MEDJUNARODNI KRIVICNI SUD ZA JUGOSLAVIJU

Tribunal je nadlezan za teritoriju SRJ, ali stvarno samo za zlocine genocida i protiv covecnosti koji se mogu izvrsiti i u miru. Za krsenje zakona i obicaja rata, kako tvrde albanski i zapadni izvori, preduslov je da postoji rat

Mirko Klarin
dopisnik “Nase Borbe" iz Haga

“Hvala, nema potrebe!" - odgovaraju u Hagu na sugestije koje se se tokom vikenda cule iz krugova Kontakt grupe da bi nadleznost Tribunala trebalo “prosiriti tako da obuhvati i Kosovo." Medjunarodnom krivicnom sudu za bivsu Jugoslaviju je, naime, Savet bezbednosti - clanom 8 Statuta - poverio teritorijalnu nadleznost koja se “proteze na teritoriji bivse SFRJ, ukljucujuci njeno kopno, vazdusni prostor i teritorijalne vode." Tu, dakle, spada i Kosovo. Istim clanom je, dalje, odredjena vremenska nadleznost: “pocev od 1. januara 1991."... bez preciziranog roka trajanja, sto ce reci da je i dalje na snazi.

Sto se, pak, stvarne nadleznosti haskog Tribunala tice, ona ukljucuje kako zlocine koji se mogu izvrsiti samo u kontekstu medjunarodnog oruzanog konflikta, tako i one pocinjene u unutrasnjim sukobima, pa i u miru. Ako je na Kosovu, kako tvrde albanski i zapadni izvori, bilo zlocina koji spadaju u nadleznost haskog Tribunala, jasno je da se oni ne mogu kvalifikovati kao krsenja zakona ili obicaja rata (clan 3 Statuta), jer je preduslov za to da postoji rat. Isto, po svemu sudeci, vazi i za teske povrede Zenevskih konvencija iz 1949. (clan 2 Statuta). Neke od tih Konvencija, istina, stite civile i u unutrasnjim sukobima, ali je Zalbeno vece (u odluci o jurisdikciji u slucaju Tadic) zakljucilo da je Tribunal nadlezan samo za “teske povrede" izvrsene u kontekstu medjunarodnog oruzanog konflikta. Sto kosovski, srecom, nije. Barem ne jos.

Ostaju, medjutim, clanovi 4 i 5 Statuta, kojima je Tribunalu dodeljena stvarna nadleznost za zlocine koji se mogu izvrsiti kako u medjunarodnom tako i u unutrasnjem sukobu, pa cak i u miru. Rec je o genocidu (clan 4) i zlocinu protiv covecnosti (clan 5 Statuta).

Genocid je, prema odredbama Konvencije o njegovom sprecavanju i kaznjavanju koje su preuzete u clanu 4 Statuta Tribunala, “svako od sledecih dela ucinjeno sa namerom da se u potpunosti ili delimicno unisti nacionalna, etnicka, rasna ili verska grupa, kao sto su: ubijanja clanova grupe; nanosenje teskih telesnih ili mentalnih patnji clanovima grupe; namerno nametanje zivotnih uslova koji su sracunati da dovedu do potpunog ili delimicnog fizickog unistenja grupe; nametanje mera s namerom da se sprece porodjaji u okviru grupe; prinudni transfer dece u neku drugu grupu." Za sva navedena dela ce, prema statutu Tribunala, biti odgovorni kako oni koji su ih neposredno izvrsili ili saucestvovali u njima, tako i oni koji su se udruzivali sa takvim ciljem ili direktno i javno podsticali na genocid.

Zlocin protiv covecnosti, prema clanu 5 Statuta, obuhvata sledeca dela, nezavisno od prirode sukoba: ubistvo, istrebljenje, porobljavanje, proterivanje, zatocenje, mucenje, silovanje, proganjanje na politickoj, rasnoj ili verskoj osnovi, te “ostale neljudske postupke."

Konacno, u clanovima 6 i 7 Statuta se precizira da ce Tribunala suditi “fizickim osobama", tj. pojedincima koji su “planirali, podsticali, naredili, pocinili ili na drugi nacin pomogli ili ucestvovali u planiranju, pripremanju i izvrsenju zlocina..." U “individualnu krivicnu odgovornost" ulazi i odgovornost nadredjenih za dela koja su izvrsili njihovi podredjenih... a oni ih nisu sprecili ili kaznili. Statutom se, dalje, precizira da “sluzbeni polozaj bilo koje optuzene osobe, bez obzira da li je on sef drzave ili vlade ili odgovoran vladin funkcioner, nece osloboditi takvu osobu od krivicne odgovornosti, niti ce mu zbog toga biti umanjena kazna." Za one, medjutim, koji su “delovali po naredbi vlade ili svog nadredjenog" predvidjena je mogucnost ublazavanja kazne... “ako Medjunarodni sud zakljuci da tako zahteva pravicnost."

Posto potvrdjuju svoju teritorijalnu, vremensku i stvarnu nadleznost za citavu teritoriju bivse Jugoslavije, pa time i za Kosovo, u Tribunalu, po obicaju, ne zele da kazu da li su se “zainteresovali" za najnoviju rundu balkanskog nasilja. “Nije nas obicaj da komentarisemo istrage koje jesu ili nisu u toku i slicna operativna pitanja" - podsecaju u Tuzilastvu haskog Tribunala.