BINARNA CIVILIZACIJA 1

Telekomunikacioni sateliti promenili su odnos izmedju centra i periferije, drzava postaje lingvisticki pojam a njene granice virtuelne. Opsednutost tehnikom umesto covekom stvara novu vrstu parabolicnog socijalnog ponasanja: sto udaljeno postaje sve blize to blisko postaje sve dalje! Lako je, naime, zamisliti dva coveka, jednog pored drugog, zadubljene svako u svoj ekran a da nisu svesni medjusobnog prisustva

Gordana Susa

U savremenom svetu svako moze da bude slavan ali ne duze od jednog sata, sjajno je primetio americki umetnik Endi Vorhol pogadjajuci samu sustinu savremenih masovnih medija koji, bez sumnje, daju dominantan ton veku na isteku milenijuma.

Mediji su operatori spektakla, pri cemu je spektakl jedna vrsta nivelisanja, pretocavanje dogadjaja u informaciju, fabrikovanje informacije na terenu, tako da se na kraju gubi realnost stvari... Sve je fragmentarno i izruceno u obliku ekrana, slika. To je jos gore nego pojam spektakla, jer se kod spektakla ipak nesto dogodilo, postojala je nekakva stvarnost, a onda je usledilo spektakularno prikazivanje i konzumiranje te stvarnosti. Dok u slucaju informacije, mediji organizuju ne samo vidjenje dogadjaja nego i sam dogadjaj. Na osnovu informacija vise ne moze da se zna sta se zaista dogodilo, niti sta je prethodilo realnom vremenu. Informacija se svodi na momentalnost, na totalnu savremenost stvari, bez pamcenja, bez buducnosti... Ovako, prilicno pesimisticki, francuski filozof Zan Bodrijar govori o medijima isticuci da se pitanje njihove eticke odgovornosti vise i ne moze postavljati jer "smo", kako on to kaze ne poricuci da i sam ucestvuje u tome, "s one strane vrednosti, dobra i zla, istine i lazi".

Torturu ili moc masovnih medija "secira" i nemacki filozof Jirgen Habermas isticuci da se kriticko misljenje sve vise gubi i utapa u amorfnoj masi. Ne samo da je vest postala roba vec se trguje javnim mnjenjem "stalnim treningom za potrosnju, negovanjem i insceniranjem javnog misljenja".

Uzajamno prozimanje drzave i drustva, ciji je rezultat, kako Habermas istice, socijalna drzava, dovodi do toga da birokratija pozajmljuje javno mnjenje iz prakse privatnih preduzeca i grupa stavljajuci tako javnost pod patronazu uprave i politickih partija. Javnost ne nastaje vise kritickim misljenjem ona se vestacki stvara. Od gradjana se vise ne trazi da rezonuju od njih se zahteva aklamacija politike i onih lica kojima je, takodje, vestackim putem stvoren prestiz i reputacija.

Sergej Sakotin, nemacki socijalista, u delu "Silovanje masa" jos 1939. analizira metode nacisticke propagande koja priziva uslovne reflekse kod masa. Zahtev upucen svim Nemcima da sto glasnije ukljuce svoje radio aparate da bi kroz sirom otvorene prozore mogla da se rasprostire "nova misao" i siri po svim domovima, podrazumeva odsustvo svakog razmisljanja i kriticke misli zapaza on.

Za sociologa Zana Kaznevu mocan uticaj masovnih medija nije nista drugo nego neka vrsta individualne regresije u kolektivne predstave u kojima vladaju mitovi, simboli i princip pripadnistva umesto pojmljivost i promisljanje.

Ukratko, ovakva i slicna razmisljanja o medijima na razne nacine i u raznim oblicima ispoljavala su se tokom citavog veka od pojave zute stampe i radija do uticaja televizije. Usamljen u gomili, covek modernog drustva razmislja "vise instinktima nego intelektom".

