NOVO AMERICKO UPOZORENJE BEOGRADU ZBOG POGORSNJA SITUACIJE NA KOSOVU

Ako zvanicni Beograd pokusa da ratni sukob iz Bosne prenese u pokrajinu, SAD ce vojno intervenisti, izjavio Robert Gelbard. Inicijativa o vracanju nekih kaznenih mera prema SRJ pocinje da dobija sve primetniju podrsku u americkom kongresu. Mediji pominju pogibiju cetvorice srpskih policajaca, uz opsirno izvestavanje o masakru albanskog stanovnistva od strane policijskih i paramilitarnih snaga

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Specijalni americki izaslanik za Balkan Robert Gelbard izjavio je juce da su SAD spremne da vojno intervenisu na Kosovu, ako to bude potrebno. "Mi smo i dalje spremni da problem Kosova, Milosevica, njegove vojske i policije, resavamo upotrebom svih odgovarajucih sredstava kojima raspolazemo", naglasio je Gelbard u susretu sa vojnim komentatorima.

On je istakao da se americki stav da ce SAD vojno intervenisati na Kosovu - ako zvanicni Beograd pokusa da ratni sukob iz Bosne prenese u pokrajinu - "nije promenio". "Garantujem vam, mi jednostavno necemo trpeti obnovu nasilje. Ja prevasnodno odgovornom za to smatram Vladu SRJ", podvukao je Gelbard. On je rekao da je predsednika SR Jugoslavije Slobodana Milosevica upozorio da se izgledi za izbijanje sukoba na Kosovu vec neko vreme povecavaju i da ce on "morati da snosi posledice za svoja dela".

"Tokom nekoliko sledecih dana, bicete svedoci veoma ozbiljne akcije SAD i nasih bliskih saveznika usmerene ka SRJ i Kosovu", istakao je Gelbard.

Da li nam se to vracaju po zlu zapamcene 1991. i 1992. godina? Izvestaji o novoj nesreci koja se sprema preostaloj Jugoslaviji i prva ovdasnja reagovanja najavljuju (gledano iz americkog ugla) jos jednu spiralu smrti i pogroma na tom nasem delu Balkana - kao i jos jedan, takodje vec dozivljen pokusaj vodecih svetskih faktora da to rese prvo verbalnim upozorenjima i diplomatskim inicijativama, a potom i uspostavljanjem medjunarodnog karantina za one koji samo geografski pripadaju Evropi na pragu 21. veka.

"Vlada SAD veoma je angazovana oko problema Kosova" - saopstio je tim povodom u utorak predstavnik za stampu administracije Dzejms Rubin, potvrdjujuci informaciju da se Vasington priprema za vracanje nekih kaznenih mera prema SR Jugoslaviji za slucaj produzavanja sadasnje situacije na Kosovu. Ta incijativa, inace, pocinje da dobija sve primetniju podrsku u Kongresu vodecih predstavnika republikanske i demokratske partije. S druge strane, u saopstenju Stejt Departmenta obnovljen je poziv liderima kosovskih Albanaca da osude teroristicke akcije tzv. Oslobodilacke vojske Kosova (tako je ovde i dalje zvanicno nazivaju), uz pratece upozorenje da "nasilje nece doprineti postizanju pravednog i trajnog resenja za probleme na Kosovu".

Istovremeno - u skladu sa izbalansiranim prilazom, koji karakterise pristup Vasingtona od pocetka eskalacije ove krize - americka administracija oznacila je vlast iz Beograda kao nosioca najveceg nasilja na Kosovu i s tim u vezi iz Stejt Departmenta obnovljen je poziv srpskoj policiji da dejstvuje maksimalno uzdrzano, a Vojsci Jugoslavije da se uzdrzi od akcija “koje bi podsticale dalje nasilje na Kosovu".

Pogubno samozavaravanje beogradskog vlastodrzca da Kosovo predstavlja “unutrasnje pitanje Srbije" (za koje nije nadlezna cak ni Skupstina SR Jugoslavije!?) imalo je svoju zvanicnu medjunarodnu prezentaciju prosle godine, demonstrativnim napustanjem medjunarodne konferencije u Bonu ciji je dokument pomenuo jednom recenicom ovo novo “potencijalno krizno zariste na Balkanu". Nastavilo se i pojacalo posle toga u javnim istupanjima sledbenika i propagandista ove politike, uprkos jasnim porukama sa strane da se svet ne mesa ni u cija unutrasnja pitanja, vec jedino ustaje u odbranu elementarnih ljudskih i demokratskih prava jedne nacionalne zajednice - sto se nedvosmisleno demonstrira zahtevima da eskalirajuca kriza na Kosovu pocne da resava pregovorima o davanju odredjene samouprave albanskom stanovnistvu iskljucivo u okviru Jugoslavije.

