Dijalog - ili korenje

Cim je iz Londona doprla rec sankcije, Vlada Srbije je reagovala izuzetno brzo, takoreci navrat-nanos: da dijalog s Albancima moze da pocne. Samo, da li sef ove drzave zbilja namerava da pregovara ili da samo zamajava svet

Pise: Stojan Cerovic

Vlada Srbije izjavila je da je policija na Kosovu uradila sve kako treba, uspostavila red i mir, te da dijalog s Albancima moze da pocne. Stavise, Vlada najavljuje skori pocetak primene sporazuma o obrazovanju, onog koji su Milosevic i Rugova potpisali pre godinu dana. Vlada je, dakle, reagovala izuzetno brzo, takoreci navrat-nanos, cim je iz Londona doprla rec sankcije. Ta ekspeditivnost zavredjuje pohvalu, jer se lako moglo dogoditi da ponovo prevlada opredeljenje za bareno korenje.

U narednim nedeljama, mesecima i godinama rec dijalog ce biti na svacijim usnama, u svim mogucim prilikama i svakome ce dodijati, ali daj boze da to bude najveci problem s Kosovom. Od ove vladine izjave spremnosti do pocetka bilo kakvog dijaloga, ostaje da se utvrdi jos nekoliko stvari, kako na srpskoj tako i na albanskoj strani.

Prvo, da se vidi da li Vlada misli ozbiljno. Ako i misli, nije sigurno da ima stvarna ovlascenja, odnosno da sef ove drzave zbilja namerava da pregovara, a ne samo da zamajava svet. Sta ako se ispostavi da je i sam status ove vlade sporan? Zar joj nije davno istekao mandat? Ako se to razjasni, ostaje da se dve strane dogovore o tome ko tacno treba da pregovara, na kojem mestu, pod kojim uslovima, u cijem prisustvu, na koje teme i s kakvim polaznim stavovima. Najbolje namere (kojih, naravno, nema) mogle bi da zapnu kod svake od ovih tacaka. S albanske strane procedura ce, mozda, biti nesto jednostavnija, sto ne znaci da ce se lakse prihvatiti uslovi dijaloga. U ovako krupnim sporovima uvek je najteze otkloniti prethodna uslovljavanja. Mirovni pregovori u Parizu posle vijetnamskog rata dugo su odlagani zbog neslaganja oko oblika stola, jer se time prejudicira status pregovaraca. I ovde ce, bez sumnje, biti mnogo slicnih, naizgled besmislenih i sitnicavih natezanja, ali neka se, za sada, samo sto cesce izgovara rec dijalog.

Vuk Draskovic, koji zudi za glavnom ulogom, pozurio je da se kandiduje za pregovaraca, sto je valjda neki znak da je u Srbiji otvoren konkurs za civilnog lidera, ili barem Draskovic tako misli. Medjutim, prvi posao i prvi spor su svezi lesevi koje je vlast sluzbeno sahranila. Iako Vlada Srbije misli da su tim pokojnicima (od kojih su oko jedna trecina zene i deca) zivoti oduzeti ispravno i u skladu sa zakonom, siguran sam da ce se ta tela jos dugo i uporno otkopavati, pre nego sto rec dijalog kod Srba i Albanaca dobije neki smisao.