Na oltaru bita

"Previse informacija ubija informaciju", istice Fransis Bal u svom delu "Mandarin i trgovac", kod nas nedavno objavljenom pod naslovom "Moc medija".Na kraju veka postaje sve jasnije, veli on, da kultura medija istovremeno nudi i ono najgore i ono najbolje pokazujuci sve vecu sklonost ka osrednjosti i vulgarnosti. Ona se kreira u procepu izmedju lokalnih i regionalnih, s jedne i transnacionalnih medija s truge strane, iza kojih stoje multimacionalne medijske korporacije. Ne poricuci poguban uticaj potrosacke mahnitije i trzisne utakmice u medijskoj trci on inovira izvornu definiciju da nema slobode bez slobodnih medija i da su oni "oko i duh" gradjanina koji slobodno rezonuje i politicki se opredeljuje. Cilj medija treba da bude da izbegnu da njima gospodare i drzava i slepe sile trzista. "Vencanjem pred oltarom bita - osnovne informaticke jedinice binarnog sistema kodiranog u obliku lanca 0 i 1 - kompjutera, televizora i telefona" otvorila se mogucnost stvaranja takvog, novog, otkacenog i od drzave i od sila trzista, "multimedija", koji jedinstveno nosi vrlo razlicite programe, po sadrzini i po nacinu koriscenja, zavisno od ljudske maste.

Informaticko drustvo je, zapaza Bal, zaista nemilostivo prema svima koji nisu na vreme presli digitalni rubikon i ukljucili se u "binarnu civilizaciju". Kraj veka oznacava pocetak komunikacijskog drustva u kome "bilo ko moze imati pristup bilo cemu, bilo gde, bilo kad i bilo kako".

Digitalna kabala

Tehnoloskim razvojem i ulaskom mikroprocesora u svet komunikacija te otvaranjem interkontinentalnih puteva za razmenu svih vrsta poruka putem satelita, stvorili su se uslovi za kontakt i spajanje bilo kojeg kucnog, licnog, odnosno personalnog kompjutera (PC) sa mrezom racunarske planete. Za mnoge nerazumljiv splet nula i jedinica,sto je Branimir Stojkovic nazvao digitalnom kabalom, pretvara se u sliku i ton na malom ekranu. Stvorena je univerzalna mreza numerickih signala. Osam simbola "0" i "1", na primer, cine osnovnu jedinicu "bajt" koja se umnozava preko milijardu puta verifikujuci sopstvene "obracunske" oznake kao sto su Kb kilobajt - hiljadu bajtova, Mb megabajt - milion bajtova, Gb gigabajt milijardu , Tb tetrabajt... nesluceneo pomerajuci i otvarajuci komunikacijske granice.

Mekluanovo globalno selo nije vise naucna fantastika vec svet u kome zivimo. Uz pomoc ove tehnologije, bez posrednika i moderatora, uspostavlja se posebna mreza (net) kroz povezivanje bezbroj nezavisnih i pojedinacnih punktova i tako stvara zastitni sloj protiv manipulacija. Dva coveka sa dve najudaljenije tacke sveta mogu bez icijeg odobrenja i sufliranja da uspostave vezu jos ako na svoj kompjuter "nabace" i malu kamericu, kosta oko sto dolara, mogu medjusobno i da se vide i siti napricaju razmenjujuci informacije i proveravajuci njihovu tacnost. Svaki novi kompjuter, savrseniji je od prethodnog i nije iskljuceno da se vec negde "krcka" prototip koji ce prenositi milion vibracija u sekundi kao sto sve realnije zvuci predvidjanje da ce u narednom milenijumu i ljudi leteti koristivsi sopstvenu energiju...

Drzave lingvisticki pojam

"Konstruisanjem elektronskih magistrala informacija, velikih satelitskih mreza i optickih vlakana oznacava se kraj nacija zamisljenih kao ogradjeno dobro... a planetarna vokacija cini sve neizvodljivijim i iluzornijim povlacenje u sebe kako pojedinca tako i jednog naroda", zapaza Bal. Sve izgleda tako kao da izmice geografiji. Vreme postaje prostor.

Cesto se setim reci begradskog slikara, inace Dubrovcanina, Voje Sindolica koje je umirujuce izgovarao pred pocetak rata i raspad Druge Jugoslavije - "Moja domovina je vreme". Nije iskljuceno da danas u nekom od svetskih internet kafica "srfuje" po sajtovima , ne mareci za vize jer su u tom virtuelnom prostoru drzave postale "lingvisticki pojam" a njihove granice nepostojece.

