POSLE ODLAGANJA SEDNICE VRHOVNOG SAVETA ODBRANE

Uloga predsednika je izvrsna, jer Savet donosi odluke. Ne mogu se mesati strateska i politicka pitanja

Za Vojsku samo jedan odsto drustvenog proizvoda: Sa vojne vezbe

Prema jucerasnjim vestima sednica Vrhovnog saveta odbrane nije odrzana uprkos dramaticnim okolnostima u zemlji i ranijem zahtevu predsednika Crne Gore Mila Djukanovica da ovo telo zaseda. Kakva je uloga i kakve su ingerencije Vrhovnog saveta odbrane, ko je u njegovom sastavu, kao i kada, po Ustavu i Zakonu o odbrani, Savet treba da se sastane i donosi odgovarajuce odluke za “Nasu Borbu" tumaci dr Dragoljub Kavran, sef katedre za pravno-politicke nauke na Pravnom fakultetu u Beogradu.

- Prvo Ustav SRJ, clanom 135 utvrdjuje da Vojskom Jugoslavije u ratu i miru komanduje predsednik savezne drzave u skladu sa odlukama Vrhovnog saveta odbrane. Dakle, uloga predsednika je uglavnom izvrsna jer Savet donosi odluke sa kojima nijedna odluka predsednika SRJ ne moze biti u sukobu. Kao sto je poznato Vrhovni savet odbrane po Ustavu cine predsednik SRJ i predsednici republika clanica a predsednik Jugoslavije je i predsednik Vrhovnog saveta i on saziva i predsedava sednicama.

Zakon o odbrani, nastavlja nas sagovornik, blize uredjuje organizaciju Saveta i to u osam tacaka, koje pokazuju da ovo telo ima znacajne nadleznosti. Tako, Vrhovni savet odbrane usvaja plan odbrane zemlje. - Smatram da ovo sto se desava na Kosovu odavno spada u ovu tacku i da je to ocigledan razlog da se sto pre sastane. Sledeca tacka ukazuje da je uloga predsednika SRJ u vezi sa komandovanjem VJ zapravo izvrsna jer Savet “donosi odluke u skladu sa kojima predsednik Republike komanduje Vojskom Jugoslavije." Vrhovni savet, dalje, procenjuje moguce ratne i druge opasnosti za odbranu i bezbednost zemlje. Dakle, ovo je jos jedna funkcija koju bi Savet sad morao da vrsi u vezi sa kosovskim zbivanjima. Vrhovni savet odbrane, takodje, utvrdjuje potrebe naoruzavanja i opremanja za odbranu, potrebe za uredjenje teritorije za odbranu, strategiju oruzane borbe i pravila upotrebe snaga. Konacno, ukazuje dr Kavran, Savet odobrava osnove programa i planova obucavanja za odbranu i osposobljavanja za rad na ovim poslovima. Kao sto sam rekao, u clanu 41 izricito se navodi da se predsednik Saveta stara o sprovodjenju odluka tog tela pa je sada pitanje kako on o tome moze da se stara kad ne saziva sednice, istice nas sagovornik.

Ne mogu se, ukazuje dr Kavran mesati strateska i politicka pitanja. - Jasno je koliko je vazno pitanje odbrane zemlje, posebno kad je to aktuelno kao sto je sada slucaj i ne moze se u to uplitati priznavanje ili nepriznavanje predsednika jedne od federalnih jedinica (s obzirom da postoji sumnja da se Savet ne saziva upravo iz tih razloga). Ako uz sve ovo navedemo da se za sredstva srednjorocnog plana odbrane zemlje od 1996. do 2000. izdvaja svega jedan odsto od drustvenog proizvoda, a za policiju neuporedivo vise onda je, takodje, ocigledno da postoji potreba da se Vrhovni savet ovim pozabavi, zakljucuje dr Kavran i dodaje: - Jer, kako mi uopste mislimo da nastavimo sa organizacijom odbrane zemlje kad je ocevidno da je doslo do ugrozavanja njene bezbednosti i oduzimanja suvereniteta na delu Kosova. I najzad, smeta losa sinhronizacija rada svih organa drzavne uprave koji treba da doprinesu razvoju naseg plana zastite teritorije. Zasto nasa snazna diplomatska ofanziva nije prethodila ofanzivi na terenu? Mislim da su se na kraju veka karakteristike oruzanih sukoba promenile i da su za male zemlje od ogromne vaznosti efekti diplomatije, mnogo veci od efekata oruzanih sukoba, zaljkucuje nas sagovornik.

Prema recima dr Dragoljuba Kavrana Vrhovni savet odbrane dokle god postoji (a moze biti ukinut samo promenom Ustava i zakona mora biti sazivan u odredjenim intervalima koji omogucavaju njegovu funkciju. A ona iako izuzetno vazna - sada je ugrozena.

B. Oprijan-Ilic