POLA VEKA OD OSNIVANJA GOLOG OTOKA

Vlast nije ucinila "ni korak" kako bi se posle toliko godina skinula nezasluzena krivica sa gotovo sezdesetpet hiljada "informbirovaca"

Beograd. - Juce je u Francuskoj 7 obelezena 50. godisnjica od osnivanja golootockih logora. Na sesiji koju su zajednicki organizovali Udruzenje knjizevnika Srbije i Udruzenje Goli otok za Srbiju govorili su Slobodan Rakitic, predsednik UKS, potpredsednik Udruzenja golootocana Slavoljub Ivanovic te Dragoslav Mihailovic, Milinko Djordjevic, Mihailo Simic i Emilo Danilovic clanovi udruzenja golootocana. Zajednicki nastup Rakitic je obrazlozio cinjenicom da je veliki broj pisadzca bio zatocen na Golom otoku i da je UKS u svom saopstenju za javnost jos devetog decembra prosle godine "ukazalo na potrebu revizije svih sudskih procesa protiv srpskih knjizevnika od 1944. godine do danas i otvaranje svih drzavnih i policijskih arhiva kako bi strucnjaci mogli da istraze sve oblike represije koja je u pedesetogodisnjem periodu nanela nasoj kulturi i knjizevnosti nesagledive stete".

Rakitic je pomenuo neoliko karakteristicnih slucajeva - sudjenje Slobodanu Jovanovicu, Grigoriju Bozovicu, Svetislavu Stefanovicu, Borislavu Pekicu, Dragoslavu Mihailovicu, Dragoljubu Ignjatovicu, Dragoljubu Petrovicu i drugima. "Kako se pojedinci, makar da je rec i o najuglednijim piscima i intelektualcima, ne mogu izdvajati od golootockih stradalnika i mucenja Brozovog despotskog rezima, smatramo da knjizevna dela, koliko god bila znacajna i verodostojna, ne mogu uciniti ono sto je posao drzavnih i sudskih organa, a to je revizija montiranih procesa i potpuna rehabilitacija nevino osudjenih". Potpredsednik "Udruzenja Goli otok za Srbiju" Slavoljub Ivanovic je rekao da vlast nije ucinila "ni korak" kako bi se posle toliko godina skinula nezasluzena krivica, kao i to da "medju zivima vise nema nikoga iz ondasnjeg Politbiroa odgovornog za Goli otok". U nadi da ce "proces detitoizacije" konacno poceti clanovi Udruzenja zahtevaju: da se spisak pohapsenih takozvanih informbirovaca i posebno spisak umrlih predoce javnosti, da vlast objavi mesta groblja na kojima su pokopani umrli i pobijeni zatvorenici, da se obelodane dokumenti ko je idejni tvorac i naredbodavac osnivanja golootockih logora (da se objave imena rukovodilaca partijskog i policijskog aparata koji je rukovodio i sprovodio teror u ovim i drugim logorima za takozvane politicke krivce) i da se otvori mogucnost skidanja tragicnih posledica i ljage sa imena svih onih koji su posle dolaska Broza na vlast likvidirani.

Golootocani se pitaju kako to da niko nikad nije postavio pitanje ubistava, narocito onih koji su stradali nakon uvodjenja "bojkota", stavljanja van zakona "onih koji su zapravo odredjeni za likvidaciju", koje je "svako tukao". Takvih istraga nije bilo. Mihailo Simic cutanje vlasti vidi u tome "sto se ne zeli napraviti korak ka detotoizaciji, sto ova vlast ne zeli". Vlast se, rekao je Slavoljub Ivanovic, od naroda odvojila jos od samog dolaska, a odlazak na Goli otok mogao se svakome desiti. Pisac Dragoslav Mihailovic tvrdi da je na Golom otoku bilo izmedju cetrdeset i sezdeset hiljada, a ukupno stradalo oko petnaest hiljada zatvorenika.

D. Banjac