PRVA AMERICKA KONKRETNA REAGOVANJA NA ESKALACIJU KOSOVSKE KRIZE

Poziv Milosevicu da zaustavi policijsku represiju i pocne dijalog sa albanskim predstavnicima sa Kosova. Upozorenje iz Stejt departmenta: “Medjunarodna zajednica nece tolerisati ovakvo ponasanje, posledice po Jugoslaviju bice veoma ozbiljne". Zahtev za medjunarodnom istragom povodom masakra Albanaca na Kosovu. Povlacenje zapadnih ambasadora iz Beograda? Bela kuca okarakterisala kao “hipoteticnu pretpostavku" americku vojnu intervenciju na Kosovu

Slobodan Pavlovic
dopisnik “Nase Borbe" iz Vasingtona

Juce se vec pokazalo na delu na sta se mislilo u Vasingtonu kad je najavljena primena “svih raspolozivih sredstava" u smirivanju eskalirajuce kosovske krize i sta je konkretno htela da kaze drzavni sekretar Medlin Olbrajt kad je u sredu, istupajuci u Kongresu - pred polazak na evropsku turneju, koja ce u ponedeljak obuhvatiti u Londonu i vanrednu ministarsku konferenciju Kontakt grupe posvecenu novom potencijalom ratnom zaristu na Balkanu - upozorila da je zeljeni napredak u normalizovanju polozaja albanskog stanovnistva na Kosovu jedan od glavnih preduslova za skidanje “spoljnog zida" sankcija prema Jugoslaviji. (“Predsedniku Milosevicu jasno je stavljeno do znanja da ce upotreba sile u ovome sto je politicki problem na Kosovu samo produbiti izolaciju njegovog rezima", izjavila je Olbrajtova tim povodom, pozivajuci istovremeno lidere kosovskih Albanaca da se distanciraju od onih koji se koriste nasiljem za ostvarivanje politickih ciljeva).

Za Rugovu, Demacija, Aganija i ostale albanske prvake iz Pristine ostalo je da izvuku svoju pouku iz ovih vasingtonskih poruka koje im se salju sad bukvalno svakodnevno, dok je za Milosevica u Beogradu to vec pocelo da se iskazuje u vrlo konkretnoj formi - crno na belo. Americka administracija, naime, saopstila je juce da povlaci svoju odluku o paketu odredjenih ekonomsko-diplomatskih olaksica Jugoslaviji, koji je Klintonov izaslanik Robert Gelbard doneo pre deset dana u Beograd Milosevicu kao nagradu za njegovo angazovanje oko ustolicenja Didikove vlade u Republici Srpskoj (podrska prikljucenju SRJ organizaciji za ekonomsko udruzivanje zemalja juzne Evrope, SECI, kao i dozvole za otvaranje jednog jugokonzulata u SAD, za prihvatanje carter letova JAT-a, kao i za podizanje diplomatskog statusa misije SRJ pri UN).

To, medjutim, nije sve. U Stejt departmentu saopsteno je juce popodne da SAD traze medjunarodnu istragu o subotnjoj pogibiji albanskog stanovnistva u opstini Drenica - uz predlog da to neodlozno ucini Medjunarodni crveni krst ili neka druga slicna nepristrasna organizacija iz inostranstva. “Situacija je ozbiljna, na Kosovu ginu neduzni ljudi u sve vecem broju i takva istraga je neophodna da bi se doslo do istine. Akcije koje se preduzimaju na Kosovu neprihvatljive su za medjunarodnu zajednicu i predsednik Milosevic mora da bude svestan da ce Jugoslavija zbog toga pretrpeti najozbiljnije posledice", izjavio je tim povodom predstavnik za stampu americke administracije Dzim Foli, uz poruku obema konfrontiranim stranama na Kosovu da se “legitimne zalbe Albanaca ne mogu resavati upotrebom sile".

Tokom jucerasnjeg dana - u situaciji kad ovdasnji elektronski mediji uveliko izvestavaju o dosad nevidjenoj opsadi albanskih sela u Drenici i okolini, uz nepotvrdjene informacije o granatiranju, policijskim racijama i znatnom broju novih civilnih zrtava - upozorenje iz Stjet departmenta bilo je samo jedno u nizu koje se culo u Vasingtonu povodom rasplamsavanja krize na Kosovu.

