IZ GODISNJEG IZVESTAJA STEJT DEPARTMENTA O PROMETU NARKOTIKA U 1997. GODINI

Nedostatak medjunarodne saradnje umanjuje efikasnost u borbi protiv krijumcarenja droge

“Obim prometa, proizvodnje i potrosnje narkotika u SR Jugoslaviji je tesko tacno utvrditi, iako se cini da je posle podizanja sankcija 1996, SRJ (Srbija i Crna Gora) ponovo postala deo balkanskog puta za krijumcarenje heroina sa Bliskog istoka ka Zapadnoj Evropi", konstatuje se u najnovijem izvestaju Stejt departmenta, koji se bavi medjunarodnim strategijama kontrole prometa narkotika u 1997. Iako SRJ nije clanica Ujedinjenih nacija, prema izvestaju, nasa zemlja u potpunosti podrzava mere sadrzane u Konvenciji UN iz 1988. godine.

Medjutim, cinjenica da SRJ nije priznata od strane SAD, sprecava bilo kakvu znacajniju saradnju sa saveznim institucijama, i povecava poteskoce za pribavljanje informacija iz drugih izvora sem slobodnih medija. Drzavni organi SRJ za borbu protiv droge, tvrde da nedostatak medjunarodne saradnje umanjuje efikasnost u borbi protiv krijumcarenja droge i zahtevaju ponovno uspostavljanje saradnje sa SAD. Prema izvestaju, lokalne sluzbe su preuzele obavezu da do kraja marta 1998. dostave kompletne podatke o borbi protiv droge.

Iako je tokom sedamdesetih i osamdesetih, Jugoslavjia bila glavni put za promet narkotika iz Bliskog istoka ka zapadnoj Evropi, dezintegracija SFRJ i sankcije UN su smanjile obim prometa saobracaja kroz zemlju i tako posredno i mogucnosti za promet droge. Istovremeno, krijumcarenje na sivom trzistu roba poput cigareta, hrane i benzina, postalo je svakodnevna pojava. Savezna vlada je nizom mera sredinom 1997. pokusala da suzbije sivu ekonomiju, ali efekti jos nisu vidljivi. Krijumcarenje svega i svacega, u uslovima privrede bazirane na gotovom novcu, predstavlja otezavajucu okolnost za vlasti da sprece promet narkotika. Cinjenica da je 1996. Crna Gora odlucila da postane of-sor poslovni i bankarski centar jos vise zamagljuje pogled na citavu situaciju, navodi se u izvestaju.

Vlasti SRJ priznaju da je promet heroina u porastu, ali krivicu svaljuju na kosovske Albance i strane drzavljane, sto dokazuju i ukazivanjem na cesta hapsenja Albanaca u susednim zemljama i regionu zapadne Evrope, a u vezi sa prometom droge. Takodje, zvanicnici tvrde da je i lokalna potrosnja heriona u Jugoslaviji porastu.

Do sada nije bilo slucajeva ucesca zvanicnih lica u prometu narkotika, te s tim u vezi do sada nije zabelezen niti jedan slucaj korupcije.

Tokom prosle godine prema novinskim izvestajima, u tri akcije je zaplenjeno ukupno 127 kilograma marihuane i 17 kilograma heriona.

Pretpostavlja se da, zbog sukcesije, SRJ primenjuje konvenciju UN iz 1988. godine, konvencije UN iz 1961. godine i protokola iz 1972. Smatra se da, prema izvestaju, na SRJ i SAD jos primenjuje sporazum o izrucenju lica iz 1902. Vlada SRJ, prema izvestaju, stoji na stanovistu da postane clan Konvencije iz 1988, cim to bude moguce.

Prema jugoslovenskim organizacijama za borbu protiv narkotika, sva medjunarodna saradnja sa SRJ odvija se na neformalnoj osnovi.

R.Repija