STA (DA) SE RADI

Pise: Branislav Milosevic

Vodje albanskih terorista su ubijene, na redu su jataci. Za njih ce se pobrinuti okruzni javni tuzilac, koji je u petak uvece, umesto da ode nekud na vikend, poceo da preduzima 'odgovarajuce mere' protiv glavnih urednika nekoliko beogradskih listova i televizija: objavljivali su kojesta, umesto da, kao sav normalan i posten svet, shvate da je, sve sto se na Kosovu preduzima,'upereno', kako se u tuziocevom saopstenju kaze, 'iskljucivo protiv teroristickih bandi, a u cilju obezbedjivanja mira i sigurnosti svih gradjana na Kosovu i Metohiji'. Nedostaje ono 'i sire', pa da ova stilisticka gromada od teksta bljesne u punom sjaju svoje pretece konfekcijske nemustosti.Dok tuzilac preduzima mere po medijima u Srbiji, ministri tzv.Kontakt grupe ce danas preduzeti mere protiv Srbije. Ne mislim, naravno, da ce te mere biti neprijatnije zato sto tuzilac ovde ureduje po novinama, ali zbog toga, svakako nece biti blaze. Drzava koja od medija trazi da objavljuju samo ono sto javnog tuzioca i njegove nalogodavce nece uznemiriti, tesko ce nekoga u svetu uveriti da ume da brani slobodu svojih gradjana. Najnoviji ispad javnog tuzioca nije, u subotu, koliko vidim, uzbudio nikog u opoziciji, osim jedne stranke. Svi su drugi imali preca posla: jedni se pogadjaju s tuziocevim gazdama, drugi se izmedju sebe bore za demokratiju. O vikendu ne citaju novine. Ali, ako se inkriminisane novine prodaju u nekih pola miliona primeraka, na osnovu cega bi se osnovano moglo sumnjati da ih cita jedno milion i po ljudi, postavlja se pitanje na koje biracko telo racunaju opozicione stranke? Ili su njihove vodje vec pocele da misle na “Politiku", kad kazu novine, a na Socijalisticki savez ili Patriotski front, kad se bave opozicijom ? Mozda, zasad, moze i tako, ali sta cemo sutra, ako se javni tuzilac naljuti na opozicione stranke? Hoce li se njihove vodje pozaliti svome canstvu i biracima putem Drugog dnevnika RTS? Novine koje je javni tuzilac uzeo na zub ne moraju uopste biti u pravu. Mozda su one apsolutno u krivu dok izvestavaju o tzv.lateralnim zrtvama policijske akcije protiv albanskih terorista na Kosovu.

Mozda je o tome trebalo cutati u ime 'visih' interesa, koji su obicnim novinarskim smrtnicima nepoznati, ali svakako postoje. O tome ce svoju rec i ono 'majstorsko reseto' zvano vreme, a koliko danas i svet, o kojem ne moramo misliti bolje nego on o nama, samo ne smemo zaboraviti da mi od njega zavisimo, a ne on od nas. Problem pred kojim se danas nalaze ova vlast i njen javni tuzilac nisu vesti sa Kosova, ni mediji koji ih objavljuju, nego politika koja je te vesti proizvela. Fatva koju je tuzilac bacio na neposlusne medije, nece tu politiku uciniti uverljivijom, nego, naprotiv, ranjivijom. Ona ce samo ucvrstiti svet u uverenju da vlast ovde ne bira sredstva kad hoce da dokaze svoje pravo u nepravu. I pruzice siroku legitimacijsku osnovu za disciplinovanje takve vlasti i svih nas koji uz nju, voljno ili nevoljno, pristajemo. Nema, verovatno, vlasti koja ne misli da zna najbolje sta je u opstem interesu, ali je malo garnitura na vlasti koje misle da je istina iskljucivo njihova svojina. Kad se nekoj vlasti, ipak, dogodi takva omaska, postoje mehanizmi koji je, relativno efikasno, leze od ove zablude. Mi smo, izgleda, i tu dosli na pola puta: svesni smo da nam je vlast nedorasla problemima koje je stvorila, ali sami nismo dorasli da joj to, putem izbora, saopstimo.

Medjusobno se optuzujuci, prizivamo staratelje, a onda se zalimo na njihovu strogost. Hocemo u svet, ne micuci se od ognjista.Voleli bismo da nas cene, dok govorimo jedni o drugima sve najgore. Ima li nam spasa? Nije na vidiku. Dok traje ova pat-pozicija, moramo se podnositi, svesni da bi preuvelicavanje sopstvene (ne)moc produbilo zajednicku nesrecu.