CENTRAL JUROPIEN RIVJU: ZASTO NEKI STRANI BANKARI IPAK LUDUJU ZA JUGOSLAVIJOM

Malobrojni strani bankari koji i dalje s optimizmom gledaju na ulaganja u Srbiju, uprkos nemirima na Kosovu, smatraju da je ova zemlja nepravedno zapostavljena i da ima sta da ponudi investitorima

Jedna od stvari koje iznenadjuju u Jugoslaviji, svakako je to sto uprkos ogromnim rizicima u poslovanju i dalje postoje strani bankari, spremni da se bace u lov na unosne poslove. Helen Dejvidson, novinar “Central Juropien Rivju" razgovarala je sa nekim od tih optimista i kljucnim jugoslovenskim akterima u procesu reformi. Iz tog veoma opsirnog teksta, pod naslovom “Nedodirljivi", “Nasa Borba" prenosi najzanimljivije delove.

Svi koji misle da je pitanje politickog rizika nestalo sa globalne mape trzista u razvoju (u istocnoj i centralnoj Evropi) trebalo bi da malo bolje prouce slucaj Jugoslavije. Tu zemlju i dalje mnogi smatraju crnom ovcom centralne Evrope. Ipak, uprkos ozbiljnim sumnjama da je zemlja na ivici novog nasilja, i dalje postoje bankari koji veruju da je to rizik koji se moze tolerisati. Jedan bankar, cija je kancelarija sada u Beogradu, daje ovakvo vidjenje Jugoslavije: “Postoji zakon koji stiti strana ulaganja. Ali nista vas ne moze zastiti od nestabilnosti".

Cudo u basti

“Rat, socijalni nemiri, revolucije". Njegova firma daje male zajmove jugoslovenskim firmama koje nemaju od koga da dobiju kredite, jer je lokalno bankarstvo bankrotiralo.

Dzejms Oats, analiticar specijalizovan za trzista akcija u istocnoj Evropi u svajcarskom UBS, koji za sebe kaze da je skeptik, s mnogo pesimistickih tonova prognozira mogucnost jacanja nasilja na Kosovu. On je krajem januara objavio jednu studiju ciji je naslov “Balkansko bure kuva" i podnaslovom “Nesto se gadno kuva u Slobinoj (predsednika Jugoslavije Slobodana Milosevica) basti".

“Postoji velika mogucnost za rast nasilja u Jugoslaviji", napisao je Oats. “Moguce je da ce to do kraja dovesti i do gradjanskog rata, pracenog dizanjem Albanaca na Kosovu".

U tekstu se potom objasnjava stanje na Kosovu i iznosi prognoza da ce pregovori srpskih vlasti i Albanaca verovatno zavrsiti bez rezultata.

Situacija u Crnoj Gori je takodje nestabilna, konstatuje se u tekstu i navodi Oatsovo misljenje da “su samo pod jakim pritiskom SAD Milosevic i Bulatovic odlucili da priznaju rezultate izbora za predsednika Crne Gore".

Uprkos svemu tome, bankari su ocito i dalje zainteresovani za ovaj prostor. Na primer, na javnom tenderu u Crnoj Gori, otvorenom krajem januara, za privatizaciju tamosnjih najvecih sest firmi, ucestvovale su i takve firme kao sto su Kreditanstalt, HSBC i Bank Nasional D' Pari.

Gevin Rajan iz HSBC je tipican primer onih bankara koji i dalje govore s optimizmom o srpskom trzistu. On kaze: “Ovo trziste je zanemareno i ne pridaje mu se dovoljno znacaja. Licno mislim da je to sledeca granica, jer se u Poljskoj, Ceskoj i Madjarskoj sve vec desilo. Verujem da ce se broj investicija povecati, jer ovde postoje interesantne mogucnosti".

Nece biti evrobondova

Iako su sankcije skinute jos pre dve godine, takozvani spoljni zid sankcija i dalje opstaje, sto onemogucava prisustvo medjunarodnih finansijskih institucija, pocevsi od MMF do EBRD da se angazuju na ovom prostoru. Medjunarodna izolacija, gotovo je sigurno, nece nestati sve dok se ne popravi status Albanaca na Kosovu. Ostali uslovi podrazumevaju odlazak ratnih zlocinaca u Hag i razvoj demokratije. Dok Milosevic bude bio na celu zemlje, ti ciljevi svakako nece biti lako dostignuti, konstatuje se u tekstu i citira jedan bankar koji kaze “On je jedini gazda u Srbiji".

“Sankcije ne onemogucavaju ljudima, da investiraju u Jugoslaviju", kaze Milan Elezovic, analiticar u Nomuri. “Ali zemlju koja nema odredjen kreditni rejting, tesko je da ubedi ljude da investiraju u njene obveznice. Svaka pozajmica se pregovara u tajnosti i uglavnom je rec o kratkorocnim zajmovima za izvozne programe. Tesko da cemo uskoro videti tako nesto kao izdavanje 200 miliona dolara eurobondova na petogodisnji rok".

Priredila: T. J.