EVROPSKE REAKCIJE NA KOSOVO I OCEKIVANJA OD DANASNJEG SASTANKA KONTAKT GRUPE

Dozirane pretnje sankcijama

U igri je, kako se najavljuje "paket ostrih diplomatskih i ekonomskih mera", sracunatih ne toliko da "kazne", koliko da nateraju Milosevica da obustavi nasilje i potrazi politicko resenje kosovske krize

Mirko Klarin

dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Zapanjujucom brzinom, konstatovali su tokom vikenda evropski komentatori, Kosovo je zamenilo Irak u fokusu zapadne politike, a predsednik Milosevic je potisnuo predsednika Huseina sa cela liste "ozloglasenih" i po svetski mir "opasnih" politicara. Zbog toga nije iskljuceno, nagovestava se u evropskim diplomatskim krugovima, da jedan od zakljucaka danasnjeg ministarskog sastanka Kontakt grupe bude da se u Beograd pod hitno uputi tvorac nedavnog "bagdadskog cuda", generalni sekretar UN Kofi Anan. Clan Evropske komisije zaduzen za spoljne odnose, Hans van den Bruk, takvu je mogucnost predvideo jos proslog utorka, procenjujuci da bi Ananova beogradska misija mogla da bude teza od bagdadske.

Otvoreno je pitanje, i to je jos jedna od stvari o kojoj ce se odlucivati na danasnjem sastanku u Londonu, s kakvim ce politickim, ekonomskim ili vojnim argumentima Anan, u eventualnoj poseti Beogradu, pokusati da predsednika Milosevica ubedi da medjunarodna zajednica, barem ovog puta, ne preti praznom puskom, odnosno "ne blefira." U igri je, kako se najavljuje, "paket ostrih diplomatskih i ekonomskih mera", sracunatih ne toliko da "kazne", koliko da nateraju Milosevica da obustavi nasilje i potrazi politicko resenje kosovske krize.

Individualizacija odgovornosti
Nikada kao do sada odgovornost za krizu na Balkanu nije bila do te mere, kako bi se to reklo u Hagu, "individualizovana." Generalni sekretar NATO, Havijer Solana, aktuelni predsedavajuci Saveta ministara EU Robin Kuk, americki drzavni sekretar Medlin Olbrajt, evropski komesar Hans van den Bruk i manje- vise svi koji su se proteklih dana oglasili povodom kosovske krize (a ko nije?), ukazali su i posebno naglasili da odgovornost (i to, po pravilu, "velika", "teska" ili "fundamentalna") za nju... lezi iskljucivo na predsedniku SRJ, Slobodanu Milosevicu. To, naravno, nije prvi put da iz sveta upiru prstom na sadasnjeg jugoslovenskog i bivseg srpskog predsednika, ali ranije je uvek bilo nekog s kim je "delio" tu odgovornost: 1991. i u prvoj polovini 1992. su to bili JNA i njeni generali, a nakon toga su se uspesno nametnuli Radovan Karadzic i Ratko Mladic. Sada se, medjutim, citava odgovornost svaljuje iskljucivo na Miloseviceva pleca. Niko drugi se ne pominje: ni vlada, ni vojska, pa cak ni policija. Ostaje tek da se vidi sta, ako ista, znaci ovakvo insistiranje na, kako bi to u Hagu rekli, "individualnoj odgovornosti."

Prema izvorima "Nase Borbe" iz sastava Kontakt grupe, najverovatnije ce se raditi o "paketu sa odlozenim dejstvom" ili "sankcijama sa zadrskom", koje bi stupile na snagu u slucaju neuspeha misije Kofi Anana ili nekog njegovog izaslanika. Ideja je, prema istim izvorima, da se ustanovi mehanizam "kontrolisane eskalacije pritiska", sto ce reci da se ne ispucaju odmah svi "argumenti", odnosno sva sredstva uticaja. Ukoliko se "kontrolisaan eskalacija" pokaze efikasnom na nizim nivoima pritiska... utoliko bolje. U suprotnom, procenjuje se u Briselu, smanjice se otpor onih medjunarodnih faktora koji se, poput Rusije, u ovoj fazi protive "sok terapiji."

Nagovesteni “tvrdi stav" Rusije ne zabrinjava preterano zapadne diplomate: smatraju ga “uobicajenim tvrdjenjem pazara." Ne zabrinjava ih ni to sto ce, umesto ministra Primakova, u London doci njegov zamenik Afanasijevski. Podsecaju da je on cesto u ovakvim prilikama zamenjivao ministra, da je uvek bio veoma konstruktivan, te da je “u stanju da isporuci..."

