OTVORENO PISMO MILANA PANICA LIDERIMA POLITICKIH PARTIJA I MILOSEVICU

Sada svi trpimo posledice arogancije i neodgovornosti kojom se bezalo od srpsko-albanskog dijaloga. Prihvatanje realnih zahteva otvara sanse miru, a narodima ovog regiona da postanu gradjani Evrope sa jedinstvenim pasosem

Srbija, na zalost, nema drugih mogucnosti nego da prihvati zahteve Kontakt grupe. Ona je u ovaj polozaj dovedena jednom potpuno pogresnom unutrasnjom i spoljnom politikom koja svoj krah dozivljava sada na pitanju Kosova. Ta politika vec dugo daje katastrofalne rezultate, pa ipak, uprkos tome opstaje, ugrozavajuci do krajnjih granica drzavne i nacionalne interese.

Ovo je, ustvari, kraj te politike ciji je jedan od velikih grehova bezanje od realnih problema, tako da i kada ta politika ima dobre namere njeni ishodi su negativni i porazavajuci. Deo odgovornosti za aktuelnu situaciju u vezi sa Kosovom snose i lideri najvecih tzv. opozicionih stranaka u Srbiji koji nisu konstituisali demokratsku vlast u Republici, mada su imali mogucnosti, pa je tako i dalje ostao u blokadi sistem demokratskih institucija u kojima bi se i pitanje Kosova svakako drugacije tretiralo.

Jos jedne sankcije Srbija ne moze da izdrzi. Iznurena privreda nema nikakvih sansi da prezivi, a narod je materijalno, moralno i psiholoski toliko potrosen da bi mu teret nove izolacije bio nepodnosljiv.

Zato se nadam da nece biti onih tumaca koji ce ponovo sejati iluzije da sankcije nece biti uvedene. Takvima ne treba dopustiti da se igraju: ako se zahtevi ne ispostuju, sankcije ce biti uvedene bez milosti od strane medjunarodne zajednice.

Istina je da ce sankcije pogoditi neduzno stanovnistvo, i zato sam uvek bio protiv njih. Ali, napokon vinovnike za sankcije ne treba prvenstveno traziti u onima koji hoce da ih uvedu nego u onima koji su ih uzrokovali.

Do ove intervencije medjunarodne zajednice nije moralo ni doci. Bio sam jedan od onih koji su vrlo aktivno pozivali na dijalog izmedju drzave i Albanaca, bez ikakvih uslova. Slao sam poruku: ne oklevajte, jer sam se licno osvedocio da postoje ljudi koji zele civilizovan dijalog. Sad svi trpimo posledice jedne arogancije i neodgovornosti, sad smo cak pred realnom pretnjom sirih sukoba, pa i rata. Prihvatanje zahteva medjunarodne zajednice dace vece sanse miru, a sustinski zahtev jeste da se sacuva mir. Samo u mriu moci ce se pokrenuti narodi ovog regiona - i Srbi i Albanci, i drugi - u pravcu evropskih i svetskih integracija. Svi oni moraju postati gradjani Evrope, ljudi sa jedinstvenim, evropskim pasosem.

Zahvaljujuci pozitivnim kretanjima u Republici Srpskoj u svetu je pocela da se probija i lepsa slika o Srbima. Utoliko je tragicnije da se upravo sada, zbog nepromisljene politike na Kosovu, na Zapadu obnavlja strasna kampanja protiv Srba.

U vezi sa dogadjajima koji su se zbili na Kosovu, pozivam predsednike Milosevica i Milutinovica da hitno formiraju drzavnu komisiju koja bi ispitala to da li je u operacijama prema albanskim teroristima bilo prekoracenja ovlascenja i zakona u odnosu na albanske civile.

Toboznji nacionalni i drzavni interesi ne smeju da prikriju bilo kakvo i bilo cije krsenje zakona, i nasilje. Naprotiv, duznost je odgovornih drzavnika da u ovakvim okolnostima ohrabre sudstvo da slobodno i nesmetano radi svoj posao.

Pozivam, takodje, medjunarodnu zajednicu da odmah pruzi adekvatnu pomoc Srbiji u borbi protiv albanskog terorizma na Kosovu. Posten i prihvatljiv stav je samo onaj koji jednako osudjuje i odbacuje i terorizam i represiju drzave.

Ako mogu da doprinesem da se prekine nasilje, da se uspostavi dijalog i pridje obnovi poverenja, spreman sam, kao i uvek, da pomognem svojoj domovini i srpskom narodu.