ODJECI POSETE HAVIJERA SOLANE TIRANI

Albanija trazi pomoc za kontrolu granica, jacanje jedinica na severu i, posebno, pomoc u planiranju za “vanredne civilne situacije", kao sto bi bio masovni talas izbeglica

Mirko Klarin
dopisnik “Nase Borbe" iz Brisela

“Nismo odbili zahtev Albanije za rasporedjivanje trupa duz njene granice sa SR Jugoslavijom... iz prostog razloga sto Albanija to nije ni trazila" - izjavio je juce visoki funkcioner zapadnog saveza. U razgovoru sa novinarima po povratku iz Tirane, pomenuti funkcioner je, uz uobicajeni uslov da mu se ne pominje ime i funkcija, rekao da u Brisel nije stigao “nikakav formalan zahtev u tom smislu"; da premijer Fatos Nano nije to pitanje ni pomenuo u razgovoru sa generalnim sekretarom Havijerom Solanom; te da je, konacno, zamenik albanskog ministra odbrane Perikli Teta, u sredu u Briselu, “samo glasno razmisljao ne bi li bilo dobro da se takva mogucnost razmotri." Zapadni saveznici su, dodao je, to “primili k' znanju", ocenjujuci da je sa vojnog aspekta - prema obavestajnim informacijama kojima raspolazu - situacija na albansko- jugoslovenskoj granici “trenutno mirna." Kako je, medjutim, nemoguce predvideti kako ce situacija evoluirati, NATO ce budno pratiti razvoj u regionu kako bi bio u stanju da pravovremeno reaguje. “Nista nije iskljuceno" - zakljucio je razgovor o toj temi visoki funkcioner NATO.

Solanina poseta Tirani je, po njemu, “bila jasna poruka politicke solidarnosti NATO sa partnerom koji se oseca ugrozenim krizom u susedstvu." Generalni sekretar je primio uveravanja premijera Fatosa Nanoa da Albanija ne zeli da bude uvucena u kosovski konflikt, te da ce uciniti sve kako bi bila “deo resenja, a ne deo krize." Za svaki slucaj, Solana je jos jednom preneo poruku zapadnih saveznika da se od Albanije ocekuje da “nastavi da se uzdrzano odnosi prema kosovskoj krizi", onemoguci transfer oruzja preko granice i spreci da se njena teritorija koristi za podrsku bilo kakvim gerilskim aktivnostima na Kosovu.

Za uzvrat, NATO ce uciniti sve da ubrza pomoc Albaniji u okviru programa “Partnerstvo za mir." S obzirom na trenutku krizu, najpre ce se aktivirati oni delovi programa kojima ce se postici kratkorocni efekti. Premijer Nano je generalnom sekretaru Solani u cetvrtak u Tirani urucio dokument u kojem se na 25 stranica izlaze sta bi Albanija zelela da program pomoci obuhvati. Pored ostalog, navodi visoki funkcioner NATO, trazi se pomoc za obezbedjivanje skladista oruzja i municije, kontrolu granica, jacanje jedinica na severu zemlje i, posebno, pomoc u planiranju za “vanredne civilne situacije", kao sto bi bio masovni talas izbeglica. Ukazujuci na dva aspekta pomoci - u ekspertizi i opremi - visoki funkcioner otkriva da je premijer Nano istakao kako je, u ovom trenutku, Albaniji neophodnija pomoc u opremi, nego u znanju. No, te potrebe ce proceniti vojni i civilni timovi NATO, koji ce uskoro biti poslati u Albaniju, kako bi se ubrzala implementacija programa pomoci zapadnog saveza partneru koji se oseca ugrozenim krizom u susedstvu.

NATO ce, najavio je juce visoki funkcioner, dati svoj doprinos u razmatranjima buducnosti UNPREDEP u Makedoniji. Zakljucak Kontakt grupe on tumaci dvojako: ne samo kao poziv za obnavljanje, vec i revidiranje mandata. O tome ce se NATO narednih dana konsultovati kako sa UN tako i sa Makedonijom, jos jednim partnerom koji bi mogao da bude ugrozen izlivanjem kosovske krize.