Uprkos cinjenici da se kosovska operacija “ciscenja" odvija bez prisustva svetskih medija i ostalih neutralnih svedoka - ili bas zbog toga, buduci da se ostavlja prostor razlicitim glasinama i spekulacijama - evropska i medjunarodna reakcija na Kosovo je, i brzinom i zestinom, nadmasila one iz 1991. na Hrvatsku i 1992. na Bosnu. Svi su sokirani onim sto se u poslednjih nekoliko dana na Kosovu desava (ili sto se iz razlicitih izvora tvrdi da se desava) i svi su veoma zabrinuti, da ne kazemo prestravljeni, zbog mogucih posledica i sirih implikacija tih dogadjaja (ili onog sto se tvrdi da se dogadja). Ponovo su oziveli kosmarni scenariji novog balkanskog rata u koji ce, pored Srbije i Albanije, biti uvuceni jos i Makedonija, pa onda redom Bugarska, Grcka, Turska... i ko jos ne.

Kritikujuci dosadasnju “strategiju salame", kojom je medjunarodna zajednica pristupala jugoslovenskoj krizi “parce po parce", zapadni balkanolozi upozoravaju da ce - izostane li brza i odlucna intervencija - kosovska kriza neumitno eskalirati i izliti se na Albaniju i Makedoniju. Kao prvu meru, predlazu jacanje kontingenta medjunarodnih snaga u Makedoniji, ciji bi mandat trebalo da istekne u avgustu ove godine. Ocenjujuci da se Kosovo “veoma brzo priblizava tacci raskida", vrhovni zapovednik saveznickih snaga u Evropi, general Vesli Klark je krajem prosle sedmice predvideo da bi nastavak eskalacije vodio destabilizaciji sireg regiona, za koji NATO ima posebne odgovornosti: ne samo u Bosni, vec i u “partnerskim" drzavama Albaniji i Makedoniji.

Kontakt grupa ce poruciti da je nasilje neprihvatljivo
Beograd, Beta. - Zamenik sefa britanske diplomatije Toni Lojd izjavio je u subotu da ce Kontakt grupa danas sa sastanka u Londonu Beogradu jasno poruciti da nasilje nije prihvatljiv nacin za resavanje problema na Kosovu i da se jedino pregovorima moze omoguciti i Albancima i Srbima da zive u miru.
“Medjunarodna zajednica je vrlo jasno stavila do znanja (predsedniku SRJ) Slobodanu Milosevicu i onim Albancima koji su za upotrebu nasilja da niko ko se opredeli za put nasilja ne moze da ocekuje pomoc od spoljnog sveta", rekao je Lojd Radiju Slobodna Evropa. Velika Britanija i EU cvrsto su ubedjene da bi “najrazboritiji" potez bio da se sprovede dogovor o obrazovanju i da se prizanju “neka prava Albancima u okviru Srbije i Jugoslavije", kazao je Lojd. On je kazao i da eventualna intervencija NATO “u ovom trenutku nije ni na cijem dnevnom redu". “Ono sto mi zelimo da vidimo jeste da se Milosevic i nadam se, Rugova nadju zajedno i ubede nas da postoji okvir unutar Jugoslavije u kojem bi se situacija na Kosovu mogla unapredjivati", rekao je Lojd.

Milo: Ocekujemo medjunarodni pritisak na Beograd
Tirana, Beta. - Albanski ministar inostranih poslova Paskal Milo izjavio je u subotu da Albanija ocekuje da ministri inostranih poslova Kontakt grupe, koji se danas sastaju u Londonu, izvrse pritisak na predsednika SR Jugoslavije Slobodana Milosevica da okonca “svoju zlocinacku avanturu na Kosovu". “Ocekujemo snazno reagovanje Kontakt grupe da prisili Milosevica da okonca svoju zlocinacku avanturu na Kosovu", rekao je Milo agenciji Beta. On je dodao da Tirana ocekuje i snazno angazovanje SAD na Kosovu i za resavanje kosovskog problema. “To podrazumeva upotrebu mnogih sredstava, s obzirom da su SAD vise puta iznele svoj stav da ce intervenisati u slucaju srpske agresije na Kosovu. Pojam intervencija ima vise formi i on se moze odnositi i na politicki pritisak i na vojni pritisak", rekao je albanski ministar.
Milo je jos rekao da se Albanija uvek zalagala za dijalog i zeli da se on nastavi, ali da trenutno nema direktne kontakte sa jugoslovenskim vlastima zbog “agresije i nasilja" na Kosovu. “U sadasnjoj situaciji, kada su se snazno umesali medjunarodni faktori, saradjivacemo sa njima, jer je, na zalost, komunikacija sa Milosevicem prekinuta zbog srpske agresije i nasilja na Kosovu", rekao je sef albanske diplomatije.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /