Publicistika

Djordje Randelj: "Zapisi iz prizemlja. Novi zapisi iz prizemlja", Nezavisno drustvo novinara i dzuTOP agencija, Novi Sad, 1997.

Mihal Ramac

Listajuci zvanicnu stampu iz devedesetih, buduci hronicari ce s pravom zakljuciti da je informativno- propagandna delatnost u nasem vremenu bila poverena iskljucivo polupismenim, neobrazovanim i nevaspitanim licima. Tek kad zavire na stranice ovovremene nezavisne stampe, ti buduci hronicari moralnog posrnuca sto je Srbiju snaslo krajem XX veka moci ce se uveriti da je u ovom vremenu zlih bilo i ljudi koji nisu prodavali dusu djavolu zarad bedne plate, clanstva u Udruzenju knjizevnika, Akademiji nauka ili neke slicne sitne povlastice. Buduci hronicari glavnog grada Vojvodine ce, pored dokumenata o poduhvatima Novosadskog korpusa, ratnohuskackih priloga ovdasnje radio-televizijske postaje i jedinog dnevnog lista na srpskom jeziku, valjda pronaci i komplete nedeljnika "Nezavisni" i u njima, izmedju ostalih, stranice koje je potpisivao Djordje Randelj.

Da ne bi ostalo samo na novinama, Randelj se potrudio da veci deo priloga iz "Nezavisnog" objavi i u knjigama. Tako su, nakon njegovih dela "Od Kosova do Kosova", "Svetacnik" i "Otkrice Biblije I-II" nastali "Zapisi iz prizemlja" i "Novi zapisi iz prizemlja" - gotovo petsto stranica svedocanstava nastalih i prvi put objavljenih od 1993. do 1996. godine. Nema u njima, dakle, naknadne pameti, ali nema ni brisanja teskih reci ni pranja ruku (cega ima kod junaka njegovih prica, koji su bili i ostali na drugoj strani). Kao i citav list u kom su objavljivani, Randeljevi zapisi izazivali su zgrazavanje i bes ne samo kod onih koji su se prvi put prekrstili kad je to uslo u modu vec i kod mesnih poluintelektualaca koji smatraju da je u ratu sve dozvoljeno i koji bi da sto pre zaborave da su, toboze radi opsteg interesa, velicali varvarstvo, zagovarali rasizam i klanjali se Necastivom.

Mada je ucestvovao u valjda svim novosadskim protestima protiv rezima boemcina, liberal i demokrata (ne po partijskoj pripadnosti vec po dusi), Randelj pise iskljucivo o onome sto je video na televiziji. Prepricavajuci ono sto su gledali milioni, on ne podleze histeriji, vec se cudi kud se deo razum, sprda se sa nabedjenim velicinama i kad mu ponestane reci, poziva u pomoc mudrace iz ranijih veremena ne bi li oni objasnili sta se ovde zbiva.

"Ljudi ce zaboraviti, ali Bog nece", citira on na jednom mestu Cehova. Ove dve knjige priredjene su s namerom da se sacuvaju od ljudskog zaborava a mnoge reci i mnoga dela sto Srbiji s kraja XX veka ne mogu sluziti na cast. U isti mah upravo zbog stava da covek nije potrosna roba i da njegova savest nije krpa koja se moze bezbroj puta prati i prefarbavati, "Zapisi..." i "Novi zapisi..." sluze na cast i autoru i savremenom srpskom novinarstvu. Valjalo je imati kurazi da bi se napisalo i objavilo sve sto je stalo izmedju korica ove dve knjige. Izuzev sto je drsko hrabar, Djordje Randelj je neiscrpno duhovit i krajnje iskljuciv kad je rec o ovovremenim bozanstvima poput Mire Markovic, Margit Savovic, Ivice Dacica, Dragana Tomica i inih.

Pretposlednji naslov u drugoj knjizi napisan 20. decembra 1996. glasi "Prizivanje gradjanskog rata". Cetrnaest meseci kasnije on zvuci jos zloslutnije nego u vreme kad je napisan. Randelj je na prinudnom odmoru vec gotovo pet godina. Posto je svesno izabrao stranu (pisati sopstveni ili zivotopis Milutina Stojkovica), on je umesno iskoristio priliku kakva se pruza samo odbacenima da se ruga mocnicima i da uvek bude nadmocan, jer ih tuce njihovim neznanjem, gluposcu i zlovoljom. Da bi to cinio, covek mora imati puno znanja, razboritosti i bezazlenu dusu. Randelju toga ne manjka i zato se i njegove najnovije knjige citaju nadusak.