Amerika i kriza na Kosovu

Sta je ucinilo da SAD intervenisu u Bosni tek posle tri godine granatiranja i genocida, dok je u kosovskom slucaju samo posle tri dana doslo do podsecanja na svojevremenu Busovu i Klintonovu pretnju Milosevicu da ce se americkom vojnom silom uzvratiti na upotrebu srpske vojne sile protiv Albanaca na Kosovu

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

U cetvrtak posle podne - na redovnom brifingu u Stejt departmentu - spouksmen Dzim Foli bio je suocen i sa ovakvim pitanjem: kakva je to razlika izmedju Bosne i Kosova da je tamo trebalo da prodju tri godine od pocetka granatiranja i genocida pa da SAD krenu u odlucnu vojnu akciju, dok je ovde posle samo tri dana doslo do mobilizacije saveznika i podsecanja na svojevremenu Busovu i Klintonovu pretnju da ce se na eventualnu upotrebu srpske vojne sile protiv kosovskih Albanaca uzvratiti americkom vojnom silom?

Folijev odgovor na to pitanje prenecemo u celosti. Indikativan je - kako kao ovdasnja procena onoga sto se dogadja na Kosovu, tako i kao nagovestaj onoga sto se sa americke strane moze ocekivati na tom nasem delu Balkana, ako ne i sire: "Kao prvo, mislim da je potrebno sacekati sastanak Kontakt grupe u ponedeljak u Londonu, gde ce se videti sta ce se uciniti u sprecavanju ove srpske akcije. Mislim da ce i medjunarodna zajednica tom prilikom odgovoriti brzo i snazno. Drugo, vrlo je tesko porediti te dve potpuno razlicite situacije. U svakom slucaju, ne sme se potceniti znacaj za vladu SAD onoga sto se sad dogadja na Kosovu, niti cinjenica da se sa nase strane razmatraju neke vrlo ozbiljne mere kao odgovor na tamosnju vrlo ozbiljnu situaciju".

"Smatrate li ovu situaciju, iz strateskih razloga, potencijalno opasnijom od one u Bosni, imajuci u vidu polozaj Kosova i susede koje ima oko sebe?" - glasilo je sledece novinarsko pitanje. Odgovor: " Ne bih zeleo da spekulisem o mogucim implikacijama. Zelim samo da podsetim na nas poznati stav da kosovska situacija moze da utice i na zbivanja van Kosova. Ali, pokusaj da se sad obrazlazu nasi razliciti scenariji, znacilo bi aktiviranje alarmnih zvona koja ne zelim u ovom trenutku da aktiviram sa ovog podijuma. Ono sto mi sad govorimo Milosevicu to je da zaustavi nasilje".

Biranim, diplomatskim recnikom Dzim Foli iskazao je u cetvrtak ono sto je njegov sef Medlin Olbrajt dan pre toga vrlo jasno i glasno porucila Beogradu, istupajuci pred kongresnim Komitetom za spoljnu politiku. A to je da su SAD spremne na primenu "svih raspolozivih sredstava" kad je rec o predstojecem brzom smirivanju kosovske krize, kao i da ce se glavna mera u toj operaciji svesti na pojacanu medjunarodnu izolacija Milosevicevog rezima - ukoliko se nastavi upotreba sile u ovome sto Amerika vidi prevashodno kao politicki problem na Kosovu. Olbrajtova je tom prilikom zapravo ponovila ono sto je Klintonov i njen izaslanik Robert Gelbard vec bio najavio u sredu, u intervjuu za "Nasu Borbu" - desetak dana posle svog povratka iz Beograda, gde je urucio Milosevicu paket ekonomsko-diplomatskih olaksica kojim su ga SAD nagradile za njegovo svojevremeno angazovanje oko skupstinskih izbora i ustolicenja vlade Milorada Dodika u Republici Srpskoj. A, to "ono", culo se u cetvrtak u zvanicnoj formi sa govornice u Stejt departmentu: Amerika je stavila van snage odluku od 23. februara o prikljucenju Jugoslavije organizaciji za ekonomsko udruzivanje zemalja juzne Evrope (SECI), kao i o davanju dozvole za otvaranje jednog jugokonzulata u SAD, za prihvatanje carter letova JAT-a, kao i za podizanje diplomatskog statusa jugoslovenske misije pri Ujedinjenim nacijama. Uz sve to dosao je zahtev da se sprovede i hitna medjunarodna istraga oko proslonedeljnog i prekjucerasnjeg pogroma albanskog stanovnistva u opstini Drenica - uz konkretan predlog da se time bavi Medjunarodni crveni krst, ili neka druga slicna nepristrasna organizacija iz inostranstva.