“Mi, jednostavno, nismo spremni da trpimo dalje nasilje na Kosovu, za koje smatramo prevashodno odgovornim vlasti iz Beograda. Nasilje je nesto sto SAD nece da tolerisu", rekao je na tu temu specijalni Klintonov izaslanik za bivsu i preostalu Jugoslaviju Robert Gelbard, najavljujuci da ce u ponedeljak, na vanrednom sastanku Kontakt grupe u Londonu, Medlin Olbrajt izloziti ministrima Rusije, Britanije, Francuske, Nemacke i Italije americki plan novih sankcija prema Jugoslaviji za slucaj da beogradske vlasti odmah ne obustave policijsku represiju i ne otpocnu sa liderima kosovskih Albanaca bezuslovni dijalog o davanju odredjene forme samouprave ovoj pokrajini u okviru Jugoslavije.

Gelbard je, u razgovoru sa novinarima, pomenuo predlog “vrlo ozbiljnih akcija" koji se priprema za ponedeljnicki sastanak u Londonu. O detaljima tih mogucih kaznenih mera on je, medjutim, odbio da se izjasni. “Vasington post", sa svoje strane - pozivajuci se na izvor u administraciji - najavljuje u jucerasnjem broju da bi taj prvi talas medjunarodnog pritiska na Milosevica mogao da obuhvati ponistavanje svih americkih ustupaka objavljenih 23. februara, kao i protestno povlacenje ambasadora zapadnih zemalja iz Beograda.

To je od onoga sto se ocekuje da ce uskoro biti.

A, od onoga sto je vec bilo, vredan je registrovanja preksinocni napor predstavnika za stampu Bele kuce Majka Mekarija da koliko-toliko stisa duhove u Vasingtonu posle jucerasnjeg Gelbardovog nagovestaja u sredu ujutru (u razgovoru sa izvestacima iz Pentagona) o mogucnosti americke vojne intervencije na Kosovu. Mekari je tim povodom, na konferenciji za stampu, podvukao da medjunarodna zajednica i SAD imaju na raspolaganju “citav niz opcija za suzbijanje nasilja na Kosovu", pri cemu je kao prvi i najvazniji korak izdvojio neodlozan pocetak pregovora u kojima bi - kako je posebno naglasio - pored vlasti iz Beograda i albanskih lidera, trebalo da ucestvuju i predstavnici Srba sa Kosova.

“Taj dijalog mogao bi da dovede do mirnog i prijateljskog resenja sukoba koji postoje", izjavio je Klintonov spouksmen na tu temu, objasnjavajuci da je i ambasador Gelbard u prekjucerasnjem istupanju naglasio da se u sadasnjem trenutku moze samo “hipoteticki diskutovati" o nekakvoj americkoj vojnoj intervenciji na Kosovu.

Cela ta prica sa mogucim angazovanjem oruzanih snaga SAD na Kosovu datira, zapravo, jos od decembra 1992, kad je odlazeci predsednik Dzordz Bus poslao poruku Milosevicu da ce Jugoslavija biti suocena sa tom akcijom Vasingtona u slucaju eventualnog vojnog obracuna sa albanskim stanovnistvom na Kosovu. To Busovo upozorenje pretvorilo se u medjuvremenu u konstantu americke politike, jer je istu poruku ponovio Beogradu i Bil Klinton, vrlo brzo posle ulaska u Belu kucu.

Na nadleznim mestima u Vasingtonu zakljuceno je ovih dana da poslednja zbivanja na Kosovu jos ne predstavljaju prekretnicu na kojoj bi se trazila direktna inostrana vojna intervencija na Kosovu, ali da, s druge strane, predstavljaju upozorenje za produzavanje prisustva bataljona pripadnika mirovnih snaga UN u susednoj Makedoniji (ukljucujuci i Amerikance), cije je povlacenje Savet bezbednosti predvideo za sredinu septembra ove godine. Prevashodna americka briga oko Kosova vezana je za strepnju da bi eventualna eksplozija ovog bureta baruta dovela do sirenja ratnog pozara na sirem prostoru jugoistocnog Balkana, sa opasnoscu od neposrednog uvlacenja u sukob ne samo Srbije, Crne Gore, Albanije i Makedonije, vec i saveznika iz NATO - Grcke i Turske.