Portret: Gerhard Sreder, kandidat za kancelara SR Nemacke

Gerhard Sreder, izazivac kancelara Kola na narednim saveznim izborima, voli kad ga uporedjuju s Bilom Klintonom i Tonijem Blerom. No, verovatnije jeste da bi njegovom eventualnom uspehu na izborima mozda vise doprinela slicnost s Helmutom Kolom - naravno u medijski atraktivnom, osavremenjenom pakovanju

Snezana Bogavac

Gerhard Sreder konacno je s neobicne funkcije "kandidata za kandidata" presao u povoljniji status. Predsednik vlade nemacke pokrajine Donja Saksonija postao je "kandidat". Dakle, izazivac kancelara Helmuta Kola na narednim saveznim izborima koji ce se odrzati 27. septembra. Sreder, kako je izjavio u Bonu posle ubedljive pobede na proslonedeljnim pokrajinskim izborima, namerava da se u predizbornoj kampanji okrene "prevashodno biracima koji se nalaze u sredistu drustva".

Da li ce, medjutim, Sreder zaista postati Kolov naslednik na mestu sefa vlade, tesko je predvideti i to uprkos euforiji koja je zahvatila deo njegovih partijskih prijatelja i poklonika njegove politike. I uprkos rezultatima ispitivanja javnog mnjenja prema kojima vecina Nemaca ponovo veruje u pobedu opozicije na jesenjim izborima. Jos u januaru je situacija bila obrnuta: 45 odsto njih verovalo je u pobedu sada vladajuce konzervativno-liberalne koalicije i 40 odsto u uspeh opozicije. "Zapoceo je kraj Kolove ere" - zakljucio je Sreder nakon sto je u Donjoj Saksoniji osvojio skoro 48 odsto glasova.

Kandidat Sreder je skoro 15 godina mladji od konzervativca Kola. Jos pre pokrajinskih izbora je najavio da ako u ovom "zaletu" ne bude usao u predizbornu trku, to nece ni pokusavati za cetiri godine, uz obrazlozenje da politicar od sezdeset godina tesko moze da uliva nadu gradjanima, biracima. Kolu je i te kako jasno da, ako iz protivnickog politickog tabora uopste vreba opasnost, onda je to samo u liku Sredera. To je prvi politicar Socijaldemokratske partije Nemacke (SPD), koja je vec 16 godina u opoziciji, koga prati barem senka harizme kakvu je imao Vili Brant i koji pokusava da poene sakupi nadovezujuci se na imidz Helmuta Smita, koji je nastojao da dokaze da socijalisti i krupan kapital ne moraju uvek biti na suprotstavljenim stranama.

Sreder voli kada ga uporedjuju s americkim predsednikom Bilom Klintonom i britanskim premijerom Tonijem Blerom. Medjutim, nekadasnji radnik i kasnije advokat ipak nema mnogo slicnosti s ovom dvojicom. Mladi Klinton je sebi velike ciljeve postavio jos na pocetku skolovanja po uglednim skolama usput birajuci sebi za prijatelje one koji su vec bili uticajni ili one za koje je bilo jasno da ce to postati. Sreder je najpre bio radnik, da bi potom dosao na ideju da bi trebalo da bude nesto vise - zavrsio je u 32. godini pravo, postao advokat, i zatim usao i u politiku.

Iako ga optuzuju da je preblizak s predstavnicima industrije, Sreder nema mnogo bliskih prijatelja. Izuzev nekolicine u donjosaksonskom zavicaju, Sreder nema previse ljudi od poverenja, pogotovu ne u Bonu, i to ni u sopstvenoj stranci. S Klintonom ga tako povezuju vise neke ljudske (citaj: muske), nego politicke slicnosti. Sreder je, kao i americki predsednik, rano ostao bez oca, imao majku koja se mucila da ga odskoluje i - zelju da po svaku cenu, i u sto je moguce vecem stilu, izadje iz miljea u kojem je odrastao.

Sreder, kao i Klinton, nije uspeo da svoj odnos prema zenama zadrzi u granicama "(malo)gradjanskog proseka". No, dok je Bil formalno bio veran mocnoj gospodji Rodem, udatoj Klinton, zabavljajuci se istovremeno sa sekretaricama i inim zenskim osobljem, kandidat iz Hanovera je odabrao sasvim drugaciji pristup. Zenio se cetiri puta i svaka supruga je bila "u skladu" s novom osvojenom preprekom na putu ka uspehu.