Sta se sad dalje moze ocekivati? Sad, kad je u "spoljni zid" sankcija prema SRJ pod hitno vracena ona jedna cigla cije su proslonedeljno simbolicno izvlacenje rezimski glasnogovornici u Beogradu vec bili proglasili na velika zvona pocetkom potpunog razbijanja nepravedne i nicim zasluzene medjunarodne blokade SRJ? Citirajmo Dzima Folija u odgovoru i na ovu (za nas) sad kljucnu dilemu: "Na sastanku ministara Kontakt grupe u Londonu ispitacemo sa nasim saveznicima i partnerima dodatne koordinirane mere kao odgovor na zbivanja na Kosovu. Predlozili smo, isto tako, da neko od nezavisnih autoriteta sa strane ispita slucaj pogibije brojnih kosovskih Albanaca, koji su pobijeni u nasilju tokom vikenda. Postoje verodostojni izvestaji da su oni, zapravo, bili likvidirani posle hapsenja od strane srpske policije. U svakom slucaju, ne bi trebalo sumnjati u ozbiljnost naseg gledanja na kosovsku situaciju. Jasno smo stavili do znanja g. Milosevicu da cemo odgovori na akcije snaga SRJ kojima se podstice ova situacija. Imamo na raspolaganju sirok izbor opcija. Ja ovde necu da spekulisem za koje cemo se opredeliti. Nas specijalni predstavnik Gelbard govorio je vec o merama kojima raspolazemo. Proucicemo te mere i te opcije u ponedeljak, na sastanku Kontakt grupe. Ja ne mogu da predvidim sta bi to moglo da bude, ali posledice po SRJ bice veoma ozbiljne ukoliko se nastavi ovo nasilje na Kosovu.

Iz Vasingtona, zasad, toliko. U sledeca dva-tri dana u ovdasnjem fokusu naci ce se Slobodan Milosevic, odnosno potezi koje ce njegove policijske i ostale snage povlaciti na Kosovu. Srbija je na tom terenu, prema ovdasnjoj proceni, napravila od proslog vikenda "krupan korak unazad", ali do ponedeljnickog susreta Olbrajtove, Kuka, Kinkela, Primakova, Vedrina i Dinija ima vremena da se dosta toga popravi na liniji ovdasnjeg ultimativnog zahteva za uspostavljanjem dijaloga bez preduslova, uz ponavljanje najozbiljnijeg upozorenja obema stranama da je za medjunarodnu zajednicu jednostavno neprihvatljivo njihovo pribegavanje nasilju kao sredstvu za ostvarivanje politickih ciljeva.

Upozorenje iz Amerike upuceno je i Srbima i Albancima. Pakleni krug novih medjunarodnih sankcija zapretio je, medjutim, samo prvima. Za ove druge smatra se da ne moze da ih zadesi nista gore od ovoga sto im se vec dogadja.

Vasingtonski "Post" najavio je, sa svoje strane, da se na londonskom sastanku ministara inostranih poslova moze ocekivati i protestno povlacenje ambasadora zapadnih zemalja iz Beograda, u slucaju da na Kosovu ne dodje do obustave policijske represije i uspostavljanje - bez postavljanja prethodnih uslova - dijaloga izmedju predstavnika srpske i albanske strane.