SA KONCERTA "GALIJE" U BEOGRADU I NISU

Proslog vikenda Nenad Milosavljevic i njegova grupa "Galija" odrzali su uspesne koncerte u Beogradu i Nisu, dokazujuci kako sebi, tako i brojnim "nevernim Tomama" da spadaju u najvece jugoslovenske rock grupe svih vremena. Skoro do vrha puna dvorana "Sava" Centra u petak i potpuno rasprodata hala "Cair" u nedelju svedoce o tome da se dobra muzika ne moze nametnuti medijskim diktatom klana ili politickom voljom neke partije.

Tokom karijere duge vise od dvadeset godina, Nenad Milosavljevic i njegova grupa uvek su se borili sa nevidljivim silama otpora - kako u medijima i spoljnom okruzenju, tako i u sopstvenim redovima. Sledeci svoju muzu, "Nesa Galija" se nije mnogo osvrtao i za sobom je uvek ostavljao gomile nezadovoljnika, povredjenih sujeta, nenamirenih racuna... Moralisti i gadljivi, mnogi prijatelji i rodjaci odavno su od njega digli ruke, ali snaga njegovih pesama i scenske sugestije ga amnestiraju od svih "grehova". Uprkos svemu i svima, on je dosledno ostao "vojnik rokenrola", kako to kaze stih jedne od njegovih pesama. Cudan, nehsvacen, ignorisan, kontroverzan... Publika, koja mu sudi samo na osnovu pesama, ostala mu je verna i brojna.

Koncert u "Sava" Centru bio je vrhunska predstava u svakom smislu. Od izbora i dinamike pesama, preko besprekorne izvedbe, do emitovane emocije i interakcije sa publikom. Danasnja "Galija" ima samo dva originalna clana, ali je zato izvanredno ukomponovan orkestar sastavljen od vrsnih sviraca koji se ne guraju u prvi plan, vec sviraju odmereno i funkcionalno. Prijatno je videti da dvojica gitarista Dragutin Jakovljevic i Sasa Randjelovic nijednog momenta ne pokusavaju da pobede ili nadsviraju jedan drugoga, vec sa puno ukusa i mere, a sa razlicitim svirackim senzibilitetom, grade zvucnu sliku. Bez preterivanja se moze reci da je tandem Jakovljevic i Randjelovic trenutno najbolji gitaristicki par u zemlji. Sasa Lokner je bio u "Galiji" pre nego sto je postao clan Bajaginog sastava, pa mu je sadasnji angazman u staroj ekipi dosao kao prijatna nostalgija. Basista Slavisa Pavlovic "Stenli" nije u srodstvu sa kolegom iz ritam sekcije bubnjarem Bobanom Pavlovicem "Caltonom", ali njih dvojica funkcionisu kao da su blizanci.

Sto se repertoara tice, "Galija" je napravila odlican odabir starog i novog, prearanziranog i izvornog. Poslednji album "Voleti, voleti" bio je zastupljen u pravoj meri, bez insistiranja na svakoj pesmi. Nazalost, potpuno su izostale pesme sa albuma "Druga plovidba" i "Bez naglih skokova", koji su morali biti predstavljeni bar sa po jednom numerom. Akusticni blok u sredini sa "Galijinim" baladama i "bis" posveta Ibrici Jusicu podsetili su na "Nasu Galiju" sa pocetka karijere, kada je sam sa svojom gitarom bio autenticni lutajuci trubadur.

Jedina mana koncerta bilo je ozvucenje, koje nije imalo dovoljno snage da iznese svu dinamiku svirke, uprkos dosta jasnoj zvucnoj slici i odnosima izmedju instrumenata. Zbog toga su pratece pevacice bile slabo izrazene, a na momente se nije dovoljno cuo ni Sasa Lokner, kao i pojedini elementi bubnjeva. Sve u svemu, "Galija" je odrzala izvanredne koncerte, koji ce im produziti scenski zivot za jos mnogo godina - dokle god se broj onih koji dolaze da ih cuju meri u hiljadama.

Srdjan D. Stojanovic