PRAVNA REGULATIVA I POVERENJE U FINANSIJSKE INSTITUCIJE

Stojan Dabic

Uslovi za gubitak poverenja u bankarski mehanizam stvoreni su daleko pre raspada prethodne Jugoslavije. Razvoj privrede pocivao je na kreditima koji su zbog pogresne investicione politike i neadekvatne sudske prakse vrlo brzo postali nenaplativi. Dakle, banke su vec tada postale zarobljenici svojih duznika i da nije bilo raspada Jugoslavije, bankarski sistem bi morao proci kroz ozbiljnu krizu.

No, bez obzira na nepovoljno bilansno stanje u bankama, sektor stanovnistva je verovao u njihovu stabilnost sve do problema izazvanih, pored ostalog, i uvodjenjem konvertibilnosti dinara.

Poslednja vlada prethodne Jugoslavije je kao osnov za konvertibilnost dinara, umesto pozitivnog platnog bilansa koji je normalan osnov, uzela stanje deviznih rezervi.

Stanje deviznih rezervi, kada je rezultat pozitivnog tekuceg platnog bilansa zemlje kao i projekcije njegovog kretanja, moze biti osnov kontrolisane konvertibilnosti. Ovo znaci da je dozvoljeno konvertovanje domace valute u stranu valutu samo u momentu dospeca obaveza placanja prema inostranstvu.

Medjutim, nasa konvertibilnost proglasena je na osnovu stanja deviznih rezervi formiranih iz ino zaduzenja kroz kredite, avansne doznake i pokrivene loro akreditive. Proglasenjem konvertibilnosti data je mogucnost neogranicene konverzije dinarske stednje u deviznu stednju. S obzirom da su ove transakcije vrsene najcesce knjigovodstvenom tehnikom i da nije dolazilo do efektivnog ni smanjenja ni povecanja deviznih rezervi, to su sprovodjenjem konvertibilnosti dinara zapravo stanovnistvu knjigovodstvenim putem prodate devize koje su vec imale vlasnika, tj. prodate su, sa stanovista raspolozivosti, nepostojece devize u deviznim rezervama.

Tek kada su zahtevi za redovna placanja na teret deviznih rezervi, kao i zahtevi za placanja s deviznih racuna gradjana (prvo je pocelo u Sloveniji) premasili tekuce prilive deviza, neizvrseni nalozi su izazvali pravi stampedo deviznih stedisa na banke.

Narodna banka Jugsolavije, pod pritiskom zahteva poslovnih banaka, otkriva da u deviznim rezervama nema pokrica za trazene isplate gradjana. Po nekim proracunima oko dve trecine sadasnje stare devizne stednje potice iz proste konverzije dinarske stednje u deviznu i obracunate kamate, a svega jedna trecina iz izvornih doznaka iz inostranstva.

Stvorena likvidnosna konfuzija presekla je tekuci priliv po osnovu zarada iz inostranstva, a koji je pre konvertibilnosti bio dovoljan da likvidno, vise nego pokrije zahteve za isplate s deviznih racuna. Poslovne banke napokon shvataju da su bile u zabludi kada su dinarskim stedisama putem knjigovodstvenih transakcija prodavale devize iz nepostojecih deviznih rezervi i da se nastali problem ne mogu resiti bez ucesca drzava i NBJ.

Dok su druge bivse republike, shvativsi zabludu konvertibilnosti, u zelji da sacuvaju svoj finansijski sistem deviznu stednju proglasile javnim dugom sa reprogramiranim rokom isplate, dotle je SR Jugoslavija prepustila banke na milost i nemilost deviznih stedista.

Politicka podrska stedistama u napadu na tzv. stare banke manifestovala se i kroz podrsku osnivanju i radu privatnih banaka. One su javno, ne samo od politike vec i od jednog broja pravnika i drugih naucnih radnika, proglasene stubovima razvoja Srbije. Politicki zasticena, a od sire javnosti euforicno odrzana hazardna igra jednog broja ovih "nacionalnih uzdanica" s deviznom stednjom i enormnim kamatnim stopama, dovela je zahteve starih deviznih stedisa do histerije, a nisu bili retki ni fizicki napadi na osoblje i imovinu "starih banaka". Lomovi koji su se dogodili u tim "stubovima razvoja", sto je bilo normalno ocekivati, potpuno su unistili poverenje stedisa u ukupan bankarski sistem (kako drustvene tako i privatne banke).

Kako su se ovi lomovi dogadjali u vremenu ekonomskih sankcija i hiperinflacije drzava, banke i monetarna vlast nisu imale na raspolaganju instrumentarijum koji bi stedisama i drugim investitorima garantovao zastitu depozita i realno pozitivnu kamatu. Nasuprot tome, hiperinflacija je omogucila dinarskim duznicima da na teret dinarskih depozita i fondova banaka ostvare duznicku dobit u visini ukupnog iznosa koriscenih kredita i drugih obaveza.

