ZASTO JE HASKI TRIBUNAL POKRENUO ISTRAGU O INCIDENTIMA NA KOSOVU

Pokretanje istrage o kosovskom incidentu na predlog i zahtev Kontakt grupe je uzeto u razmatranje, i tek treba utvrditi da li se radi o teskim povredama humanitarnog prava

Prema saopstenju iz kancelarije glavnog tuzioca Medjunarodnog suda za ratne zlocine pocinjene u bivsoj Jugoslaviji Luiz Arbur, istrazitelji Haskog tribunala prikupljaju informacije i dokaze u vezi sa nasiljem na Kosovu i nastavice da nadgledaju razvoj dogadjaja u regionu, dok je portparol Tribunala Kristijan Sartije razresio dilemu oko njihovog mandata na Kosovu, upucujuci na Statut ove institucije

Sartije je izjavio da od 1994. godine mandat Tribunala obuhvata citavu teritoriju SRJ, ukljucujuci i Kosovo, da misija nema vremensko ogranicenje, odnosno ima i prostorni i vremenski mandat za istrazivanja na Kosovu. Statut Tribunala predvidja njegovo “ovlascenje da goni lica odgovorna za teske povrede medjunarodnog humanitarnog prava ucinjene na prostoru bivse Jugoslavije od 1991. godine", a prema clanu pet Statuta, Tribunal ce, kako je navedeno, imati ovlascenje da goni lica odgovorna za zlocine pocinjene u oruzanim sukobima, bilo medjunarodnog, bilo unutrasnjeg karaktera, uperene protiv civilnog stanovnistva: ubistvo, istrebljenje, zarobljavanje, deportacija, zatvaranje, mucenje, silovanje, progon na politickoj, rasnoj i religioznoj osnovi i druge necovecne radnje.

Direktorka Fonda za humanitarno pravo (FHP) Natasa Kandic za “Nasu Borbu" kaze da je preuranjeno davati ocene i procene o samom pokretanju istrage Haskog tribunala i da je za sada sigurno jedno, a to je da istrazitelji imaju teritorijalnu nadleznost.

- Pokretanje istrage o kosovskom incidentu na predlog i zahtev Kontakt grupe je uzeto u razmatranje, i tek treba utvrditi da li se radi o teskim povredama humanitarnog prava - kaze Kandic, koja je sa saradnicima FHP boravila na Kosovu prvih dana marta. Fond je, kao sto je i nas list vec objavio, izmedju ostalog saopstio da je u sukobima u selima Cirez i Drenica 28. februara i 1. marta ubijeno 26 Albanaca, kao i da je, prema tvrdnjama ocevidaca, medju ubijenima bilo i maloletnih i starih osoba.

U Helsinskom odboru za ljudska prava Srbije predsednica Sonja Biserko nam je rekla da to sto medju ubijenima ima dece, zena i staraca, predstavlja osnov da se slucajevi istraze i, pre svega, preduprede “manipulativna objasnjenja", za koje kao primer navodi izjavu ministarke za informisanje Radmile Milentijevic da su se albanski teroristi ubijali medju sobom.

Predsednica HO rekla nam je da je na Kosovu bila i sama, protekle subote i nedelje, ali da nijednoj humanitarnoj organizaciji nije bio dozvoljen pristup mestima koja su zeleli da obidju.

- Nije nam bilo omoguceno da obidjemo mesta na kojima je bilo incidenata, ali saznanje kao sto je ono o postojanju 60 albanskih leseva, za koje su Albanci trazili obdukciju, a koje je kako su javile agencije, pokopala policija, jeste strasno, s tim sto ne znam da li se radi o masovnom sahranjivanju - rekla nem je Sonja Biserko. Ona dodaje da ni strane diplomate koje su u nedelju boravile na Kosovu najverovatnije nisu videle ni obisle mesta navodnih zlocina, ali i da izjava ocevica nasilja, odnosno jedne Albanke koja je o tome govorila za list “Danas", kao i informacije o masovnom iseljavanju ljudi sa Kosova vec jesu porazavajuci rezultat zbivanja na Kosovu, kojima Tribunal moze da se pozabavi.

LJ. G.