EVROPSKA REAGOVANJA NA “SAOPSTENJE O KOSOVU"

Za sprovodjenje ekonomskih mera dogovorenih u Londonu nece biti potrebna nikakva nova regulativa Evropske komisije, buduci da SRJ i nema nikakvih ekonomskih odnosa sa EU

Mirko Klarin
dopisnik “Nase Borbe" iz Brisela

Akcioni plan za Kosovo koji su u ponedeljak u Londonu usvojili sefovi diplomatije sest sila zastupljenih u Kontakt grupi, u briselskim diplomatskim krugovima se ocenjuje kao “maksimalni rezultat koji se u ovoj fazi mogao postici". Drugo je, medjutim, pitanje - priznaju nasi sagovornici - “da li ce to biti i dovoljno da se zaustavi eskalacija i izlivanje kosovske krize?"

Prema tumacenjima evropskih diplomata, mere koje je u ponedeljak usvojila Kontakt grupa vazice za sve zemlje-clanice evropske “petnaestorice". Nasi sagovornici smatraju da bi jedino Grcka mogla imati “izvesnih dilema" u pogledu tih mera, ali da ce se to “srediti" sledeceg vikenda u Edinburgu, na neformalnom sastanku sefova diplomatije EU. Pre toga, o zakljuccima Kontakt grupe razgovarace se u cetvrtak u okviru Radne grupe za zapadni Balkan, kada bi, ukoliko bude potrebno, neke od usvojenih mera mogle da budu razradjene. Na primer, da se definise lista “nepozeljnih osoba" kojima ce se uskratiti vize za putovanja u zemlje-clanice EU. U briselskim diplomatskim krugovima nisu juce znali da odgovore da li ce ta lista ukljuciti samo “neposredne izvrsioce" onog sto je Kontakt grupa definisala kao “represivnu akciju snaga SRJ na Kosovu", ili i inspiratore i naredbodavce takve akcije.

Za sprovodjenje ekonomskih mera dogovorenih u Londonu, nece biti potrebna nikakva nova regulativa Evropske komisije, buduci da SRJ i nema nikakvih ekonomskih odnosa sa EU. Tzv. autonomne trgovinske mere su sada “dugorocno van igre"; nije bilo nikakvih izvoznih kredita na nivou EU; a dogovoreni embargo na oruzje je za EU “irelevantan", buduci da su “petnaestorica" zadrzali takav embargo za sve drzave bivse Jugoslavije i nakon sto ga je Savet bezbednosti ukinuo.

Za predstojecu “kosovsku debatu" u Savetu bezbednosti, u Briselu procenjuju da ce biti “politicki relevantna", mada ne ocekuju da bi - zbog otpora Rusije i Kine - mogla da se okonca usvajanjem neke obavezujuce rezolucije, vec samo “predsednickim saopstenjem". Najveca briga “petnaestorice" je, trenutno, kako da podrze novu Gonsalesovu misiju. Isticu da je Milosevic, u razgovoru sa predsedavajucim EU Robinom Kukom, prihvatanje Gonsalesove misije uslovio prethodnim povratkom SRJ u OEBS, sto u ovom trenutku smatraju “iskljucenim". Nadaju se da ce Rusija uspeti da ubedi Beograd da prihvati Gonsalesa i pomiri se sa tim da ce povratak u OEBS ostati “svetlo na kraju dugog tunela" kroz koji ce morati da prodje. Velike se nade, ukazuju nasi sagovornici, polazu i u Crnu Goru, koja ce takodje biti pogodjena merama koje su usvojene u Londonu. “Ne verujemo da ce Djukanovic slediti Milosevica na njegovom samoubilackom kursu", rekao nam je juce diplomata jedne od zemalja-clanica Kontakt grupe.

Ono sto se diplomatski kvalifikuje kao “maksimalni rezultat", u medijskim se komentarima i analizama uglavnom tumaci kao “najnizi zajednicki imenitelj" kojeg su u datim uslovima mogle da postignu pomenute sile, a koji je izraz njihovog “oklevanja da preduzmu ostrije mere", u nadi da bi “ostar jezik" i “skromne diplomatske i ekonomske sankcije"... mogli da budu dovoljni, barem za pocetak. Vecina evropskih komentatora i analiticara je, najblaze receno, skepticna prema izgledima da se takvim polovicnim merama postigne cilj: zaustavi nasilje na Kosovu i otvori dijalog o politickom resenju krize. Profesor Spiros Ekonomidis, jedan od vodecih britanskih strucnjaka za Balkan, procenjuje juce da su sanse za to “manje od 50 odsto", ali priznaje da - “osim vojne intervencije, o kojoj niko ne govori" - nema mnogo toga sto bi Zapad jos mogao da ucini. Da bi se doslo do onog o cemu “niko ne govori", morace, po analiticarima koji se citiraju u jucerasnjem komentaru agencije AP, da se “prolije jos krvi". Bas kao sto je, kako se podseca, “bilo u Bosni". Cak i oni komentatori koji priznaju da je povodom Kosova medjunarodna zajednica reagovala “brze" i “jedinstvenije" nego u slucaju Bosne, ne nalaze “nikakve garancije da ce ovog puta biti uspesnija u sprecavanju novog krvoprolica".

Uvodnicar pariskog “Liberasiona" Zak Amalrik predvidja juce da ekonomske i diplomatske sankcije nece imati efekta na zemlju koja je vec “ekonomski bankrotirala i diplomatski izolovana", te poziva da se “ocekuje najgore". A najgore ce, po njemu, biti “nekontrolisana spirala koja bi - htele to one ili ne - mogla da uvuce u konflikt mnoge zemlje regiona". Pariski “Mond" strahuje da je “najgore vec u toku" i ukazuje da prizori koji stizu sa Kosova “zaudaraju na novi prljavi rat a la Slobodan Milosevic, podstrekac etnickog ciscenja u Bosni, animator srpskog ultranacionalizma i jedan od najodgovornijih za najteza krsenja ljudskih prava u Evropi posle Drugog svetskog rata". Pozivajuci vec u naslovu uvodnika da se “zaustavi Slobodan Milosevic" svim sredstvima, “ne iskljucujuci a priori ni upotrebu sile", “Mond" upozorava zapadnjake da, u suprotnom, nece moci da kazu: “nismo znali". Jer, zakljucuje, “nakon Bosne, na zalost, znamo na sta je Milosevic sposoban".

U opisivanju navedenih “sposobnosti" aktuelnog predsednika SRJ vise zapadnih komentatora je poseglo za “kartaroskim analogijama". Uvodnicar londonskog “Fajnensel tajmsa" primecuje da Milosevic “igra ostar poker sa jako losim kartama": klimavom politickom podrskom, bankrotiranom drzavnom blagajnom i Srbijom kojoj “nije doneo nista osim rata, siromastva i medjunarodne izolacije". Ostajuci za “kartaskim stolom", komentator AP juce zakljucuje kako je, nakon sto je izgubio sa “hrvatskom" i “bosanskom", Milosevic sada zaigrao na “kosovsku kartu". Ulog u toj igri je velik: “ne samo njegova licna sudbina, nego i rat ili mir na Balkanu".