OD 25. DO 27. MARTA U BRISELU NOVA RUNDA RAZGOVORA O SUKCESIJI SFRJ

Medjunarodni pregovarac ser Artur Vots korigovao je neke stavke skracenog sporazuma, izostavljajuci, naprimer, nacela za sukcesiju i fiksiranje konkretnog datuma same sukcesije

Od 25. do 27. marta u Briselu ce biti odrzana nova runda razgovora o sukcesiji bivse SFRJ, na kojoj ce biti pokusano da se, prakticno u pet minuta do dvanaest, postigne neki sporazum, koji bi medjunarodni pregovarac ser Artur Vots mogao kao pozitivni pomak da stavi u svoj izvestaj, koji je duzan da podnese Savetu za primenu mira. Da podsetimo, na njegovom poslednjem bonskom sastanku, jugo-sukcesorima je dat precizan rok - do 31. marta ove godine - do kojeg treba da naprave neki konkretan pomak u pregovorima, na osnovu cega ce se zauzeti stav ima li smisla da se oni na ovakav nacin nastave, ukljucujuci i Votsovo medjunarodno posredovanje.

I u ovim razgovorima polazisna tacka bice poslednji Memorandum, koji je Vots sacinio 13. novembra lane, i oko koga ni na februarskom susretu nije bilo priblizavanja stavova. Ovog puta medjunarodni pregovarac je korigovao neke stavke u predlogu skracenog sporazuma, napravljenog na osnovu ovog dokumenta, koji se nudi kao pokusaj da se barem kod nekih izdvojenih pitanja dodje do pozitivnih rezultata.

Po recima sefa hrvatskog pregovarackog tima, Bozidara Marendica, iz njegove preambule Vots je izostavio eksplicitno navodjenje Becke konvencije (na kojoj uglavnom insistiraju druge delegacije) kao osnovnog nacela medjunarodnog prava za vodjenje sukcesije. Njegov predlog je i da se, za sada, ne fiksira konkretan datum sukcesije, inace jedno od kljucnih spornih pitanja sa velikim koncepcijskim i materijalnim implikacijama. Vots predlaze i izmene u spornoj formulaciji oko deobe originalnih arhivskih dokumenata, tako da svi savezni dokumenti ipak ostanu na jednom mestu, s tim sto bi se osiguralo zajednicko upravljanje ovim arhivima. To je u ovom trenutku Votsov kreativni doprinos u pokusaju da se akteri sporazumeju barem o ovom mini-sukcesorskom paketu.

Uoci nove briselske runde ne izgleda da ce to biti lak i uspesan posao. U opsirnom intervjuu koji je dala dr Dragana Gnjatovic, clan jugoslovenske grupe za sukcesiju, ona ponovo istice da je u februaru jugoslovenska strana ponudila podatke o bilansnom stanju na dan 31. decembra 1990, kada su sve nekadasnje jugoslovenske republike jos bile u jedinstvenom monetarnom sistemu tadasnje federacije, kao i o cetiri bilansna stanja na dane kad su one, nakon uvodjenja sopstvenih valuta, napustale jedinstveni ekonomski prostor. Znacaj svih ovih datuma i bilansa potvrdjuju razlike u pojedinim bilansnim sumama, koje se, po recima dr Gnjatovic, “krecu od 2 do 10 milijardi dolara", zbog cega se i racun mora izvesti na razlicite datume. Dr Gnjatovic takodje istice da je samo po osnovu koriscenja jugoslovenskih dinara i posle uvodjenja svojih valuta, NBJ zaduzila Sloveniju, Hrvatsku i Makedoniju (na dan njihovog izlaska iz jedinstvenog prostora) da vrate dinare u dolarskoj protivvrednosti od oko 3,5 milijarde dolara.

Sef slovenacke delegacije Miran Mejak istice da je ta dokumentacija za nju irelevantna, jer ju je jugoslovenska strana “preradjivala po svojoj zelji", sto znaci da je ne smatraju autenticnom. Takodje, Slovenija insistira da i Srbija i Crna Gora treba da naprave svoj bilans u odnosima sa Centralnom bankom bivse drzave, sa cime se u stvari osporava kontinuitet SRJ sa njom. Po recima sefa hrvatskog pregovarackog tima, insistiranje da 30. juni 1991. bude datum za pravljenje “likvidacionog salda" ove dve delegacije argumentuju tvrdnjom da su tada prestale da funkcionisu sve savezne institucije, pa su stoga sve njihove odluke nevazece. Opet pokazujuci da svi zaobilazni putevi stvar vracaju na kljucno, nerascisceno pitanje (drzavnog kontinuiteta na kojem insistira jugoslovenska strana i njegovog osporavanja od drugih), Marendic istice da se SFRJ raspala, te da sa pomenutim datumom treba utvrditi jedinstvenu sukcesijsku masu, u cijoj ce podeli ravnopravno ucestvovati sve drzave. Drugim recima, kaze, da SRJ u tom pogledu ima ista prava i obaveze kao i ostali.

Po svemu sudeci u Briselu ce sve delegacije ponovo kandidatovati svoje stavove i argumente za njih, a Votsov pokusaj da se mini-sporazum ocisti od vecnih tema za saplitanje i one ostave za kasnija bolja vremena, moze da upali jedino ako svi pristanu na baj-pas, koji je u ovom trenutku eventualno moguc.

Bojana Jager