petak, 6. mart 1998.

OKRUGLI STO NA TEMU “ULOGA, MESTO I POLOZAJ ZENE U DRUSTVU I PORODICI"

Zajednicka borba za ljudska prava

Beograd. - Zene su nedovoljno zastupljene u politici, na poslovodnim funkcijama, jedan je od zakljucaka razgovora za okruglim stolom pod nazivom “Uloga, mesto i polozaj zene u drustvu i porodici" koji je juce organizovao Sindikat radnika tekstila, koze i obuce Srbije. Na skupu, uprilicenom povodom Medjunarodnog dana zena kome se, da kazemo i to, od tridesetak pozvanih strucnjaka, naucnih i javnih radnika kao i “kreatora politike koja odredjuje ulogu, mesto i polozaj zene u drustvu i porodici", odazvao izuzetno mali broj gostiju, receno je da sama cinjenica da se jos raspravlja o pravima zena koja spadaju u korpus ljudskih prava, svedoci da sa tim pravima i u nas nesto nije u redu.

Prema recima Grozdane Miljanovic, sekretara Veca Saveza samostalnih sindikata Jugoslavije, zene u SRJ formalno-pravno izjednacene su sa muskarcima, ali u praksi to nije slucaj. Ona je upozorila da u populaciji SRJ ima 50,4 odsto zena, a da ih je radnoaktivno 47 odsto, dok ih je medju nezaposlenima 56 odsto.

Poruka dr Dubravke Stajic bila je jasna: sindikat ne sme biti zatecen buducim stecajevima tekstilnih fabrika, vec jos vecu nezaposlenost zena mora preduprediti njihovom radnom preorijentacijom. Naglasivsi da mnoge ocekuje nova borba za bolje uslove rada i vece plate, slicna onoj iz 19. veka, dr Stajic je rekla da smo, sto se tice sindikalnog organizovanja i ekonomske samostalnosti zena blizi Gani i Gabonu, nego, recimo, Holandiji.

- Medju zaposlenima u SRJ, 39,6 odsto su zene, a u rukovodnim timovima preduzeca one su zastupljene tek sa 16,4 odsto. U diplomatskom kadru je 24,6 zena, ali nijedna nije ambasador. Ovakva slika je i posledica jos jakog tradicionalistickog pogleda na polozaj zene na ovim prostorima, rekla je Margit Savovic, predsednik Jugoslvenske komisije za saradnju sa UNICEF i unapradjenje polozaja zena. Savovic je naglasila da ce savezna drzava hitno saciniti nacionalni program akcija za unapredjenje polozaja zena.

Mnoge ucesnice istakle su da je sedmogodisnja kriza daleko jace pogodila zene nego muskarce, a da je jedna od posledica i sve masovniji povratak zena kucnim poslovima. Naglaseno je, takodje, da borba za bolji polozaj zena nije usmerena protiv muskaraca, vec da je ona u kontekstu zajednicke borbe za ljudska prava.

Mirjana Dragas, zamenik saveznog ministra za rad, zdravlje i socijalnu politiku, ukazala je na cinjenicu da su zene pred zakonom, posebno onima koji regulisu radno-pravnu oblast, izjednacene sa muskarcima, ali da je vecina zena zaposlena u manje placenim delatnostima, sto rezultira i nizim zaradama, ali predstavlja i prepreku efikasnijoj borbi za veca zenska prava. Na kraju, ona je pozvala Albanke sa Kosova da se bore za mir, zajednicki zivot, odnosno da “mirom preduprede rat, zarad boljeg zivota dece i mladog narastaja u pokrajini i celoj zemlji."

G. Djukic

“Jaci pol" medju nezaposlenima

U drustvenom sektoru u Srbiji radi oko 780.000 ili 41 odsto zena, od cega je 510.000 zaposleno u privredi, a 269.000 u vanprivredi. Samo u tekstilnim i kozarskim preduzecima od 16.000 zaposlenih, 80 odsto su zene. S druge strane, medju 750.000 nezaposlenih, 55,7 odsto su zene. Zene rade u smenama i nocu, uprkos cinjenici da je i nasa zemlja potpisala Konvenciju MOR broj 89, po kojoj se zabranjuje rad zena u toku noci u trajanju od sedam neprekidnih sati, upozorila je Slavica Savic, predsednik republickog Sindikata radnika tekstilne, kozarske i obucarske industrije.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /