LJUBICA MRKALJ, “HIPNOSOV PECAT" - UMETNICKI PAVILJON “CVIJETA ZUZORIC"

Sve sto je u domenu dvodimenzionalnog u likovnom stvaralastvu provocira Ljubicu Mrkalj na istrazivanje i dokazivanje: ulje, akvarel, crtez, grafika, fotografija; sve je te medije “pokorila" bez nasilja prilagodjavajuci se misaono specificnosti svakog od medija, pristupajuci mu kao da je jedini, bez pretencioznosti. Naravno, nije se nista dogodilo odjedanput, jer Ljubica Mrkalj stvara i umetnicki istrajava (vise u Parizu, manje kod nas) bezmalo tridesetak godina, i bez obzira koliko poznajemo ili prepoznajemo njeno stvaralastvo, ovo je jedinstvena prilika da na jednom mestu sagledamo najmarkantnija dela nastajala od umetnicke mladosti do zrelosti.

Ljubica Mrkalj je za sva izlozena dela odabrala naslov Hipnosov pecat cime se moze protumaciti odnos umetnice prema vlastitim delima, ali i prema umetnosti uopste. Hipnos je personifikacija sna, demon koji ljudima i bogovima donosi okrepljujuci odmor. San (brat Tanatasa, boga smrti) je gospodar svih bogova i ljudi i prema legendi boravi na ostrvu Lemun. Ovaj grcki mit za Ljubicu Mrkalj ima viseslojno znacenje: Hipnos je u svakom umetniku za koga nema okrepljenja dok delo ne nastane, a proces nastajanja dela je demonsko iskusenje, kolevka umetnosti je zemlja grckih bogova i na taj pecat treba stalno podsecati; bez helenske umetnosti ne bi bilo anticke, bez anticke ne bi bilo vizantijske, ne bi bilo renesanse itd. itd. Ljubica Mrkalj je preuzela na sebe obavezu da cuva ukupno umetnicko nasledje i da o njemu kazuje svojim delima - kroz slikane predele u svim varijantama - dokazujuci da ono (nasledje) zivi, jer na iskustvu nasledja uspela je da ostvari San svakog umetnika i stvori delo za nasledje - Bele zive prirode.

Slikarstvo Ljubice Mrkalj svrstava se u magicni realizam, slikarstvo prizora, novu sliku... sto sve stoji i sve je tacno, mada njenom senzibilitetu i poetici najvise pristaje slikarstvo secanja, slikarstvo “na iskustvu memorije".

Pejzaz, autoportret, akt/autoakt, mrtva priroda, zanr scene, sve je to dobro znana ikonografija i bliska Ljubici Mrkalj, ali je njena ikonologija kompleksna i autenticna. U delima LJubice Mrkalj nema radikalnih promena vec postepenih i programskih i u domenu su ciste likovnosti: od tamnih, prigusenih gama sa “teskim" sfumatom do potpuno rasvetljene, prozracne, osuncane palete. Majstor je atmosfere i velikog crtackog umeca koje ide do minucioznosti. Kroz prostor slike krece se od klasicne perspektive, preko smelih skracenja do potpuno izmenjenog i izmestenog posmatranja iz gornjeg rakursa gde skracenja gotovo da i nema pa raspored masa deluje po principu jedno iznad drugog.

Retrospektiva Ljubice Mrkalj podseca da je ova talentovana slikarka, dobre skole, umetnicke radoznalosti i lepe maste, vec na pocetku svoje karijere ispoljila zavidnu umetnicku zrelost iz koje je usledila sva potonja uspesnost.

Za sagledavanje celine izlozenih dela zasluzna je znalacki uradjena postavka - kustos izlozbe Natalija Cvetkovic - a izlozbu prati i katalog koji se po broju tekstova granici sa hrestomatijom: Misel Random, Gordana Cirjanovic, Miro Glavurtic, Angeliki Garidis, Sveto Bosnjak, Bratislav Milanovic, Stanisa Nesic, Srba Ignjatovic, Djordje Kadijevic i Iv Kobri.

Gordana Vasiljevic