"Udri po Genseru"

Milanka Saponja-Hadzic

Najnoviji komentar jugoslovenske nacionalne agencije Tanjug (emitovan tokom proteklog vikenda i upadljivo, cak dramaticno, plasiran u vladinim medijima) u kome je ministar inostranih poslova Savezne Republike Nemacke Klaus Kinkel nazvan "lazovom", a njegovo ponasanje u vezi s aktuelnom kosovskom krizom oznaceno kao "stetocinsko", upadljivo odudara od svih pravila diplomatskog komuniciranja. On sigurno nece doprineti poboljsanju odnosa Jugoslavije i Nemacke, koji trenutno beleze najnizu tacku i kao takvi predstavljaju najvecu teskocu s kojom je trenutno suocena jugoslovenska diplomatija. U bilateralnim odnosima ponovo je otvoreno najosetljvije pitanje ratne stete i istorijskog izviljenja, o cemu obe strane zastupaju izrazito tvrde stavove. Recnik i ton koji su korisceni u pomenutom komentaru, sigurno je, nece doprineti priblizavanju tih stavova. Naprotiv, zaostrice ih.

Ako se imaju u vidu slicni komentari emitovani tokom ratnih godina, kojima je bio cilj zatvaranje i homogenizacija, moglo bi se s lakocom zakljuciti da je cilj i ovog priloga - domaca javnost. Medjutim, ako se zna da je komentar lansiran samo desetak dana pred zakazanu zajednicku posetu Klausa Kinkela i francuskog ministra inostranih poslova Ibera Vedrina Beogradu, mora se zakljuciti da on ima i druge, mnogo konkretnije i ozbiljnije namene.

Posetu dvojice ministara, kao sastavni deo njihove turneje po prestonicama novostvorenih drzava (Sarajevo-Zagreb-Beograd) osporilo je minulih nedelja jugoslovensko Ministarstvo inostranih poslova zbog namere da u to bude uvrstena i Pristina. Posle posete jugoslovenskog ministra inostranih poslova Zivorada Jovanovica Parizu, Kinkel i Vedrin su odustali od posete Pristini i dogovoreno je da razgovore s predstavnicima kosovskih Albanaca obave u Beogradu.

Kosovski dogadjaji koji su potom usledili i angazovanje nemackog ministra, njegovo insistiranje da sto pre pocnu srpsko-albanski razgovori i trazenje resenja za spor koji preti da se pretvori u ozbiljan ratni sukob, ocigledno nisu bili po volji rezima u Beogradu, pa je usledilo zestoko osporavanje onoga sto vec odavno nije sporno - posredovanje medjunarodne zajednice u kosovskoj krizi.

Kinkel je na izrazito grub nacin optuzen da "priziva novi ratni pozar na Balkanu, a mozda i sire", da to radi "zakulisnim radnjama, tajnim i javnim akcijama". Sve je predstavljeno kao kontinuitet onoga sto je radio njegov prethodnik Hans Ditrih Genser, koji je "najdirektnije ucestvovao u razbijanju SFRJ".

I upravo taj detalj s imenom bivseg nemackog ministra inostranih poslova Gensera, omrazenog u jugoslovenskoj javnosti zestokom i upornom propagandom, najbolje ukazuje da su beogradske vlasti Tanjugovim komentarom uputile Bonu poruku da Kinkel ovde nije pozeljan. Istovremeno to znaci da ni Bon a ni druge svetske prestonice ne bi trebalo da racunaju sa skorim pristupanjem razgovorima srpske i albanske strane. Istovremeno, to znaci da ce se na resenje kosovske krize jos dugo cekati, bez obzira na cenu koju za to bude trebalo platiti.

Stavljanje odnosa SR Jugoslavije i Nemacke na stepenicu nize, ovde je samo je nus produkt, koji nema prioritetan znacaj.