Dovoljno je, dakle, posedovanje jednog PC-a , telefonske linije i modemske veze i moze se listati "Enciklopedija britanika", uci u Boljsoj teatar, polagati skola, citati novine, kao na primer "Nasa Borba" koja je zabelezila preko milion citalaca na Internetu, zaposljavati, kupovati i prodavati berzanske akcije ili nekretnine. Nijedno klasicno izdanje, od slikarskog platna, pa do knjige ne smatra se kompletnim ako nema i svoju elektronsku verziju.

Zahvaljujuci razvoju kompjuterskih mreza razvija se poseban vid ekonomije, nazvan, SO-HO, Small office-home office, koji ukida podelu na mesto rada i mesto zivljenja . To je skoro potpuno zaustavilo izgradnju poslovnih zgrada u velikim industrijskim centrima i pocelo da obara cene poslovnog prostora, a bez sumnje uticace i na buducu strukturu i funkcije gradova. Internet je najpre bio vojna, pa potom otvarajuci se prema istrazivackim centrima i univerzitetima u Americi a kasnije i van nje, prerasta u mrezu koja ne pripada nikome, odnosno pripada svima onima koji je koriste. Zato se o Internetu moze razmisljati kao o globalnoj anarhiji ali u izvornom smislu te reci kao o neprinudnom ustrojstvu drustva nastalom slobodnom voljom pripadnika ili kako to Bal kaze - o mrezi koja je postala privilegovano orudje nove kulture na razmedji tehnoloske militantnosti i nostalgije hipika. Socijalna piramida je zamenjena drustvenom mrezom bezbrojnih punktova podjednake vaznosti a telekomunikacioni sateliti, na primer, menjaju odnos izmedju centra i periferije jer su sve tacke drzavne teritorije podjednako udaljene od satelita i podjednako kvalitetno primaju njegov signal.

Kultura pokoravanja

Ostaje nesporna cinjenica da iza multimedijske internacionalizacije stoje transnacionalne medijske korporacije koje se utrkuju na trzistu da bi ostvarile profit. Informacija postaje najdragocenija "sirovina". Bombardovanje informacijama, izvestavanje o svemu takoreci odmah, s lica mesta, da bi se ostavio prostor za novu aktuelnost, od novog proizvoda do ratnih strahota,navikava javnost na "sve i svja" i ona postaje gotovo indiferentna i apaticna gutajuci "bljutavu supu" u kojoj su izmesani i diktatori i kataklizme i velike saobracajne nesrece i oruzani sukobi i kamikaze i zvezde i skandali... Pojedinac postaje sve manje sposoban da oseti simpatije ili antipatije prema necem ili nekom jer za to jednostavno nema vremena pod "stampedom" novih vesti.

Opsednutost tehnikom umesto covekom stvara novu vrstu parabolicnog socijalnog ponasanja: sto udaljeno postaje blize to blisko postaje sve dalje! Lako je ,naime, zamisliti dva coveka, jednog pored drugog, nesvesna medjusobnog prisustva jer su zadubljeni svako u svoj ekran.

Kanadska naucnica Ursula Franklin uocava da se razvila i posebna kultura - "kultura pokoravanja". Ako hocete da obavite medjunarodni telefonski razgovor ili da koristite bankovni automat, da prodjete kroz kapiju metroa ili se prikacite na Internet, postoje jasno utvrdjeni nacini na koje mozete to da uradite. To stvara atmosferu u kojoj ljudi o sebi pocinju da misle kao o slugama sistema kojem moraju da se pokore. Ne samo da su izgubili inicijativu vec i sposobnost da zamisle da moze postojati i neki drugi nacin da se nesto obavi .

"Kultura pokoravanja" se manifestuje tako sto ljudi ocekuju da im bude sve uredjeno, propisano i naredjeno a i oni koji kontrolisu tehnologije ocekuju pokoravanje bez obzira da li ono ima smisla ili ne. To medjusobno "uklapanje" bez suvisnih pitanja zove se socijalizacija. I kao sto su mnogi internacionalni termini skovani na pocetku veka, pod utivajem novih tehnologija, promenili sustinu, kao sto je pojam suverenosti drzave, na primer, verovatno ce se menjati i znacenje reci -socijalizacija. Ako vekovima "gradjene" i nametnute prinude budu potisnute razvojem individualnih sloboda, za sta binarna civilizacija nudi mogucnost, ima, ipak, nade i nije sve na tamnoj strani sveta.