Propagandu zameniti pregovorima

Beogradski predlog kosovskim Albancima pripremljen je tako da bude neprihvatljiv. Predlozeno je ono sto ne moze da prodje, sve izgleda kao vezba iz propagande. SAD vrse sinrhonizovan pritiskak na obe strane

Pise: Slobodan Pavlovic

Najnoviji vasingtonski vic glasi ovako: Kad su Bila Klintona zapitali nedavno sta misli o Kosovu, on se zakleo da tu damu nikad nije video u zivotu, a kamo li da je s njom imao onako nesto!

Salu na stranu, ako je Kosovo za americkog predsednika i vecinu njegovih potcinjenih predstavljalo doskora uglavnom nepoznatu teritoriju - to unazad dvadesetak dana apsolutno vise nije slucaj. Naprotiv: o najnovijoj krizi na prostoru bivse Jugoslavije ovde se sad, na svim nivoima i u svim prilikama, govori kao o "buretu baruta cija eksplozija moze da potrese sire podrucje jugoistocnog Balkana".

Doslo se, zapravo, dotle da je i taj isti Bil Klinton (preokupiran drzavno- politickim,diplomatskim, a i nekim licnim problemima) u sredu vrlo jasno izjavio da Kosovo predstavlja "vrlo ozbiljno pitanje" za SAD - pitanje u cijem resavanju nije uputno izuzeti nijednu opciju, ukljucujuci i onu koja bi podrazumevala i vojnu intervenciju. A da cela ta stvar bude jos ozbiljnija, predsednik je tu poruku uputio u prisustvu generalnog sekretara UN Kofija Anana, koji je sve vreme klimao potvrdno glavom dok se Klinton obracao novinarima, a potom, sa svoje strane, izjavio da on vise nema sta da doda onome sto je o Kosovu rekao njegov domacin u Beloj kuci.

Sta je americki predsednik hteo da kaze? Sta bi moglo da znaci upozorenje njegovog opunomocenika Roberta Gelbarda, koji je u cetvrtak - posle povratka iz Beograda i Pristine - pred kongresnim Komitetom za medjunarodne odnose rekao i sledece: "Upotrebicemo sva sredstva koja su potrebna, kako bi se osiguralo da predsednik Milosevic shvati posledice svojih akcija. On upotrebljava brutalnu silu protiv nenaoruzanih ljudi, sto je dovelo do pogibije preko 80 ljudi i mnogo nestalih u nedavnim dogadjajima na Kosovu. Uveravam vas da SAD nece stajati po strani i posmatrati ponavljanje 1991. godine".

Nekakav posredan odgovor na ova pitanja moze, za pocetak, da se dobije i iz podatka da se drzavni sekretar Medlin Olbrajt nece kroz desetak dana naci u Klintonovoj pratnji kad ovaj bude krenuo u posetu Africi. Za ovaj raport, razume se, taj podatak ne bi bio ni od kakvog znacaja da kao jedan od razloga za odsustvovanje Olbrajtove s tog africkog putovanja ne figurira i sledeci sastanak Kontakt grupe posvecen Kosovu, koji ce se u to vreme odrzati u Vasingtonu (25. mart). Stejt Department jos nije nacisto da li ce to okupljanje sestorke medjunarodnih posrednika biti na ministarskom ili nekom drugom nivou, ali je za sefa americke diplomatije to, u svakom slucaju, jedan od prioriteta u periodu koji neposredno predstoji - periodu kad ce se iskazati, crno na belo, sta je Slobodan Milosevic ispunio od uslova i rokova koje mu je Kontakt grupa ultimativno postavila u ponedeljak u Londonu. I - sta dalje da se radi, posle tog prelomnog 25. marta.

U medjuvremenu, Vasington vodi preko dva koloseka svoju vatrogasnu diplomatsku "operaciju Kosovo". U Savetu bezbednosti (uz sadejstvo stare, dobre Britanije, kao i u akciji dovodjenja u red i irackog Sadama) priprema se teren za jos jedan medjunarodni embargo na prodaju naoruzanja i ostalih policijskih potrepstina SRJ, uz pratece i nimalo nezno krsenje otpora Kineza, ostavljenih na cedilu od ostalih u nastojanjima da kosovsku krizu "prikazu kao iskljucivo unutrasnje pitanje Srbije i Jugoslavije ('Za nas uopste ne predstavlja iznenadjenje stav Kine da je za njih unutrasnje pitanje sve ono sto se dogadja unutar granica jedne zemlje' - nije se libio da javno", kaze novinarima na tu temu spouksmen Stejt Departmenta Dzejms Rubin).

