viskova zaposlenih sto donosi novih oko dve milijarde dinara troskova. U tom najnepovoljnijem slucaju direktni gubici bili bi oko 20,3 milijarde dinara, sto je poredjenja radi gotovo trecina proslogodisnjeg drustvenog proizvoda.

- Pritom treba imati u vidu da je uprkos veoma optimisticki predvidjenom rastu drustvenog proizvoda, planiranje rashoda bilo veoma nategnuto. To znaci da su, na primer, racunate penzije u veoma niskim iznosima. Ako bi se situacija u privredi pogorsala i zarade i penzije izgubile bi od deset do 25 ili 30 odsto realnih vrednosti, upozorava dr Dinkic. - To bi verovatno bio uvod u hiperinflaciju, jer je ona i do sada koriscena kao sredstvo za zamagljivanje stvarnog stanja u jugoslovenskoj ekonomiji i za “resavanje", ili bolje receno, prikrivanja velikog pada standarda stanovnistva.

Dejvid MekVilijams Bank Nasional d’Pari

Djavo je u detaljima

-Veoma je jasno da je i bez ovoga sto se desava na Kosovu, Srbija bila u poziciji da po svaku cenu mora da cuva novac, a ne da ga jos vise trosi. Jer budzetski deficit je ogroman, spoljnotrgovinski u porastu, a sad se odjednom pojavljuje i opasnost da ce svako zaduzivanje u inostranstvu biti onemoguceno - kaze Dejvid MekVilijams.
- Mislim da covek ne treba da bude Ajnstajn, da bi pretpostavio da bi u Srbiji uskoro moglo biti velikog stampanja novca i da iz toga sledi inflacija, kaze ovaj analiticar cija se prognoza o stanju jugoslovenske ekonomije gotovo do poslednjeg detalja (vezano za kurs marke) ispunila. - Naravno, dubina ekonomskih posledica zavisice od toga koliko ce ova kriza trajati, koliko kosta dnevno angazovanje milicije na Kosovu i koliko se povecava mogucnost da se sukob prosiri.
Koja god varijanta da se izabere bice skupa, kaze MekVilijams. Ako se vlada opredeli za drzanje novcane mase pod kontrolom, to ce biti placeno recesijom. Ako se odluci za inflaciju, to bi na kratko povecalo industrijsku proizvodnju, ali bi na srednji rok donelo katastrofalne rezultate.
Sta ce se dogoditi sa stranim investicijama?
- Naravno da i dalje ima puno ljudi koji su zainteresovani da investiraju, ali kako mi kazemo “djavo je u detaljima" i ne verujem da bi ikako dao svoj novac u zemlju koja je na ivici ozbiljnih sukoba. U ovom trenutku neke stete su vec vidljive: cena jugoslovenskog duga na sekundarnom trzistu vec je opala na ispod 24 centa prema nekadasnjih 28. “Jugoslavija je sada rizicnija zemlja cak i od Bosne cije se (jedne od dve vrste) obveznice na istom trzistu prodaju nesto iznad te cifre", kaze Vilijams.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /