MEDJUNARODNI ARBITAR ROBERTS OVEN BEZ RESENJA ZA PROBLEM KOJI SE VUCE JOS IZ DEJTONA
Ponovo odlozena odluka o Brckom
Problem Brckog koji je najveca prepreka normalizaciji muslimansko-srpskih odnosa morace da saceka ne
samo novi rok za arbitrazu vec i ovog aribtra
Slobodan Pavlovic
dopisnik “Nase Borbe" iz Vasingtona
Najteze nasledje Dejtonskog mirovnog ugovora o Bosni i Hercegovini ostalo je da se vuce i posle roka
predvidjenog za sutrasnji 15. mart. U Stejt Departmentu je potvrdjeno da ce medjunarodni arbitar, iskusni
vasingtonski advokat Roberts Oven sutra objaviti ponovnu odluku o odlaganju konacnog resenja za status
grada Brckog sa okolinom, sto se - i na jednoj i na drugoj strani (a i medju mirovnim posrednicima iz
inostranstva) - smatra jednom od najvecih prepreka u normalizovanju muslimansko- srpskih odnosa i
stavljanju na noge dejtonske BiH.
Obustavljanje antidejtonskog raspolozenja medju bosanskim Srbima (posle uspostavljanja banjalucke osovine
Plavsic-Dodik i oduzimanja prakticno svih ingerencija ranijoj prokaradzicevskoj vladajuci garnituri sa Pala)
u kombinaciji sa nedavnom odlukom o produzavanju misije SFOR u BiH dok se ne realizuju svi kljucni
zakljucci iz Dejtona, ucinilo je - kako se konstatuje u Vasingtonu - da se SAD i saveznici iz Kontakt grupe
lakse priklone sadasnjoj odluci o jos jednom prolongiranju konacne arbitraze o buducem statusu Brckog.
Roberts Oven bio je, inace, zaduzen da tu odluku donese godinu dana posle pariskog potpisivanja Mirovnog
ugovora iz Dejtona (decembar 1996), ali je tad prvo zatrazio odlaganje od dva meseca, a zatim, u februaru
1997, period od jos 13 meseci da zavrsi taj svoj nezahvalni posao.
Ni to mu, medjutim, nije bilo dovoljno. Sad se ispostavilo da taj bosanski cvor nije mogao da bude presecen
ni do 15. marta 1998, s tim sto je Brcko ostalo da saceka ne samo novi rok za arbitrazu - vec i svog novog
arbitra
Resenje za Brcko prvo nije moglo da se pronadje tokom tronedeljnih pregovora u Dejtonu, novembra 1995,
tako da se u mirovnom ugovoru islo na varijantu medjunarodne arbitraze i konacnog presudjivanja da li da
ovo strateski izuzetno vazno podrucje ostane u rukama bosanskih Srba (cije su oruzane snage zauzele ovaj
grad u pocetku ratnih operacija, 1992, i vrlo brzo ga u velikoj meri ocistile od dotle vecinskog
muslimanskog i hrvatskog stanovnistva) ili ga predati na upravu Muslimanima, u okviru njihove federacije
sa Hrvatima, na osnovu predratne demografske slike i obrazlozenja da im je Brcko neophodno za pristup
Savi i daljim trgovinskim vezama sa Evropom.
S druge strane, mapa dejtonske BiH prakticno je podelila Republiku Srpsku na istocni i zapadni deo,
povezane koridorom koji je najuzi upravo u regionu Brckog. Stavljanje Brckog pod muslimansku upravu
predstavljalo bi, prakticno, presecanje srpskog entiteta “sa nesagledivim posledicama", sto je upozorenje koje
srpska strana vec vise od dve godine neprestance ponavljanja Americi i ostalim medjunarodnim posrednicima
iz Kontakt grupe. U poslednje vreme, to prilicno intenzivno cini i novi premijer Republike Srpske Milorad
Dodik, koji je prilikom nedavne posete Vasingtonu imao nedvosmislenu poruku za domacine da bi
eventualno uskracivanje srpskoj strani jrisdikcije nad Brckom i okolinom predstavljalo kraj njegove vlade u
Banjaluci - sa svim posledicama koje bi iz toga mogle da proizidju u BiH, kao i na sirem prostoru bivse
Jugoslavije.
Dodik se, s druge strane, obavezao da ce RS dosledno sprovoditi sve obaveze iz dejtonskog dokumenta,
ukljucujuci i one koje su za SAD i medjunarodnu zajednicu najvaznije - stvaranje uslova za bezbedan
povratak izbeglica druge nacionalnosti, puna saradnja sa Haskim tribunalom za ratne zlocine, kao i
obezbedjivanje eventualne lokalne muslimanske uprave u Brckom.
U Stejt Departmentu je, naime, saopsteno da je Roberts Oven postavljen za sefa americke ekipe u
pregovorima sa Kanadom oko trazenja resenja za vazan problem u njihovim medjusobnim odnosima -
otklanjanje dugotrajnog spora oko prava na ulov lososa u vodama severnog Pacifika.
Sto se, pak, tice Brckog, tamo se zadrzava status kvo, sa americkim diplomatom Robertom Farandom kao
medjunarodnim supervizorom, koji ima ovlascenje da po potrebi anulira svaku odluku lokalnih vlasti sa
jedne i druge strane linije medjuetnicke podele u toj oblasti - kao i sa trazenjem naslednika za Robertsa
Ovena, koji je, ruku na srce, zasluzio ovaj svoj pacificki odmor posle trogodisnjeg okapanja u Bosni.
|