Banke su u 1994. godinu usle bez dinarskih kredita i depozita a i bez poverenja stanovnistva. Nakon monetarne reforme, bankarstvo u dinarskom delu krece potpuno iz pocetka. Sve banke pocinju kao da su tek osnovane.

Normalno bi bilo da su u tim uslovima banke pocele s gradnjom srusenih mostova poverenja sa sektorom stanovnistva. Umesto toga, one su nastavile s forsiranjem pogresne kreditne politike. Odobravanje kredita za koje se unapred znalo da su nenaplativi uz visoke aktivne kamate na teret nestabilnih depozita po vidjenju dovodi i postreformske banke u predreformsku likvidnosnu situaciju.

Nepoverenje u banke, a moze se slobodno reci i u druge privredne subjekte, manifestuje se i kroz odsustvo zainteresovanosti sekundarne trgovine s njihovim vlasnickim hartijama od vrednosti.

Razloge ovom nepoverenju treba traziti u realnosti iskaza vrednosti imovine i naplativosti potrazivnja. Sve dok investitor ne bude siguran da su rezerve banke iznad sumnjivih i spornih potrazivanja, da za pokrice eventualnih gubitaka nece biti koriscena sredstva akcionara, on sasvim sigurno nece dati nijedan dinar za akciju znatno vise nominalne vrednosti u sekundarnoj trgovini.

Dosta konfuzije i nepoverenja u ukupno finansijsko trziste uzrokovano je nehomogenom zakonskom regulativom i njenom neprincipijelnom primenom.

Pored nabrojanih faktora, bez zelje za arbitriranjem, u nastavku se iznose najcesce spominjane neusaglasenosti koje nepovoljno uticu na stvaranje poverenja u institucije i instrumente finansijskog trzista:

- Zakon o hartijama od vrednosti u clanu 28. kaze: "Emisija se smatra uspelom ako su prodate akcije u vrednosti vecoj od 50 odsto od ukupnog obima emisije u roku od 90 dana od dana prijema resenja nadleznog saveznog organa, kojim je izdavanje te emisije odobreno. Emitent je duzan da, najkasnije u roku od 15 dana od isteka roka iz stava 1. ovog clana, obavesti nadlezni savezni organ o vrednosti i broju prodatih akcija".

- Zakon o preduzecima u 11. poglavlju kod regulisanja uslova za sukcesivno osnivanje drustva u clanovima 203, 204, 205, 206. i 207. uvodi kategoriju upisa akcija. Upisnica akcija je pismena isprava koja sluzi kao registracioni dokument kojim se zajedno sa drugim dokumentima dokazuje da su se stekli uslovi za registraciju drustva. Ovaj zakon u clanu 281. stav 3. kaze da akcionarsko drustvo ne moze ici na emisiju akcija za povecanje kapitala ako nominalna vrednost upisanih akcija (misli se na akcije iz poglavlja 11. Zakona) u celini nije uplacena.

Dakle, ovaj zakon koristi kategoriju upisane emisije samo u definisanju uslova osnivanja drustva i ne poistovecuje je sa kategorijom raspisane emisije (upisani iznos moze biti veci, manji i jednak raspisanoj emisiji).

Zakon u clanu 281, stav 4. kaze: "Akcionarsko drustvo koje objavljuje javni poziv za upis i uplatu akcija (prospekt) moze povecati osnovni kapital uz odobrenje nadleznog saveznog organa u skladu sa odredbama saveznog zakona kojim se uredjuju hartije od vrednosti". Iz stipulacije ovog stava proizilazi da Zakon o preduzecima posle ispunjenja osnivackih obaveza (stav 3. ovog clana) prepusta utvrdjivanje uspelosti i ostalih uslova za emisiju akcija radi povecanja osnovnog kapitala Zakona o hartijama od vrednosti. U praksi se poistovecuje pojam raspisane i upisane emisije te se suprotno Zakonu o hartijama od vrednosti poostravaju uslovi ocene uspelosti emisije pogresnom primenom odredbi Zakona o preduzecu kojima se utvrdjuju uslovi ocene uspelosti sukcesivnog osnivanja drustva.

Savezno ministarstvo za finansije - resorno nadlezno ministarstvo za tumacenje spornih zakonskih odredbi iz ove materije u svom misljenju ispravno smatra da su za uspelost emisije nadlezne odredbe Zakona o hartijama.

Odluku o visini emisije donosi najvisi organ vlasnika akcionarskog drustva - skupstina akcionara (cl. 17. Zakona o hartijama od vrednosti i cl. 61. Zakona o preduzecima). Visina emisije po jednoj odluci ne moze preci dvostruki obim trajnog kapitala (Pravilnik Savezne komisije za hartije od vrednosti i finansijsko trziste).

Kraj u sutrasnjem broju