REAGOVANJE EKONOMISTA NA MERE KONTAKT GRUPE SADRZAN JE U “SAOPSTENJU O KOSOVU"

Prve reakcije ekonomista na mogucnost da se desetodnevne sankcije eventualno produze upozoravaju da bi to imalo teske posledice po jugoslovensku ekonomiju i da bi ponistilo krhki interes stranih partnera da obnove odnose i ulaganja u domacu privredu.

Beograd. - Ove mere su ozbiljno upozorenje kako je bilo dato i prilikom uvodjenja blokade u leto 1992. kada to nismo dovoljno ozbiljno shvatili, ali su nas sankcije vrlo brzo uvele u hiperinflaciju i strasnu depresiju - kaze dr Miroljub Labus. Iste rezultate imale bi i ove mere ako bi se uvele na duzi rok pri cemu dr Labus podseca da se sankcije mnogo brze i lakse uvode nego sto se posle skidaju.

Dr Mladjen Kovacevic strahuje od moguce strategije koju inace rado primenjuju SAD kada su u pitanju sankcije, a koje se sastoji u produzavanju kaznenih mera - za po petnaestak dana - sto bi imalo krajnje negativne posledice, pre svega za jugoslovenski izvoz kojem i onako ne cvetaju ruze. Onemogucavanje izvoza znacilo bi istovremeno i pad uvoza, smanjivanje proizvodnje i drustvenog proizvoda u ovoj godini. Pretnju da ce se zakociti ulaganja u jugoslovensku privredu dr Kovacevic ne dozivljava kao preterano losu kratkorocnu posledicu ukoliko vlast namerava da rasproda jos neke vitalne resurse i ta sredstva potrosi poput deviza dobijenih prodajom Telekoma. To ce, medjutim, za samu vlast biti izuzetno lose, jer nece na ovaj nacin moci da kupuje socijalni mir sto joj je, izgleda, bila namera u ovoj godini. Kada je rec o zamrzavanju drzavne imovine u inostranstvu, ovaj ekonomista sumnja da je dobar deo tih sredstava vec potrosen. Ono sto je, po misljenju dr Kovacevica, najopasnije, jeste dalje snizavanje i onako niskog rejtinga zemlje u svetu, a valja se podsetiti da se SR Jugoslavija po kreditnom rejtingu nalazi na dalekom 127 mestu izmedju 135 rangiranih zemalja. To pogorsanje ugleda zemlje do kojeg uvek dolazi kada joj prete sankcije odrazice se dugorocno negativno pre svega na one izvozne poslove koji se sa stranim partnerima sklapaju na duzi rok i koji imaju vecu vrednost.

Svet se ne sali

Ove mere udaraju na dva kljucna uporista ekonomije - izvoz i priliv stranog kapitala za privatizaciju - objasnjava dr Pavle Petrovic. Onemogucavanje izvoza donelo bi destabilizaciju deviznog kursa i potencijalnu inflaciju uz nemogucnost da se izbegne ozbiljna recesija. Izostanak privatizacije onemogucio bi dugorocan oporavak privrede i odrziv rast na srednji rok. Same mere nece imati neposredni efekat, ali ako budu potrojale znaci ce dalje iskljucivanje nase zemlje iz medjunarodnih finansijskih tokova i produzetak privredne stagnacije - zakljucuje dr Petrovic.

Inicijativa i odluka Kontakt grupe dosla je kao grom iz vedra neba samo za dezurne i zvanicne optimisticne analiticare sankcija. Pokazalo se da mogucnost uvodjenja sankcija nije glupost i da pretnja novom izolacijom zemlje od ostatka sveta ima konkretne dimenzije i probne modele kakav je ovaj desetodnevni - kaze dr Petar Djukic. Po njegovom misljenju Srbija nije u situaciju da postavlja uslove i da se inati sa okruzenjem i svetskom zajednicom, ako ni zbog cega drugog, onda zbog svoje nezavidne trenutne privredne i politicke situacije. Ekonomske posledice ovog potencijalnog embarga bile bi verovatno teze od prethodnog, jer su sve rezerve zemlje na izdisaju. Devizna oskudica oborila je krajem prosle godine vrednost dinara, a produzetak mera Kontakt grupe blokirao bi devizni priliv i uslovio bi novu krizu dinara. Posledicne pripreme privrede i stanovnistva za zivot pod embargom prouzrokovale bi nervozu, uvecanu traznju za stranom valutom i uvoznom robom, kao i za strateskim zivotnim namirnicama. Inflacija koja se poslednjih meseci vec otrgla stabilizacionoj kontroli mogla bi u takvim uslovima ponovo da eksplodira, za krace vreme nego u 1992. i 1993. godini. U stvari, vrlo brzo bi dospeli u haoticna vremena, samo sa tezim ekonomskim posledicama, smatra dr Djukic.

Iznenadjeni "dezurni" optimisti

“Odmah posto su usvojene kaznene mere u Londonu javilo mi se nekoliko stranih partnera koji su na putu da zakljuce poslove u Jugoslaviji, da me pitaju sta se to desava" - kaze dr Milan Kovacevic, konsultant za strana ulaganja. Upravo sam privodio kraju odobravanje jednog komercijalnog kredita iz Holandije u visini od 150 miliona dolara, a sada je pitanje da li ce se on i realizovati, bez obzira sto usvojene mere ne pogadjaju direktno ovakvu vrstu poslova. Takodje ocekujem, kaze dr Kovacevic, da ce se americke firme koje su u poslednje vreme pokazivale interesovanje za ovo trziste, sada povuci. U globalu, po misljenju dr Kovacevica, sve sto se dogadja dovesce do odlaganja i rokova za nas eventualni ulazak u clanstvo medjunarodnih institucija i to pri vrlo niskom drustvenom proizvodu u Jugoslaviji sto pokazuje da zvanicna politika ponovo ne ceni najskuplji faktor, vreme. Takodje, sada je jasno da od plana o ulaganju milijardu i po dolara stranih investicija u Jugoslaviju nema ni govora. Za procenu materijalne stete veoma je bitno ko ce sve i kako primenjivati ove ili slicne mere. Moze se desiti da odluka Kontakt grupe povuce sa sobom lancano i odluke Evropske unije u istom pravcu, ili da neke zemlje navede da donesu i individualne kaznene mere protiv Jugoslavije. S druge strane, bitno je, zakljucuje dr Kovacevic, da li ce se i Grcka prikljuciti ovim kaznenim merama, jer je poznato da je tokom prethodnog perioda ona bila neka vrsta ruke spasa za nas. To je tim pre vazno, jer su na putu neka veoma ozbiljna grcka ulaganja.

Dodatno rusenje rejtinga

U prvom slucaju, mere bi zaista pogodila samo one na koje se cilja. Ako bi bila zamrznuta i bankarska sredstva, to bi imalo i dalekosezne posledice po celu privredu. Mnogo je vaznije, istice ovaj sagovornik “Nase Borbe" to sto ce rejting zemlje koji se u poslednje 2-3 sedmice bio znacajno popravio, sada opet opasti. “U poslednjih mesec dana cak je i politicki rizik smanjen i to pre svega zahvaljujuci zapazenim istupima Dodika, predsednika Vlade Republike Srpske i sa druge strane losim potezima koje su vukli Muslimansko-hrvatska federacija i Hrvatska. To je bila nasa ogromna sansa koju je trebalo iskoristiti. Tajming ove operacije na Kosovu je za mene potpuno neshvatljiv" - kaze ovaj investicioni bankar.

T. Jakob
B. Jager