RATNI VOJNI INVALIDI PRIJAVLJUJU SE U “KOSOVSKE DOBROVOLJCE"

Neki pominju i nadnicu za strah od cak deset maraka. U situaciji kada vecina zivi samo od invalidnine sa porodicom u podstanarskim memljivim stanovima njihovo razmisljanje poprima ljudske obrise

Zorica Mihajlovic

"Vec sedam godina ne mogu da dignem glavu od bede": Denis Petrovic Foto: N. Stojanovic

Imam sina i ne znam kako bi mu rekao da ide i bori se na Kosovu kada ova drzava vec nekoliko godina ne moze doneti Zakon o pravima boraca i invalida, a preko noci je izglasala Zakon o dezerterima i aboliciji.Svi mi znamo da je Kosovo prodato ali ja ne bih mogao sedeti mirno i gledati patnju Srba, iako sam invalid 50 odsto. Razumem Srbe koji tamo lega i ustaje sa puskom pod glavom. Iz Negoslavaca sam. Dve godine sam spavao obucen, stalno sa metkom u cevi, kaze ratni vojni invalid iz Krajine koji zivi u Beogradu.

Ima i povratnika sa ratista koji otvoreno priznaju “da ko jednom omirise barut vise mu ne moze odoleti ali i dodaju da se ne moze zanemariti ni cinjenice da bi im drzava na Kosovu obezbedila tri redovna besplatna obroka i po deset dinara dnevnice. Neki pominju i nadnicu za strah od cak deset maraka. U situaciji kada vecina zivi samo od invalidnine sa porodicom u podstanarskim memljivim stanovima njihovo razmisljanje poprima ljudske obrise.

“Sada imam jos manje razloga da se ne odazovem nego sto sam imao u proslom ratu. Iz Sarajeva sam, ziveo sam imucno. Sa 20 godina imao sam svoj stan i svoj biznis. Otac mi je poginuo u koloni sa generalom Kukanjcem. Majku su mi ubili Muslimani, prethodno su pokucali na vrata", prica Denis Petrovic, dvadesetsedmogodisnji Sarajlija.

Cetiri puta je ranjavan.Prosao je sva ratista Bio je u Osijeku, Vukovaru, Borovom naselju, Gorazdu, Olovu, Skelanima. “Ja na Kosovo idem sigurno, vec sam se prijavio, sa jos 12 profesionalaca. Svi smo mi ratovali bilo pri JNA, ili u okviru antiteroristickih jedinica, ili u jedinicama za specijalnu namenu.Iako su mi izvadili tri metra creva osecam se sposobnim, jer smatram da zbog svog iskustva mogu mnogo pomoci na Kosovu. Ja vec dve godine razmisljam da li da pravim i drugo dete, a Siptari imaju po sedmoro-osmoro dece, prica Denis. I dodaje: “Zelim da moja dvogodisnja cerka raste normalno, da joj se ne desi ono sto sam ja doziveo. Vec sedam godina ne mogu da dignem glavu od bede, neprihvatanja od strane drustva, od milion stvari". Dok prica, stalno pipa glavu kao da zeli da proveri da je nakon svega, jos uvek na svom mestu. Parcici metka mu jos stoje u kuku.

Vladimir Petkovic sa naporom hoda. Teski ratni invalid. Beogradjanin, 27 godina. “Posle svega sta sam tamo u Hrvatskoj prosao kazem sebi Kosovo nije tvoj problem. Ja ne zelim rat, ali ako bi doslo do njega ja bih morao da budem tamo. Racionalno kad razmisljam kazem nek idu oni koji nisu isli ali nesto me vuce. Ne bih mogao sebe vise da pogledam u ogledalo znajuci da ja setam gradom dok Srbi stradaju. Predrag Ivanovic, njegov vrsnjak i ratni drug naglasava: “Ali da se bore i oni koji su prosle i ove godine prodavali svoje cartlje na Kosovu siptarskom lobiju za 200.000 maraka dok su ljudi iz Krajine za vile mogli da dobiju petinu manje."

Svi nasi sagovornici se slazu da ovoga puta “izdajnike treba saseci u korenu". Bolje odmah ubiti trojicu Srba nego da pobegne njih 200.000. isticu i kazuju da se vise niko ne moze pravdati da to nije njegov rat. “Ne smemo dozvoliti sirenje njihovih snaga.Ako padne Nis i Prokuplje, pada i Beograd.Sutra ce glavesine sesti u avion i odletiti, a mi cemo ostati jer mi nemamo gde da odemo, kaze Goran Vasiljevic", nekadasnji rezervni staresina JNA

Zivot u miru, svakodnevnoj kolotecini. Bez avanture. Vuce li ih to u neke nove rovove. “Svi su nas pozaboravili. Svi smo mi doziveli razocarenje. Ali ponovo bi se odazvali. Takvi smo mi Srbi, naopaki. Ko ima pravo da pravi raspored u mojoj kuci. Isto vazi i za drzavu", kaze Ljubivoje Popovic, nekadasnji borac, sluzbenik opstine Vozdovac.