BECKI INSTITUT ZA UPOREDNE EKONOMSKE STUDIJE: PROGNOZE ZA JUGOSLAVIJU, MAKEDONIJU I HRVATSKU

Ove i sledece godine rast drustvenog proizvoda SRJ nece biti veci od tri odsto, inflacija ce se popeti na oko 50 odsto na godisnjem nivou, a nezaposlenost ce dostici 28 procenata

Jugoslovenska ekonomija tek sto je izasla iz jedne burne godine, a vec je na putu da dozivi i drugu. To, medjutim, nije rezultat proslih i buducih razvojnih projekata, vec stvar prakse da se gomili problema neprestano dodaju novi, konstatuje se u februarskom izvestaju beckog instituta za uporedne ekonomske studije. Prognoze su date pre eskalacije nemira na Kosovu.

S postojecim spoljnim ogranicenjima i nedostatkom zelje da se krene u reforme institucionalne prirode i promeni nacin vodjenja ekonomske politike, resavanje nagomilanih jugoslovenskih problema bice jos teze. Cak i uz devalvaciju, koja ne moze biti izbegnuta, trgovinski deficit verovatno nece biti stavljen pod kontrolu jer je rast izvoza ogranicen raspolozivim svezim kapitalom, niskom produktivnoscu i trgovinskim barijerama.

Veca inflacija u narednim godinama mogla bi doneti izvesno olaksanje za budzetski deficit i gubitke preduzeca, ali ce se na drugoj strani sigurno pojaviti potreba da se ona drzi pod kontrolom sto ce imati posledice i na usporavanje ekonomskog rasta i priliv prihoda.

Otuda je tesko ocekivati da bi ove i naredne godine rast drustvenog proizvoda mogao biti veci od tri odsto, inflacija ce se popeti na oko 50 odsto na godisnjem nivou, nezaposlenost ce dostici 28 procenata, a budzetski deficit ce nastaviti da se krece oko cifre od oko deset odsto drustvenog proizvoda.

Makedonija

Ukoliko se ne dogodi nista dramaticno, ocekuje se da bi makedonija mogla da nastavi da odrzava nizak nivo godisnje inflacije na oko 3 do 5 procenata, trgovinski i tekuci deficit mogli bi da ostanu na nivou oko 500 miliona odnosno 200 miliona dolara uz stabilizaciju nivoa nezaposlenosti. Ukoliko bi se ispunila ocekivanja o snaznom prilivu stranih investicija, moze se dogoditi da stopa rasta u privredi bude cak i bolja od ocekivane.

Hrvatska

Valutna i cenovna stabilnost placeni su narastajucim neravnotezama u spoljnotrgovinskom bilansu: trgovinski deficit povecao se na 4,8 milijarde dolara (prema 3,3 milijarde dolara u 1996. godini).

Pod pretpostavkom da hrvatska vlada i centralna banka nastave sa istom fiskalnom, monetarnom i valutnom politikom, drustveni proizvod mogao bi ove i sledece godine porasti za 4,5 do 5 procenata. Kao posledica uvodjenja VAT inflacija ce dostici nivo od 8 do 10 procenata u 1998, dok ce naredne godine opadati. Tekuci platni deficit nastavice da se odrzava na visokom nivou. Devalvacija jako precenjene kune mogla bi znatno doprineti promeni celokupne ekonomske slike.

Priredila: T. J.