INTERVJU: BEOGRADSKI SOCIOLOG DR VLADIMIR ILIC O SRPSKOM I ALBANSKOM SOVINIZMU

Mene albanska politicka svest na Kosovu podseca na donedavnu politicku svest Srba u Republici Srpskoj. Balkanski sovinizmi se hrane lovcima na polozaje, a problem Kosova je da autonomija ne pruza dovoljno opipljivih naknada za toliki broj aspiranata. Ali, pod pritiskom medjunarodnog kapitala, mozda ce Albanci naci svog Dodika, a Srbi svog Silajdzica, jer vreme radi za politicare - trgovce

Mirjana Kalinic

“Svi scenaristi kosovske price nisu vise medju zivima; cak se moze reci da na sadasnju situaciju u izvesnom smislu vise uticu, na obe strane, nekadasnji drzavnici, politicari i ideolozi koji su se u poslednjih sto godina bavili kosovskim pitanjem, nego nasi savremenici. Balkanski medjunacionalni odnosi predstavljaju kombinaciju nekih relativnih istorijskih konstanti (kazem relativnih, posto je u istoriji svaka postojanost struktura ipak vremenski ogranicena) i savremenih reagovanja na probleme dugog trajanja. To se cesto zaboravlja, a danas, u ovom kosmaru, pogotovo. Savremenici su uplaseni razornim potencijalom ovog najnovijeg poglavlja kosovske drame. No, svi danas prisutni oblici nasilja i sva resenja koja su i igri imaju svoje presedane u istoriji srpsko-albanskih odnosa. Zagranicna pobuna i delovanje teroristickih grupa, kao i zalaganja za unitarizaciju, ili za autonomiju, ili za proterivanje, bila su iskusavana na ovim prostorima, bilo 1913. ili 1939. ili 1974. godine. Specificnost najnovijeg poglavlja jesu sadasnja demografska struktura i odsustvo spoljne podrske srpskoj drzavi, sto znacajno suzava prostor za manevar", kaze na pocetku razgovora za nas list sociolog dr Vladimir Ilic sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, odgovarajuci na pitanje ko su scenaristi najnovije kosovske price.

Stare matrice

- I da i ne. Prinuda je jedan od iskusanih nacina kojima se pokusavaju resiti drzavna pitanja. Za nju ponekad ne postoji potpuna funkcionalna zamena. Borba protiv terorizma podrazumeva prinudu, pri cemu je stvar politicke mudrosti njeno doziranje, uokviravanje u legalnom kontekstu primene i njena selektivna upotreba. Na pucnjavu se redovno reaguje upotrebom oruzane sile, ali je potpuno neprihvatljivo silu primenjivati prema onima koji ne pucaju. Neselektivna upotreba oruzja predstavlja opasno hazardersko igranje sa interesima zemlje i njenih gradjana. Da i ne govorim o tome da neselektivna represija predstavlja bacanje novca poreskih obveznika, unistavanje drzavne i privatne imovine i stvaranje loseg imidza zemlje kao mesta za ulaganje kapitala. O tome kod nas jos ne vredi pricati.

Moze li se iz toga izvuci zakljucak da nam preti ponavljanje matrice srpsko-hrvatskog obracuna?

- Ne verujem, mada postoje neke strukturne slicnosti u matrici suprotstavljenih nacionalizama. I srpski i albanski nacionalizam su izrazito sovinizirani; u obe suprotstavljene grupe vecim se protivnicima smatraju ’odnarodjeni’ pripadnici vlastite nacije nego etnicki konkurenti, sto predstavlja vrlo jak izraz sovinizma. Mene albanska politicka svest na Kosovu podseca na donedavnu politicku svest Srba u Republici Srpskoj. Slicnost sa situacijom koja je prethodila srpsko-hrvatskom sukobu uocava se i kroz odsustvo tolerancije prema drugacijem misljenju, snaznu tendenciju militarizacije i anahronu politiku terora, koja predstavlja politiku najviseg rizika, najskuplje cene i minimalnih zeljenih efekata. Upotreba manipulacije, korupcije, podvajanje neprijatelja, potpuno je pala u zasenak kod obe strane. To govori o maloj politickoj vestini njihovog vodjstva. A o upotrebi rafiniranijih politickih tehnika, kao sto su racionalna artikulacija interesa i njihovo uskladjivanje, ovde za sada ne moze biti govora.

