PROFESOR UNIVERZITETA U FIRENCI ALBERTO L’ABATE O RESENJIMA ZA KOSOVO

Konfrontirane strane ne veruju da medjunarodni faktori iskreno zele zblizavanje naroda jugoistoka Everope. U opciji autonomije pitanje jeste kog tipa je ona i kakva je uloga medjunarodne zajednice, kaze profesor L'Abate, koji saradjuje i s Bratstvom Sveti Eudjidio

Dragan Bisenic

Put do dijaloga: Alberto L'Abate Foto: D. Bisenic

Nakon proslonedeljnih sukoba na podrucju Kosova, Kontakt grupa je u svojim zakljuccima dala dve nedelje za otpocinjanje dijaloga obe strane na Kosovu. Do sada je na vise desetina skupova registrovano o cemu bi trebalo da se vodi dijalog i koje sve mogucnosti stoje pred sukobljenih strankama. Neke od tih analiza predstavljene su i krajem prosle godine na godisnjoj skupstini Centra za preventivne akcije Saveta za sposljne poslove, koji je vec povodom Kosova objavio studiju “o sveobuhvatnom miru na Balkanu i jugoistocnoj Evropi".

Osim toga, Kontakt grupa je naglasila da podrzava napore Bratstva Sveti Eudjidio u trazenju dijaloga i miroljubivog resenja na Kosovu. Profesor Univerziteta u Firenci Alberto L'Abate predstavio je svoju studiju o ovom pitanju. U svom radu on je saradjivao sa “Svetim Eudjidiom".

Analizirajuci mogucnosti za prestanak mirnog otpora i pocetak akcija teroristicke “Oslobodilacke vojske Kosova", L’Abate prezentira misljenja nekih od kosovskih politicara (Demaci i Suroi) koji osnovu za njeno postojanje vide u tome sto su Albanci umroni od nenasilne strategije koju je razvio DSK, uglanvom zbog dva razloga: jer je obezbedjivala podrsku medjunarodnih faktora a i zato sto jemstvo Evropskog parlamenta da ce SRJ biti priznata tek nakon sto Srbija resi problem Kosova, nije odrzan.

Dejton kao los uzor

Istorijski razlozi samo su pretekst, a realni problem jeste da je Kosovo na tom strateskom mestu od posebne vaznosti za Srbiju, da se prosto ne moze prihvatiti ili jednostavno dati forma stvarne autonomije. Geografski, samo planine dele SRJ, Makedoniju i Albaniju, i one su jedina brana u slucaju sukoba izmedju ovih zemalja. Osim ovih faktora, profesor L“Abate ubraja i nestabilnu situaciju u Makedoniji kao rizik rata u jugoistocnoj Evropi, “cime bi se stvorio sukob nepredvidivih posledica".

Uocavajuci mogucna resenja, firentinski profesor izdvaja pet mogucnosti, od kojih je jedna sasvim nova. Dok su ideje o podeli Kosova, balkanskoj federaciji, jugoslovenskoj mini konfederaciji, specijalnom statusu vec poznate, ideja o evropskom mirovnom korpusu do sada nije razradjivana.

Podela Kosova mogla bi da se izvede samo posle borbi i silom, a to bi znacilo i vojni konflikt. Profesor L’Abate prenosi misljenje da bi u tom slucaju, severni delovi ostali u Srbiji, i da se ova solucija nimalo ne dopada albanskoj strani. Mineri iz “Trepce" ne bi u tom slucaju prihvatili da ostanu u Srbiji i digli bi se na ustanak, ali ne ovoga puta nenasilno, kao sto je to bio slucaj prilikom promene Ustava. Buduci da se na teritoriji Kosova nalaze najznacajniji spomenici srpske istorije koje bi ona zelela da ima u svom posedu, da bi izbegla opciju podele albanska strana predlaze posebne garancije za srpske istorijske spomenike.

Buduci da je rad pisan u vreme dok jos nije bila promovisana americka SECI inicijativa i “regionalni pristup Evropske unije", politicke opcije su promenjene, ali mnoge od ocena koje iznosi profesor L'Abate jos uvek su reprezentativan presek misljenja politickih subjekata u vezi s kosovskim problemom.

Nemacki model

“Specijalna autonomija" ili “specijalni status" je projekat koji se pojavio u knjizi koju je stampao Evropski univerzitetski centar za mir u Austriji. To bi bila “medjunarodno zasticena automonija". Sa stanovnistva medjunarodnog prava, ovo resenje ne bi predstavljalo problem, smatraju autori, jer postoji primer Kurda u Iraku. Ovaj status bio bi uspostavljen posebnim odlukama Saveta bezbednosti UN s mogucnoscu sankcija.

Ova ideja podrzana je prvenstveno od Helsinskog komiteta. Citirajuci Vetona Suroja, koji smatra da bi prelazno resenje trebalo da ukljuci pravo na samoopredeljenje i zabranu secesije, Alberto L’Abate navodi ponovo rezultate istrazivanja USIA, po kojima se moze ocekivati otpor tom resenju i jedne i druge strane. Posto se podrazumeva da bi ugovor o tome trebalo da potpisu Rugova i Milosevic, njima ne bi bilo lako da savladaju neslaganje i na jednoj i na drugoj strani.

Intervjuisani Srbi veruju da je pitanje Kosova sasvim unutrasnje pitanje i da druge zemlje ne treba u to da se mesaju, a njih 67 odsto je odlucno protiv bilo kakve autonomije.

U ovoj opciji, otvara se i pitanje - koji tip autonomije? Da li je to tip Juznog Tirola? Do njega je, medjutim, doslo tek nakon niza godina pregovora.

Langerov predlog

Korpus bi trebalo da nadgleda postovanje ljudskih prava Srba i Albanaca, da ohrabri dijalog, podstakne povratak ekonomskog i drustvenog zivota, da pomognu povratak mladih Albanaca koji su emigrirali i da pomogne organizovanje izbora koji ce izraziti volju stanovnika o buducnosti regiona.