Na drugoj strani, upadljivo se, iz dana u dan, pojacava americki diplomatski pritisak kako na one iz Beograda od kojih se trazi da odmah i bezuslovno pokrenu dijalog o Kosovu, tako i na one iz Pristine kojima se nalaze da to prihvate - isto tako neodlozno i bez postavljanja preduslova. Slanje srpske delegacije u Pristinu ocenjeno je u Vasingtonu kao ishitren i ne bas previse ozbiljan politicki potez. Zapravo, kao prilicno proziran Milosevicev propagandni manevar, o kome je prekjuce u Stejt Departmentu receno, pored ostalog, i sledece:

"Ovaj pristup Beograda, koliko se dosad videlo, namerno je pripremljen tako da ispadne neprihvatljiv. Beogradske vlasti predlazu stvari za koje je jasno da ne mogu da prodju; sve to izgleda kao vezba iz propagande. Na primer, beogradska ponuda obuhvata jedino predstavnike s nivoa Republike Srbije, ali ne i s nivoa SRJ. Kosovski Albanci smatraju da bi to aribitrarno limitiralo njihove opcije u svakoj diskusiji. Takodje smo registrovali da je saopstenje o navodnoj srpskoj ponudi za pregovore sastavljeno velikim delom od opravdavanja upotrebe sile na Kosovu, ali da ne sadrzi ni nagovestaj zaljenja zbog pogibije neduznih albanskih zrtava. Najkrace receno, vreme je da se zaustavi propaganda i da pocnu pregovori".

Primalac ove vasingtonske poruke izdvojen je i veoma jasno lociran. I prema njemu je u ovoj fazi usmerena glavna vatra, na liniji zakljucaka Kontakt grupe iz Londona. Ali, ni druga strana nije zaboravljena: i Olbrajtova, i Gelbard, i svi ostali - kad ovih dana govore o potencijalnim opasnostima od "nove Bosne" - traze od albanskih lidera u Pristini da se distanciraju od tzv. Oslobodilacke vojske Kosova, da, istovremeno, jasno i glasno odbace teroristicke akcije kao sredstvo za ostvarivanje politickih ciljeva, kao i da se, na kraju, pomire s cinjenicom da ni Amerika niti iko drugi u svetu vidi njihovu perspektivu van SR Jugoslavije. A, kad je rec o uspostavljanju dijaloga, i od jednih i od drugih trazi se da ostave po strani svoje maksimalne zahteve i da se, za pocetak, saglase da je neophodno da sednu i pocnu da razgovaraju - bez ikakvih preduslova.

To je ono sto se zvanicno kaze i javno potrazuje od Srba i Albanaca. Nezvanicno, ovde je vrlo prisutno strahovanje da ce to s Milosevicem ici tesko, veoma tesko. "U jednom istom danu, imali smo nagovestaj iz Beograda da je Milosevic spreman da omoguci potpuno kretanje i nesmetan rad na Kosovu predstavnicima Medjunarodnog crvenog krsta, kao i vest iz Pristine da oni panicno napustaju Kosovo jer im je u roku od 24 sata upuceno pola tuceta anonimnih pretnji", rekao je na tu temu spouksmen administracije Dzejms Rubin u razgovoru s novinarima. "Ono sto je ovde neophodno potrebno, to je potpuna promena mentaliteta koji je dosad bio da se preko topovskih cevi resavaju problemi koji se, zapravo, jedino mogu resiti za pregovarackim stolom. Nazalost, nigde na vidiku nema nagovestaja neke promene u tom pravcu".

Suocena s Milosevicevim neodazivanjem na apele te vrste, koje mu medjunarodna zajednica salje - sa povremenim pauzama od 1992. godine - Klintonova administracija odlucila je da zamenik Olbrajtove, Stroub Talbot, krene uskoro na Kosovo, u obilazak Slovenije, Rumunije, Bugarske, Albanije i Makedonije. Talbotovo zaduzenje bice, isto tako, da na toj turneji obezbedi saglasnost za odrzavanje hitne konferencije ministara inostranih poslova Bugarske, Rumunije, Grcke, Turske, Albanije i Makedonije ciji ce zavrsni dokument sadrzati podrsku americkom stavu da eskalirajuca kriza na Kosovu - zbog opasnosti da se prelije na susede - nije samo unutrasnje pitanje Jugoslavije i da ona, kao takva, dolazi u nadleznost medjunarodne zajednice i relevantnih odluka za koje se ocekuje da ce uskoro poceti da se donose u Savetu bezbednosti.