Istorija

Trajan Stojanovic, "Balkanski svetovi: Prva i poslednja Evropa", Prevela Ivana Djordjevic, uredio Vlastimir Djokic, Equilibrium, Beograd 1998.

Sima Cirkovic

Osobenost zivotnog puta autora visestruko se reflektovala na knjizi koju ovde prikazujemo. Do izraza dolaze prednosti blizine zahvaljujuci tome sto je autor ponikao iz balkanskog sveta. Iako nije ziveo u njemu, ostao je s njim vezan brojnim sponama, pre svega jezikom, zatim poznavanjem naravi i obicaja, sto je olaksalo razumevanje svedocanstava koja je celog zivota prikupljao i analizirao. Dosle su do izraza i neke prednosti daljine, distanciranosti od "balkanskih svetova". Posmatranje slozenog balkanskog prostora sa jedne udaljene tacke omogucilo mu je da prevazidje parcijalnost i parcelisanost slike proslosti u kojoj su svi trazili svoje korene i bili zainteresovani za ono sto vodi konstituisanju nacije i drzave. Balkan kao celinu pre su uocili stranci od njegovih stanovnika.

Udaljenost od Balkana znacila je u isto vreme blizinu naucnih centara u kojima su se stvarale i rasejavale metodoloske inovacije koje karakterisu istorijsku misao ovog stoleca. U ovoj knjizi dolazi najvise do izraza povezanost sa "skolom Anala" u kojoj je Trajan Stojanovic zaokruzio i dovrsio svoje usavrsavanje u zanatu istoricara. Knjiga "Balkanski svetovi: Prva i poslednja Evropa" koju je nasa publika dobila tako brzo (izvorno je objavljena 1994. u Njujorku na engleskom jeziku) i u tako otmenom ruhu, bez preterivanja, jedno od ambicioznih i metodoloski radikalnih ostvarenja te skole.

Ova pregledno, razumljivo i lepim jezikom napisana knjiga nastoji da objasni Balkan posmatrajuci ga u toku vise hiljada godina, od praistorije pa sve do najnovije krize koja ga potresa, sa paznjom usmerenom prvenstveno prema onom sto je trajno, sto se ponavlja i vraca i prema onome cime se Poluostrvo razlikuje od drugih delova evropskog kontinenta. Kao uzor je verovatno posluzila sada vec klasicna, a nekad veoma nekonvencionalna knjiga jednog od autorovih ucitelja Fernana Brodela, koji je u svoje vreme Mediteran ucinio junakom svoga istorijskog dela.

Tema knjige profesora Stojanovica je istorija Balkana, ali ona ne lici na istorijske knjige kakve nasa publika poznaje. Razlikuje se i metodoloskom usmerenoscu istrazivanja i nacinom kako je tema struktuirana i prezentirana. Ona unapredjuje nauku ne toliko otkrivanjem novih izvora koliko postavljanjem novih pitanja, otkrivanjem tema i problema ciji znacaj ranije nije bio uocen ili shvacen. Radikalno prosirenje tematskog repertoara bilo je moguce zahvaljujuci autorovoj opredeljenosti za "totalnu istoriju", kako se cesto karakterise orijentacija u istoriografiji proizasla iz delovanja naucnika okupljenih oko pariskog casopisa "Anali".

Prihvatanje antropologije i citavog niza sistematskih nauka o drustvu i kulturi kao sredstva za orijentaciju u nepreglednom moru informacija i cinjenica, autor izricito naglasava i kompozicijom svoje knjige na delu potvrdjuje. U prvom delu knjige, oslonjenom na jednu raniju knjigu skromnijeg obima, autor svoju paznju usmerava na velike teme o ekologiji (Kultura zemlje, str. 27-68), o bioloskoj strani covekoge egzistencije na ovom prostoru (Biotehnika i drustvena biologija, str. 69-92), o tehnici i njenoj evoluciji (Tehnologija, str. 93-150), o drustvu (str. 151-222), o privredi (str. 223-278) i o licnosti i kulturi (str. 279-311). U drugom delu knjige, okrenutom u vecoj meri od prvog balkanskim aktuelnostima, autorove opste teme ispitivanja su: slobode i prisile kulture (str. 316-372) i populacioni sistemi u medjusobnom delovanju (str. 373-418). Svako od navedenih velikih poglavlja sastoji se od manjeg ili veceg broja odeljaka posvecenih pojedinim temama i u njihovom rasporedu cesto dominira hronoloski red. Dodajmo i da knjiga sadrzi nesvakidasnje obimnu naucnu bibliografiju (str. 419-498) koja omogucava citaocu da svoje interesovanje za pokrenuta pitanja produbljuje i prosiruje.

Kao sto se iz opsteg pregleda sadrzine moze videti, knjiga se bavi temama koje retko srecemo u knjigama istoricara. Pokrecu se pitanja i problemi ciji se znacaj ne moze poreci. U nekim slucajevima bas cinjenica da se istrazivanja tek pokrecu, da se ne mogu osloniti na obimnu literaturu, cini da su izneti pogledi vise izazov i poziv na raspravu nego konacan rezultat. Nije moguce zamisliti instituciju, a kamoli pojedinca, koji bi sve vekove uzete u razmatranje i sve naucne discipline od kojih se u ovoj knjizi polazi, poznavali kao istrazivaci-specijalisti. Kroz istoriju istoriografije moze se zapaziti da ima dela veoma zasluznih zbog toga sto su pobudila raspravu, navela na produbljeno ispitivanje i verifikaciju. Citajuci ovu knjigu ocima specijaliste za samo deo prostora i samo jedan period istorije Balkana mogao sam zapaziti mesta koja ce pokrenuti diskusije i unaprediti nasa znanja, pored mnostva dragocenih uvida i zakljucaka.

Preporucujuci ovu knjigu za citanje nemam ipak toliko u vidu potrebe i interesovanja istoricara-specijalista, koliko mislim na onaj prilicno siroki krug potencijalnih citalaca kojima su potrebna znanja o istoriji Balkana a ne mogu ih naci ni u jednoj drugoj knjizi. Ovo je knjiga koja citaoca uci da istoriju svoga naroda posmatra ne izolovano, nego u stalnim vezama i uzajamnom uticaju sa drugim narodima Balkanskog poluostrva. Komparativno posmatranje i moderni pristup u artikulaciji teme mogu nasem citaocu pribliziti tip istoriografije koji je on jedva imao prilike da upozna. Mislim da knjiga moze neposredno i posredno doprineti razvijanju i oplemenjivanju istorijskog interesovanja i istorijske kulture, koja je, cini se, danas potrebnija nego ikad.