Politikologija

"Savremeni procesi i odnosi na Balkanu", priredili: Momir Stojkovic i Ana Damian.Institut za medjunarodnu politiku i privredu i Centar za medjunarodne studije Fakulteta politickih nauka, Beograd, 1997.

Branislav Milinkovic

Dok srpska narodna mudrost saljivo savetuje "zovi me i loncic, ali me nemoj razbiti, latinska izreka na istu temu ozbiljno upozorava "Nomen est omen". Izgleda da ova druga ideja, prema kojoj necije ime u sebi nosi njegovu/njenu bitnu, gotovo sudbinsku crtu postaje sve prijemcivija na prostoru ogranicenom tokom Save i Dunava i obalama Sredozemnog i Crnog mora. Naime, u poslednje vreme se ovaj region umesto baksuznog imena Balkan sve cesce naziva jugoistocnom Evropom.

Da li to moze pomoci stvaranju jednog novog i pozitivnog regionalnog identiteta koji bi, protivno turobnoj tradiciji punoj netrpeljivosti i sukoba, stvorio preduslove za saradnju? Kako se odvijaju procesi tranzicije u ovim zemljama i kakav je njihov efekat na odnose unutar regiona? U cemu se sve ogleda uticaj i strategijski pristup mocnih izvanregionalnih faktora na geopoliticke, bezbednosne i privredne karakteristike ovog dela Evrope? Ovo su samo neka od pitanja koja pokrece i na koja pokusava da odgovori obiman zbornik radova koji su nedavno objavili Institut za medjunarodnu politiku i privredu i Centar za medjunarodne studije Fakulteta politickih nauka iz Beograda.

Zbornik sadrzi trideset originalnih naucnih radova iz pera 28 autora i osam autorizovanih izlaganja sa skupa koji je na ovu temu odrzan prosle godine. Radovi su podeljeni u tri dela. Pri nudi zbirni pogled na drustvene procese i evropsku orijentaciju balkanskih drzava posle okoncanja hladnog rata. Drugi osvetljava geopoliticke, bezbednosne i strategijske probleme poluostrva, uglavnom analizirajuci ponasanje najmocnijih vojnih sila savremenog sveta. Treci se koncentrise na detaljnije analize medjunarodnog polozaja i spoljne politike nekoliko balkanskih zemalja. Izlaganja sa skupa o Balkanu posvecana su mogucnostima i oblicima regionalne saradnje.

Zbornik otvaraju prilozi profesora Momira Stojkovica i aktuelnog ministra inostranih poslova SR Jugoslavije Zivadina Jovanovica. Posle sazetog i efektnog prikaza vekovne tradicije sukoba i podele u balkanskim odnosima od Rimskog carstva do sredine dvadesetog veka Stojkovic analizira istorijske, ustavne, verske i medjunarodne cinioce balkanizacije SFRJ. Jovanovic predstavlja osnovna nacela i glavne prioritete spoljne politike SR Jugoslavije u postdejtonskom razdoblju posebno isticuci dobrosusedstvo i regionalnu saradnju.

Dva uvodna rada prvog dela knjiga ilustruju specificnost tranzicije drustveno-ekonomskih i politickih sistema balkanskih zemalja. Posle osvrta na teorijske kontroverze i dileme tranzicije i prikaza najznacajnijih ekonomskih pokazatelja drzava regiona Ljubivoje Prvulovic ubedljivo brani stav da su dosadasnji negativni efekti tranzicije (pad materijalne proizvodnje, porast nezaposlenosti, inflacija, smanjenje spoljnotrgovinske razmene) balkanskih zemalja veci od onih pozitivnih (relativna stabilnost deviznog kursa, nacionalne valute, postepena izgradnja instituta trzisne privrede, pocetak ukljucivanja u evropske integracione tokove). Vucina Vasovic smatra da politicki sistemi balkanskih postkomunistickih zemalja predstavljaju "frazilne tvorevne- legure autoritarnih i demokratskih snaga i elementa" i nabraja nekoliko obelezja ovog mesovitog sistema - ogranicena upravljacka sposobnost, tendencija personalizacije vlasti, slabasnost parlamenata, klimav status izbora, nedovoljno socijalno utemeljenih i profiliranih partija i interesnih grupa.

