LAZAR LALIC, AUTOR DOKUMENTARNOG FILMA "DRUGI DNEVNIK"

Pocetkom prosle nedelje u bioskopu "Rex" prikazan je dokumentarni film "Drugi dnevnik", cetvrto ostvarenje serijala "Slike reci i mrznje" u produkciji Radija B92 i Fondacije Pravo na sliku i rec

Olja Mamuzic

Kombinujuci najapsurdnije, uglavnom ratne priloge centralne informativne emisije Radio-televizije Srbije u periodu od '91. do '93. godine autori "Drugog dnevnika" Lazar Lalic i Isidora Sekulic, i reditelj Goran Kovacic priredili su publici prvorazredanu zabavu. Gledaoci su imali prilike da na jednom mestu, u samo 40-ak minuta, vide kako zvezde RTS izvestavaju sa ratista u ex Jugoslaviji, intervjuisu srpske ratnike, najavljuju po Srbe povoljna astroloska prorocanstva, svetu jos nepoznatu srpsku vojnu tehniku, sve objasnjavajuci kako "smo mi Srbi miru naklonjen narod, o cemu govore imena Branimir, Slavimir, Velimir, iako nam je, eto, sad u ratu primerenije Tugomir". O "Drugom dnevniku" koji je odusevio bioskopsku publiku i razbesneo RTS razgovaramo sa Lazarom Lalicem.

Iako je u pitanju dokumentarni zapis o opasnom fenomenu medijske manipulacije, publika "Drugog dnevnika" se previjala od smeha. Zbog cega ste odlucili da uradite dokumentarnu komediju?

- Svrha celog serijala je da dokumentuje ta nasa zla vremena, naravno, sa medijskog aspekta. "Drugi dnevnik" jeste zamisljen kao neka vrsta crne komedije, da bi se publika smejala, ali i zamislila zasto se smeje. Mislim da je u tom smislu film pun pogodak, narocito zato sto sjajno komunicira sa mladima, u cemu pronalazimo najvece priznanje. Mladi su naprosto prepoznali tragiku svih tih gluposti koje su se valjale preko nasih ekrana i sve ono protiv cega su bili i protiv cega su i sada. Oni su se zaista od srca smejali, ali sam duboko uveren da su vrlo svesni nesrece koja je proizasla iz politike, koju smo imali tih ratnih godina i kakvu jos imamo, i televizije kao njenog najmocnijeg servisa.

Da li ste imali na umu da smo vec pomalo zaboravili kako izgleda ratno reporterstvo u reziji drzavne televizije?

- Apsolutno. Hteli smo da podsetimo i upozorimo na to i svesno smo odabrali ovu formu, smatrajuci da ce ona, samo na prvi pogled humoristicna, drasticnije da podseti na nesrecne ratne godine. Bili smo uvereni da klasican dokumentarni film ne bi bio tako upecatljiv, sto se, uostalom, i potvrdilo. Prethodna tri ostvarenja, koja su veoma ozbiljno koncipirana, imala su mnogo slabiji prijem kod publike. Naravno, i "Drugi dnevnik" je vrlo ozbiljan dokumentarni film. I pored smeha, on izaziva mucninu u nekom podtekstu. Verovali smo da je komika efikasniji nacin da se borimo protiv tog fenomena kratkog pamcenja koje je definitivno prisutno na ovim prostorima i koje je, cini mi se, takodje prouzrokovalo mnoga zla.

Okosnica "Drugog dnevnika" su izvestaji sa ratista, politicka scena u Srbiji manje je zastupljena.

- Film ima strukturu pravog dnevnika, cak i traje 40-ak minuta, koliko su tada u proseku i trajali dnevnici. Primetili ste da "Drugi dnevnik" ima opsezniji ratni blok kao sto je i bilo u to vreme, ali ima i medjunarodni, ekonomski, cak i sportski blok. Logicno, obuhvacena je i domaca scena. Podsetili smo publiku sta su obecavali DEPOS i Socijalisticka partija Srbije u predizbornim kampanjama. Spotovi sa kojih Dafina poziva nove stedise a predsednicki kandidat Jezda birace da glasaju za njega vrte se povremeno, kao i u ondasnjim pravim dnevnicima. Hteli smo i njima da upozorima ovaj narod da vise ne sme bezrezervno da veruje televiziji kad promovise takve junake rezima.

RTS je najavila tuzbu protiv vas. Zbog neovlascenog koriscenja materijala ili neceg drugog?

- Iz RTS su odmah po zavrsteku projekta, sa nekoliko mesta, pored ostalog iz kabineta Milorada Komrakova, trazili kasetu da bi odgledali film i mi smo im je poslali. Medjutim, nije bilo nikakvih reakcija. A o tuzbi smo saznali iz novina. Iz te informacije, objavljene pre premijere "Drugog dnevnika", saznali smo da je pravna sluzba RTS najavila tuzbu protiv nas. Tu vest niko nije demantovao, znaci da je logican zakljucak da se oni stvarno grce da naprave neku tuzbu. Medjutim, ja verujem da imaju dovoljno kvalifikovane pravnike koji ce shvatiti da ta tuzba ne moze da bude fundirana. Vi imate pravo da cak iskoristite tri minuta umetnickog filma za neki projekat, nijedan od priloga u nasem "Dnevniku" nije duzi, a da ne govorimo o tome da dnevnici RTS nisu umetnicko delo iako vrlo cesto podsecaju na horor filmove. Ali, ako oni, ipak, polazu neka autorska prava, ili deo autorskih prava, na rusenje Vukovara, granatiranje Sarajeva, tragican egzodus Srba i sve druge ratne strahote, ja im ta prava ustupam.

Sta mislite da je moglo da ih razljuti posto u filmu nema ni jednog jedinog komentara? Uostalom iste te priloge je RTS servirala visemilionskoj publici?

- Da budem iskren nisam ocekivao ovako burnu reakciju i ne shvatam zasto ih je ovo toliko iznerviralo. Mozda se plase iz nekoliko razloga. Najpre, u filmu se pojavljuje veliki broj novinara i urednika, da kazem - cela kafana je tu. Velik broj ih je jos uvek na nekim pozicijama u RTS, tako da bi, pretpostavljam, njihove trenutne pozicije mogle biti ugrozene posle ovog raskrinkavanja. Bojim se da ta kolicina gluposti moze da ih ozbiljno poljulja, ako se isporuci gledaocima na jednom mestu, u jednom filmu. Osim toga, ovde su lazi do te mere razgolicene da sad vise niko ne moze da kaze da to nije laz. U celini, mislim da je to strah od toga sto su zabelezeni kao jedna specificna pojava u jednom nesrecnom periodu ove zemlje.