NEKI NOVI OBICAJI

S Albancima valja postici sporazum kao s partnerima, a ne kao s porazenom stranom. To znaci da bi se borba protiv terorista morala voditi strogo selektivno, a ne opstim napadom na njihova sela. Ono sto sad radi policija na Kosovu moze samo da podstanke opstu pobunu, kao da je krajnji cilj da se Srbi i Albanci potpuno i zauvek razdvoje.

Pise: Stojan Cerovic

Ni za Albance ni za Srbe na Kosovu ne postoji pobednicka kombinacija. Ako ovo ne bude obostrano prihvaceno kao pocetni stav, dijaloga o kojem sada svi govore nece biti. Ali, ona velika pogibija je daleko odjeknula. Slike s Kosova ponovo se vrte na kanalima najvecih svetskkih televizija, sto znaci da ce uskoro ovde stici neko ko ce umeti da posadi za sto Milosevica i Rugovu. Verujem da je to vec gotova stvar i da svi ti incidenti i pucnjava koja se mestimicno nastavlja, predstavljaju samo poslednje pokusaje da se poprave pregovaracke pozicije. Nekime je, dakle, palo u deo da ginu zato da bi Milosevic i Rugova jedan na drugog ostavili jaci utisak.

U ovom trenutku vec je uspostavljena neka ravnoteza, makar u smislu da su i Albanci pokazali da umeju da pucaju, a ne samo da mirno trpe teror zarad podrske sveta, dok su Srbi osetili taj otpor ali su i sami prvi put stekli izvesno razumevanje sveta. Argumenti sile i prava su sad malo ravnopravnije rasporedjeni. Medjutim, Milosevic izgleda ima nameru da na brzinu povrati kontrolu upravo nad Drenicom, najjacim uporistem albanskih pobunjenika, gerilaca ili, ako hocete, terorista.

Uspeh buducih pregovora bio bi izvesniji, ako bi se ta operacija prekinula, jer s Albancima valja postici sporazum kao s partnerima, a ne kao s porazenom stranom. To znaci da bi se borba protiv terorista morala voditi strogo selektivno, a ne opstim napadom na njihova sela. Ono sto sad radi policija na Kosovu moze samo da podstanke opstu pobunu, kao da je krajnji cilj da se Srbi i Albanci potpuno i zauvek razdvoje. Ako bi do toga zbilja doslo, bojim se da bi ispalo nalik na prethodne slucajeve. Srbi bi ponovo bili glavni gubitnici.

Polozaj potencijalnih pregovaraca, Milosevica i Rugove, donekle je slican, posto i jedan i drugi imaju snaznu opoziciju, koja na obe strane veruje upravo u pobednicku kombinaciju. U ovakvim sukobima to je neizbezno. Uvek ima nekakvih Seselja, samo sto je ovde i sam Milosevic od te iste sorte, te ce mu biti jako tesko da odigra ulogu pregovaraca. U Dejtonu je to radio posle ratnog poraza, a sad bi morao na to da pristane unapred, pre nego sto ispuca svu municiju i pre nego sto se pojavi neko jaci.

Javnost u Srbiji savrsno je nespremna na bilo kakav dijalog s bilo kakvim Albancima, koji se u celini smatraju najpodmuklijim neprijateljima. To nije samo prepreka za popravljanje prilika na Kosovu. To je u ovom trenutku apsolutno najkrupnije demokratsko pitanje, jer Srbija nije politicki zatvorena, staromodna i despotska prvenstveno zato sto opozicione stranke nemaju ravnopravan tretman na televiziji, nego mnogo vise po tome sto ceo jedan narod, koji predstavlja gotovo petinu stanovnistva ima tretman besnih pasa. Onaj ko to misli ima problem najpre s ogledalom.