SAVET ZA PROIZVODNJU PRIVREDNE KOMORE JUGOSLAVIJE

Trziste je otvoreno za uvoz bofl robe, ali kad treba uvesti repromaterijal, ima hiljadu prepreka

“Da bi se povecao izvoz, drzava mora da resi problem obezbedjenja garancije banke i dobijanja kredita. Za fabriku prikolica neohodno nam je cetiri miliona dolara. Beogradska banka obecala nam je da ce dati kredit koji bi vratili ili bi ova banka postala suvlasnik. Medjutim, vec duze vreme, ova banka nista ne resava i mi kasnimo u realizaciji izvoznog posla. Osim toga, drzava mora i da smanji namete na odnos jedan prema 0,6 pa bi se tako plate isplacivale u bruto iznosu i redovno namirivale i dazbine prema drzavi, a ne kao sada kad su nameti visoki pa se zarade isplacuju u neto iznosu", rekao je na jucerasnjoj sednici Saveta za proizvodnju komore Jugoslavije, Branislav Milanovic, direktor “Gose".

Nikola Stojsic, predsednik Privredne komore Vojvodine istakao je da Savezna Vlada, pre svega mora da obezbedi uslove za privredjivanje unutar drzave i da je nedopustivo da se problemi sporo resavaju. “Uzalud je da pricamo o izvozu dok ne sredimo stanje unutar drzave.U julu prosle godine, pokrenuta je inicijativa za smanjenje carina na uvoz repromaterijala, a tek je sada usvojen zakon. Palijativnim merama stitimo jedne a “koljemo" druge. Poljoprivradnici ne mogu da uvezu traktore vec moraju da cekaju da se osposobi domaca proizvodnja i da proizvede traktore. Mi smo otvorenije trziste kad se uvozi bofl roba, nego repromaterijal za proizvodnju. Moramo biti realniji i dogovoriti se o tome sta uraditi kad krediti iz Fonda za razvoj nisu vraceni, posto su i poverioci i duznici znali da su rokovi kratki", rekao je Stojsic.

Prema recima Vojislava Dinica, direktora “Jumka", drzava treba da se zapita zasto je tekstilna grana koja je do 1990. godine bila izvozno orjentisana, postala uvoznik. “U 1990. godini izvezeno je tekstilne robe u vrednosti 858 miliona dolara, a uvezeno za 519 miliona. Ove godine vrednost izvoza je 171 milion, a vrednost uvoza 578 miliona dolara. Na jedan dolara izvoza, uvezeno je robe za tri dolara. Ukinuti su preferencijali, nameti su visoki i nema kredita, problem sive ekonomije nije resen. Ocekujem jos vise zaostravanje uslova i samo nam je bog u pomoci", rekao je Dinic.

Ivko Djonovic, direktor “Takova" istakao je da “drzavi niko ne treba sa strane vec se i sama zapetljava. “Donesu se mere da bi se jedni zastitili od spekulanata, oni i dalje spekulisu, a dok se posteni snadju prodje dosta vremena. Pretvaranje duga poljoprivrede u javni dug nece resiti problem ako se poljoprivredi ne odobre novi krediti. Bez novcane pomoci nema proizvodnje hrane ma koliko to bilo bolno za banke", rekao je Djonovic.

U ovoj zemlji, kaze Djonovic, neko mora da kaze da li kamate mogu da se ogranice ili ne. O tome se vodi diskusija od 94. giodine, a nista nije uradjeno niti su banke profitirale sem nekoliko, dodao je Djonovic, i naglasio da drzava mora da razmisli da li joj odgovara nekontrolisan uvoz robe i ogranicen uvoz repromaterijala koji sluze za proizvodnju i izvoz.

Zdravko Budimirovic, direktor fabrike za proizvodnju amortizera u Pristini kaze da zbog rizika naplate ova firma izvozi u Rusiju samo toliko koliko moze da naplati unapred. “Sa “Pezoom" smo imali ugovor o izvozu amortizera koji je vazio 15 godina u vreme kad je ova firma imala krizu u snabdevanju ovim delovima. Sada “Pezo" nema problema pa mu se mora uciniti ustupak i drzava treba da razmislja o tome da ovoj firmi ponudi nize carine za prodaju njihove robe na domacem trzistu da bi oni od nas kupovali amortizere. Ima dosta naopakih propisa. Mi nismo mogli da uvezemo dzipove iz Rusije jer su nam uslovili kupovinu robe uzimanjem od njih ovih vozila. Medjutim nismo mogli to da prihvatimo jer dzipovi ne odgovaraju domacim propisima i ne mogu se distribuirati na veliko, vec se moraju ispitati i prilagoditi domacim propisima sto nije neizvodljivo ali nije uradjeno. To medjutim ne smeta i nije zabranjeno da se dzipovi uvoze pojedinacno na ime pa ih “Rudnap" uvozi na taj nacin", rekao je Budimirovic.

S.Jovicic