PROGRAMI ZA PODSTICANJE IZVOZA - PRAZNA PUSKA

Nakon savezne, sada i republicka vlada najavljuje program za podsticanje izvoza. Sredstva za to mogu se naci dodatnim oporezivanjem ili partijski forsiranom privatizacijom

Bojana Jager

Posto je konstatovao ono sto nije istina, da izvoz od poslednjeg tromesecja lane raste (s obzirom na to da se od oktobra, kad je postigao maksimalni nivo, izvoz u stvari smanjuje), Kordinacioni tim Vlade Srbije najavljuje izradu programa za podsticanje izvoza. Slicno je vec ranije obecala i Savezna vlada, koja je upravo utvrdila da se na pocetku godine beleze odstupanja od zvanicno proklamovane ekonomske politike. To u prvom redu vazi za spoljnotrgovinski sektor, gde je januarskom izvozu, od 170 miliona dolara, statistika pridodala podatke o februarskom plasmanu na strana trzista, koji je veci samo za sest miliona dolara. Spoljnotrgovinski deficit u prva dva meseca ove godine, i pored smanjenja uvoza, dostigao je 431 milion dolara najavljujuci tako da ce njegov godisnji nivo biti na ravni proslogodisnjeg, ali u bitno pogorsanim uslovima za finansiranje tog deficita i same proizvodnje.

Izvoznicima prakticno nista ne ide na ruku. Zvanicno devizno trziste ne funkcionise, a sticovani kurs se i dalje odrzava na visokom stabilnom nivou od 5,8 dinara za marku i to je prosecna cena po kojoj privreda moze da dodje do deviza za uvoz. Nastojanje drzave da drzi kurs kroz mere kojima je zaostrena likvidnost banaka, vec utice na njihovo (ne)ucesce u finansiranju odredjenih izvoznih projekata, na sta su se redom zalili privrednici u republickoj Privrednoj komori. Preduzeca od banaka nisu u stanju da dobiju kredite za obrtna sredstva, cak i kada im nude hipoteku i buduce vlasnistvo po osnovu nevracenog duga, ni garancije za izvozni posao, jer banke koje moraju da brinu o svojoj dnevnoj likvidnosti jednostavno vise nisu u stanju da veruju na lepe reci. Ujedno sve je manje stranih partnera, koji su spremni da avansno kreditiraju jugoslovenski uvoz, cega je prosle godine bilo, a ove je i taj izvor u dobroj meri presusio u skladu sa povecanim rizicima i pogorsanim rejtingom zemlje.

U Institutu za spoljnu trgovinu izracunali su da je prosle godine vise od 40 odsto izvoza bilo nerentabilno. Razlozi su visestruki: proizvodnja se finansira skupim kratkorocnim sredstvima, devize do kojih nije moguce doci na zvanicnom deviznom trzistu su skupe, a izvozne cene niske, pri cemu se privrednici sve vise zale da im ino-partneri desetkuju cene, svesni da su pritisnuti uza zid. Tome sada treba dodati i carine na evropskom trzistu, koje naravno padaju na teret domacih izvoznika, cineci ih ili potpuno nekonkurentnim, ili - ukoliko prihvate taj trosak - smanjujuci njihov dohodak od takvog izvoza na cistu simboliku. Uopste nije slucajno da je u januaru usporena izvozna dinamika upravo sa razvijenim zemljama, sto ce prema ocenama strucnjaka biti nastavljeno zbog odluke EU o ukidanju trgovinskih povlastica. "S obzirom na nestasicu deviza na zvanicnom deviznom trzistu pocetkom ove godine, namece se potreba aktiviranja dodatnih kanala kako bi se izvoz ucinio isplativim. Jedan od njih je najavljeno finansiranje proizvodnje za izvoz i finasiranje izvora. To bi posebno moglo biti od znacaja za jugoslovenski izvoz u zemlje u tranziciji", konstatovali su u Institutu za spoljnu trgovinu. U januaru je vec zabelezno "skretanje" jugoslovenskog izvoza ka regionu zemalja u tranziciji, pa je njihov udeo u ukupnom izvozu povecan s 45,2, koliko je iznosio u januaru 1997, na 47,2 odsto u prvom mesecu ove godine. Takva kretanja anstavljena su i u februaru.

Najavljeni programi na republickom i saveznom nivou su upravo pokusaj da se iznadju sredstva za podsticanje izvoza, u prilikama kada drzava, za sada, ne namerava da se upusti u stampanje para i kada nastoji da zadrzi kocnicu za devizni kurs. U Saveznoj vladi su naravno svesni da 40 miliona dinara (ili 10 miliona maraka) koliko je u saveznom budzetu predvidjeno za podsticanje izvoza, predstavlja kap u moru potreba. S obzirom na to da smanjenje carina na uvoz obara prihode savezne kase, pare se ocito moraju naci na drugoj strani. Posto to nije lako, najavljeni program se vec poduze vreme krcka u saveznoj administraciji i jos uvek nije stigao ni dotle da ga razmatra Savezna vlada.

Razmisljalo se da se uvedu takse na uvoz nekih poljoprivrednih proizvoda (recimo banana, za ciji je uvoz lane bilo utroseno oko 80 miliona dolara) i da se tako prikupljena sredstva iskoriste za podsticaj pre svega za izvoza domacih poljoprivednih proizvoda, medju kojima, i pored ukinutih preferencijala od EU, neke robe imaju prodju u izvozu (voce, povrce, sokovi, vino, konditorski proivzodi...). Izmedju ostalog bilo je ideja i o dodatnom oporezivanju privrede, mada je unapred jasno da bi to bilo lose primljeno i nepopularno i da moze imati i kontra efekte. Tako se razmisljalo da se prilikom dobijanja dozvola za rad uvedu takse za firme koje se bave izvozom i uvozom. Jedan od mogucih predloga je formiranje posebne Agencije za promociju izvoza i stranih ulaganja, kao i stvaranje saveznog Fonda za podsticanje izvoza. Ovo poslednje, naravno, opet podrazumeva dodatna sredstva.