DA LI JE SAVET BEOGRADSKOG UNIVERZITETA PRED RASPADOM

Zelimo da stavimo na znanje nas kodeks ponasanja, van koga ne mozemo da idemo, jer smatramo da, u tom slucaju, ne mozemo da budemo profesori univerziteta, makar i po cenu da se Savet raspusti, kaze dr Rista Trajkovic

Ciji je Univerzitet? FOTO: N. Stojanovic

Posle tromesecne blokade rada Saveta Univerziteta u Beogradu, njegovim clanovima su, odjenom, upucena tri poziva, s tim sto je predsednik Saveta dr Momcilo Babic, napravio presedan i u jednom danu (17. marta) zakazao dve sednice. Predstavnici fakulteta i instituta u najvisem upravljackom telu Univerziteta nisu se slozili sa ovim gestom, vec traze da se, umesto nastavka cetvrte sesije i pete, koja bi trebalo da sledi odmah po usvajanju tacaka dnevnog reda sa sednice koja je prekinuta 15. decembra, odrzi jedan skup sa objedinjenim dnevnim redom. Na tom zasedanju trebalo bi da se utvrdi i odgovornost predsednika Saveta i njegovog zamenika zbog odnosa prema clanovima koji dolaze sa Univerziteta i zbog blokiranja rada Saveta. Naime, 24 (od 38) predstavnika Univerziteta smatra da ljudi koji su na celu Saveta nemaju isti odnos prema svim clanovima i da ne ispunjavaju svoje obaveze rukovodjenja Savetom.

Ovi dogadjaji i objasnjenja zasto se ne pristaje na “dupliranje" sednica, neupucenima mogu izgledati kao “cepidlacenje" i bespotrebno nadmudrivanje, ali akademska javnost zna da se radi o svojevrsnom odmeravanju snaga u cijoj pozadini je razlicito shvatanje autonomije univerziteta i los staleski status na njemu. Predstavnici fakulteta i instituta smatraju da imaju pravo na autonomiju koja je definisana jos prvim Zakonom o univerzitetu iz 1905. Vlast, pak, smatra da u svojim rukama drzi sva osnivacka prava, a samim tim i upravljanja i odlucivanja. Sukob koji vec dugo tinja na BU izmedju predsednika vlade i Univerziteta kulminirao je izostankom izbora treceg prorektora i studenta-prorektora - jer, iako su dobili podrsku sa fakulteta i instituta, nisu prosli u poslednjem, glasackom cinu.

Medju 13 tacaka objedinjenog dnevnog reda nalazi se i tema o materijalnom polozaju univerziteta, a izvestaj o tome bi trebalo da podnese rektor BU, prof. dr Dragan Kuburovic. Medjutim, sa desetak fakulteta jos uvek (ni posle tri meseca) nisu poslati podaci o finansijskom stanju, pa se pretpostavlja da ce ovo pitanje, iako goruce, biti odlozeno za naredni susret. Koordinatori univerzitetskog dela Saveta misle da se radi o svojevrsnom “miniranju" debate na ovu temu, jer su kolege imale dovoljno vremena da posalju analize, a to, uprkos svemu, nisu ucinile.

Koordinatori univerzitetskog dela Saveta, akademik Milan Kurepa, prof. dr Zarko Spasic, prof. dr Milic Milovanovic i prof. dr Rista Trajkovic, u razgovoru sa novinarima objasnili su zbog cega predstavnici fakulteta i instituta smatraju da predsednik Saveta krsi Poslovnik o radu, gusi autonomiju i koci rad ovog tela, uprkos nagomilanim problemima.

Oni su optuzili predsednika Saveta da unosi konfuziju u rad ovog tela i da je zakazivanjem dve sednice u nastavku ucinio vise prekrsaja Poslovnika koji mu “ionako dozvoljava neogranicenu slobodu". Uz napomenu da univerzitetski deo Saveta zeli da menja Poslovnik o radu, koji je usvojen ’92. kad je na celu Saveta bio akademik Mihailo Markovic, dr Zarko Spasic je objasnio zbog cega su profesori uvereni da ovaj dokument nije u duhu Magna Karte evropskih univerziteta, ciji je potpisnik i BU. Samim tim je i rad Saveta i ceo Univerzitet pod potpunom torturom politickih autoriteta koji uz to imaju ekonomsku moc. Poslovnik je tipican akt autoritarnog rezima koji sprecava promociju i saradnju Univerziteta u Beogradu sa drugim univerzitetima u svetu", upozorio je Spasic.

Na poslednjoj, prekinutoj sednici Saveta, za predstavnike Univerziteta bile su sporne i teme koje su se odnosile na izbor prorektora i studenta prorektora, te izbor clanova u Upravni odbor Fondacije za resavanje stambenih problema mladih naucnih radnika. Na skupu koji je zakazan za utorak, planirane su i ove teme.

Dr Milovanovic misli da treba ispitati i uticaj vladajucih politickih partija na BU, jer SPS i JUL imaju svoje univerzitetske komitete. “Niko ne pokrece inicijativu da se te partije kazne zbog krsenja Zakona koji su sami doneli. Insistiracemo da se i to pitanje stavi na dnevni red Saveta, kaze dr Milovanovic.

Obrazlazuci zbog cega je predstavnicima BU vazna analiza otvorenog pisma univerzitetskog dela Saveta, koje je upuceno predsedniku Saveta 6. januara, prof. dr Rista Trajkovic kaze: “Zelimo da stavimo na znanje nas kodeks ponasanja, van koga ne mozemo da idemo, jer smatramo da u tom slucaju ne mozemo da budemo profesori univerziteta, makar i po cenu da se raspusti Savet. Smatramo da se predsednik Saveta autoritarno ponasa, da ne radi u interesu Univerziteta i da sprovodi odluke koje je neko drugi doneo".

Akademik Milan Kurepa kaze da su predstavnici Univerziteta u Savetu BU razmisljali i o kolektivnoj ostavic, ali da su se ipak dogovorili da to ne cine i da se bore do kraja mandata.

O. Nikolic