Tokom studija supruga je bila skomna provincijska bibliotekarka, potom je gimnazijska profesorka bila supruga novopecenog advokata, u ulozi uspesnog sefa pokrajinske vlade Sredera je pratila energicna Hiltrud. Mnogi su je uporedjivali bas sa Hilari Klinton jer je, i sama u SPD, imala jasne politicke zamisli. S muzem se rastala u stilu "Rata ruza", ali je razvod iskoristila i za dodatno profilisanje po medijima izdavanjem knjige "Stati na sopstvene noge". Nova supruga je 20 godina mladja novinarka koja za sada nije politicki nastupala s muzem, bas kao da je zanat ucila od Hanelore Kol.

Politicke slicnosti s Toni Blerom su takodje veoma skromne. I Sreder, kao i Bler, nastupa kao modernizator, kao samouvereni politicar koji zaista veruje da je "bolja buducnost" koju obecava biracima i istinski moguca. Medjutim, Bler je modernizaciju zapoceo modernizujuci najpre sopstvenu partiju i stvarajuci od nje sloznu ekipu koja podrzava njegove politicke koncepcije. Sa Srederom to nije slucaj. On doduse nije predsednik SPD, ali u partiji i nije neosporena velicina. Sef stranke, takodje donedavni "kandidat za kandidata", sef vlade pokrajine Sar, Oskar Lafonten, uspeo je u protekle dve godine da dovede u red opozicionu snagu kojoj je pretio raspad.

To ce joj, doduse, biti od pomoci pred naredne izbore, ali Sreder najverovatnije uopste nece uspeti da sve partijske kolege ubedi da je bas on pravi kandidat. Partijska levica ga uglavnom ne trpi. Kratko pre izbora u Donjoj Saksoniji je donje krilo, predvodjeno potpredsednikom partije Volfgangom Tirzeom, objavilo teze u koje se Srederove bas i ne uklapaju. Uz podsticaj starijih politicara koji su pozvali na slogu i uz uvidjanje mogucnosti da se izbori dobiju samo uz slozan nastup, socijaldemokrate su malo zabasurile unutarpartijske borbe. Sreder, naravno, ume da nervira: trazi ostre mere u borbi protiv kriminala, pre svega protiv stranaca - prestupnika, "glatko" je podrzao konzervativne predloge o prisluskivanju stanova, bije ga glas da je previse blizak s privredom, bio je u nadzornom odboru "Folksvagena"...

Protekle sedmice je Sreder najavio da bi kao kancelar vodio samo privrednu politiku koju bi podrzala citava stranka, a osnova bi bili zakljucci poslednjeg partijskog kongresa. Sreder zeli da "inovacijama poveca privrednu moc"i da "produktivnost poboljsa uvodjenjem fleksibilnijeg radnog vremena". U "istrazivanje, razvoj i obrazovanje" potencijalni kancelar Sreder zeli da ulaze vise nego do sada, a "odnos drzave i privrede namerava da uredi na nov nacin". Na jednom partijskom skupu sredinom februara u Berlinu Sreder je rekao da "onaj ko zeli da dobije boj za obnovu drustva mora da se priblizi ljudima koji su sposobni i voljni da daju tome doprinos, bez obzira kojim drustvenim slojevima pripadali".

Sve u svemu, kancelar ekonomski (i politicki?) najmocnije evropske drzave mogao bi se zvati i Gerhard Sreder. S Klintonom i Blerom ga spaja savremeni, medijski delotvorni populizam i neodoljiva zelja za modernizacijom. Naravno, i cinjenica da su im prethodnici bili ili vremesni, ili staromodni, sivkasti politicari, ili samo oni koji su sedeci predugo u vrhu vlasti jednostavno dojadili puku. S Helmutom Kolom, pak, Sredera spaja ne samo slab talenat za strane jezike, vec i imidz mocnika, gazde koji ima velike planove. A vise u ovom trenutku Nemcima, zabrinutima pre svega rekordnom posleratnom nezaposlenoscu, mozda i nije potrebno.