Edita Stojic-Karanovic podseca da Balkan predstavlja "tranzicioni pravac prvog reda izmedju zapadne Evrope i Bliskog istoka, izmedju severne Evrope i Afrike" i zakljucuje da je geografski polozaj regiona zajednicko prirodno bogatstvo svih balkanskih drzava, a Olga Cvetanovic analizira podsticaje i ogranicenja za regionalnu saradnju u domenu saobracaja. U prvom delu knjige nalaze se i prilozi posveceni ulozi Evropske unije (B. Alendar) i Saveta Evrope (B. Milinkovic) u resavanju razvojnih i etnickih problema balkanskih zemalja.

Radovi koji su objavljeni u drugom delu knjige sadrze obilje argumenata i analiza posvecenih geopolitickom i strateskom znacaju Balkana. Neki od njih daju opsti pogled na bezbednosna pitanja evropskog "bureta baruta" (M. Stojkovic, S. Radisic, M. Babic, V. Vukasovic), dok su drugi usredsredjeni na pojedinacna pitanja kao sto su uloga SAD (P. Simic, NATO (N. Dobrkovic), Rusije (J. Kurjak), Italije (V. Vekaric) i Mediterana (Z. Stanojevic). Sasvim je razumljivo sto je jugoslovenska kriza osnovni povod i glavna tema ovih analiza. Pojedinacne ocene oko znacaja Balkana u posthladnoratovskom periodu, uzroka raspada SFRJ, odnosa SAD i EU i nekih drugih pitanja dosta se razlikuju. Ipak, preovladava jedinstven stav da je "upravljanje jugoslovenskom krizom" kroz prisustvo najuticajnijih svetskih aktera na Balkanu u znacajnoj meri oblikovalo globalne bezbednosne aranzmane danasnjice.

Treci deo knjige je posvecen pojedinacnim balkanskim zemljama. Pored opstih pogleda na njihove spoljne politike (R. Petkovic), manjine (V. Grecic) i uticaj dominantne religije (M. Jevtic) tu se nalaze i radovi posveceni Bugarskoj (I. Stojanovic), Grckoj (M. Stojcevic), Hrvatskoj (I. Viskovic), Makedoniji (Z. Isakovic), Rumuniji (A. Damian), Turskoj (V. Lalic) i SR Jugoslaviji (I. Stojanovic i Z. Lutovac). Deo zbornika sa izlaganjima sa skupa posvecenog Balkanu je najaktuelniji jer se bavi pitanjima regionalne saradnje koja su dosla u prvi plan u poslednje dve godine zbog regionalnog pristupa Evropske unije, americke inicijative SECI, procesa Roajamon i balkanske multilateralne saradnje koja je dovela do prvog samita sefova drzava ili vlada balkanskih zemalja prosle godine na Kritu.

Objavljivanjem ovog zbornika Institut za medjunarodnu politiku i privredu je jos jednom potvrdio status najznacajnijeg Jugoslovenskog think-tank-a iz oblasti medjunarodnih odnosa i sposobnost da svoja istrazivanja i projekte posveti najbitnijim aspektima medjunarodnog polozaja SR Jugoslavije. Posle globalne i vanblokovske misije za vreme hladnog rata i sumorne izolacije tokom poslednjih nekoliko godina zemlja se polako vraca u svoje "dvoriste". Da to ne bude blatnjava kaljuga Balkana, vec cvetna basta jugoistocne Evrope mozda mogu pomoci analize i ideje sadrzane u ovom vrednom izdanju.