EMIRU KUSTURICI URUCENO PRIZNANJE JUGOSLOVENSKE KINOTEKE

Odgovarajuci na optuzbe da pravi jos jedan ciganski film, Kusturica odgovorio da se moramo cuvati tog uvoznog rasizma

Emiru Kusturici je juce u Muzeju kinoteke urucen “Zlatni pecat", priznanje koje je povodom stogodisnjice filma ustanovila Jugoslovenska kinoteka, namenivsi ga istaknutim svetskim filmskim stvaraocima. Kao sesti laureat, Kusturica se nasao, kako je sam rekao u dobrom drustvu velicina filma: Djuzepea De Santisa, Tea Angelopulosa, Petera Bacoa, Jirzija Mencla i Liv Ulman. Radoslav Zelenovic, direktor Kinoteke, iskoristio je priliku za duhovit komentar - Dobro da se na jednoj nagradi nadju Angelopulos i Kusta - aludirajuci na gnev cuvenog grckog reditelja zbog toga sto je “Podzemlje", a ne njegov “Odisejev pogled", pre tri godine trijumfovao u Kanu.

Nedavno je pala poslednja klapa na snimanju sestog Kusturicinog igranog filma “Crna macka, beli macor", koji ce se, po svoj prilici, takodje naci u takmicarskoj selekciji kanskog festivala. Na novinarsko pitanje cija je zelja bila da ovo ostvarenje ide na najprestizniji filmski festival, njegova ili producentova, reditelj je odgovorio - To je zelja Zila Zakoba (direktor Festivala).

Jos se ne zna datum jugoslovenske premijere ovog filma, po scenariju Gordana Mihica, u kojem se kao jedina dva profesionalna glumca pojavljuju Branka Katic i Srdjan Todorovic. Zna se, medjutim, mesto, odnosno dva mesta premijere - Zabljak i Beograd. “Zabljak zbog toga sto svaka premijera zahteva i neko dodatno uzbudjenje, izuzev onog koje donosi sam film. A mislim da je ta iskra radosti Crno jezero na 1700 metara visine, pogotovo ako se gore dovede jedan simfonijski orkestar onda je upravo to dodatno uzbudjenje", objasnio je Kusturica, dodavsi kako prezire aktuelnu ovdasnju pomamu za modnim revijama i drugim kvaziglamuroznim spektaklima.

“Hteo sam da napravim bajku, film koji, mada zasnovan na istinitoj prici, nece imati mnogo direktne veze s nasom realnoscu, koji ce biti utociste za nas koji zivimo ovu nesrecu", rekao je Kusturica o filmu “Crna macka, beli macor". “Ovaj film ne govori o Ciganima, ali je smesten u jedan ciganski ambijent, koji omogucava da se covek katapultira u visu sferu. Ne znam zasto se postavlja to kao bitno pitanje da li ja ili neko drugi pravimo jos jedan ciganski film, kada se od 900 filmova snimljenih u ovoj zemlji njih desetak bavi Ciganima. Moramo se cuvati tog uvoznog rasizma koji se kao kuga siri svetom".

Film se u stranim casopisima najavljuje kao francuski, a Kusturica je objasnio da on jeste i francuski, buduci da je u njega ulozen francuski novac. “Nije, medjutim, samo novac bitan, jer da jeste, svaki bi mesar mogao snimiti “Kazablanku". Ovaj film je i jugoslovenski, jer je napravljen ovde zato sto Beograd ima filmsku infrastrukturu, filmske radnike kao nijedan drugi evropski grad", izjavio je Emir Kusturica, dodavsi i niz komplimenata beogradskoj filmskoj publici i kulturnoj klimi grada.

R. Kupres