Pominjete cenu odredjene politike. Da li su, po Vasem misljenju, dve utopije, Velika Srbija i Velika Albanija, dovoljno veliki cilj za nove zrtve?

- Cenu ne placaju svi podjednako. Odredjenim grupama izvesno odgovara sukob, isto onako kao sto su odredjene grupe pronasle voje realne interese u minulim ratovima zapadno od Drine. Pri tome ne mislim samo na militarizovane politicke krugove i na pljackaske lobije u biznisu koji profitiraju u ratu i pod sankcijama. Smirivanje situacije i kompromisa u pogledu statusa Kosova jeste vitalni drzavni interes, ali drzavni interes moze da ugrozi parcijalne potrebe nekih brojnih grupacija. Na albanskoj strani postoji sirok krug aspiranata na politicke i birokratske polozaje u zahtevanoj republici. Autonomija ne pruza dovoljno opipljivih naknada za toliki broj aspiranata na polozaje i sinekure. Balkanski sovinizmi se hrane lovcima na polozaje. Jos veci problem predsdtavlja veliki broj lose obrazovanih polu-strucnih mladih ljudi. Kosovski sistem obrazovanja ni pre 1990. niposto nije bio za ugled, a jednonacionalni ilegalni univerziteti i skole ne moze da stvori kadar koji bi bio kompetetivan u otvorenoj modernoj trzisnoj privredi. Takav kadar moze da se probije samo u uslovima etnickog monopola na trzistu znanja i strucnosti. Nesto slicno vazi i za odredjene grupe na srpskoj strani.

Kuferaski teren

Kosovo je za nase cinovnike od 1913. godine do danas predstavljalo tipican kuferaski teren, gde su cesto odlazili oni koji nisu mogli ili nisu hteli da postuju rigoroznija pravila igre. Kosovski Srbi su danas, posle izbeglica, najugrozeniji deo naseg naroda. No, oni imaju monopol na rukovodece polozaje na Kosovu, kakav posle sporazuma sa Albancima vise nece moci da imaju. Veoma je, dakle, vazno imati u vidu da se smirivanju situacije i rasplitanju kosovskog cvora ne protive samo uske grupe politickih i privrednih profitera, vec i interesi sirih grupacija. No, interes najveceg broja ljudi i na Kosovu i u Jugoslaviji jesu mir i sporazum. I taj mir i sporazum predstavljaju najvazniji drzavni zadatak i osnovno nacelno patriotizma.

Vi, znaci, mislite da ima nade da se nacionalisticke strasti smire?

- Da. Nekoliko miliona Srba i Albanaca, ma koliko da se svojski trude, ne mogu da se dugotrajno suprotstavljaju interesima stranog kapitala i njegovim politickim i vojnim eksponentima. Mi cemo mozda pronaci svoga Silajdzica, a Albanci njihovog Dodika. Ne potcenjujem mobilizatorsku ulogu patriotskih fraza, a one ponekad imaju smisla, ali drzim da je Franjo Tudjman poslednji uspeli solunaski politicki vodja na Balkanu. Vreme radi za politicare - trgovce, za politicare koji umeju da manevrisu.

Da li vidite takve politicare u sadasnjoj Srbiji ili na Kosovu?

- Takve politicare stvara sposobnost uocavanja izmenjenih okolnosti i vestog manevrisanja u njima. Jedna od realativnih istorijskih konstanti Balkana o kojima je bilo reci na pocetku razgovora jeste ideja: Balkan - balkanskim narodima. U perspektivi ce mozda iznici politicari koji ce drzavni interes artikulisati u pravcu tesnjeg povezivanja sa Albanijom i sa drugim balkanskim i podunavskim zemljama. Jedino veci drzavni savez, i to savez bez vodeceg naroda i bez vodece drzave-clanice, moze da vodi autonomnu, evropsku i svetsku spoljnju politiku i da trajnije zaustavi paroksizmalna praznjenja nacionalizma u nasem delu Evrope. Nacionalizam ponekad moze da ojaca pod represijom, ali moze i da oslabi kada tolerancija poraste, kada se etnicka distanca smanji preko mesovitih brakova, ortackih preduzeca i drugih oblika povezivanja. Uloga trzista se ne sme idealizovati, ali je ne treba ni potcenjivati.