Tvrdoglavo odbijanje tog zahteva potvrdjeno poslednji put pre deset dana, prilikom susreta predsednika SRJ Slobodana Milosevica sa specijalim americki izaslanikom za bivsu Jugoslaviju Robertom Gelbardom) neminovno je dovelo do onoga sto su beogradske vlasti pre svega nastojale da izbegnu - do potpune internacionalizacije kosovskog problema. A, na tom putu - posle krovoprolica, sa tridesetak poginulih, u subotu i nedelju i brutalnog razbijanja pristinskih demonstracija u ponedeljak - doslo se dotle da Britanci, u svojstvu predsedavajuceg Evropske Unije, dolecu u vatrogasnu posetu Pristini i Beogradu, dok americka administracija, sa svoje strane,najavljuje vanredni ministarski sastanak posrednicke Kontakt grupe posvecen krizi na Kosovu, do kojeg bi, kako se nezvanicno najavljuje, moglo da dodje u sledecih nedelju dana, tokom evropske turneje drzavnog sekretara Medlin Olbrajt.

Olbrajtova polazi danas u posetu Ukrajini, Italiji, Nemackoj, Francuskoj, i Britaniji, s tim sto se Rim i London pominju kao moguca mesta susreta ministara inostranih poslova SAD, Rusije, Britanije, Francuske, Nemacke i Italije posto ce to biti gradovi u kojima ce sef americke diplomatije prenociti tokom ove evropske turneje. Medlin Olbrajt je proteklih dana bila u intenzivnim telefonskim konsultacijama sa kolegama iz saveznickih evropskih zemalja i Rusije, pri cemu su Kosovo i Bosna, kako se saznaje, bili veoma prisutni u tim razgovorima. U ekipi drzavnog sekretara na predstojecoj evropskoj turneji nalazice se i Robert Gelbard, sto jasno nagovestava prioritetne teme ove misije, bez obzira sto ona nece obuhvatiti i podrucje bivse Jugoslavije.

Americki mediji, sa svoje strane, mnogo vise se bave cinjenicama nego politikom, tako da su juce - narocito u stampi - dominirali opsirni tekstovi u kojima se najnovija zbivanja na Kosovu opisuju kao “zloslutni eho Bosne" (“Boston Gloub"). U ovim izvestajima, inace, pominje se da je da je neposredni povod za ovaj najnoviji i najzesci kosovski ciklus smrti, progona, obracuna sa neduznim stanovnistvom i razbijanja mirnih demonstracija predstavljala teroristicka akcija u kojoj su stradala cetvorica srpskih policajaca. To je, medjutim, samo uzgred pomenuti pocetak ovih americkih medijskih svedocenja sa Kosova, posle kojeg sledi dramaticno i opsirno opisivanje policijskih i - kako se posebno naglasava - paramilitarnih snaga rezima sa neduznim albanskim stanovnistvom u opstini Drenica.

“Posle srpskog ciscenja, jedno kosovsko selo osamuceno je pokoljem", kaze se u naslovu “Njujork Tajmsa", gde se (sa velikom fotografijom i izvestajem na vise od pola strane lista) opisuje sahrana seljana iz Likosana, zrtava policijske odmazde s kraja prosle nedelje.

“Poginuli, iz grupe od 24 osobe ubijene tokom vikenda u dosad najbrutalnijoj akciji ciscenja srpske policije i paramilitarnih jedinica protiv naoruzanih pripadnika Oslobodilacke vojske Kosova, nosili su tragove mucenja i likvidacije po kratkom postupku, sto je bio znak raspoznavanja srpskih snaga i tokom rata u Bosni. Svedocenja prezivelih, od kojih su mnogi bili isprebijani, dopunjuju optuzbe da su se srpska policija i pripadnici paramilitarnih jedinica u crnim uniformama razjarili zbog ubistva cetvorice njihovih policajaca, iz dve zasede tokom vikenda, i krenuli u bezobzirni obracun sa Albancima u podrucju u kome dejstvuju pobunjenici" - navodi se u ovom izvestaju Krisa Hedzisa, uz detaljno opisivanje racije u kojoj je doslo do policijskog upada u kucu porodice Ahmeti u Likosanima, do cetvorocasvnog mucenja jedanestorice njenih nenaoruzanih muskih clanova i njihovog kasnijeg ubistva u neposrednoj blizini.

Zrtve odmazde policijskih i paramilitarnih snaga, prema svedocenjima izvestaca sa lica mesta “Njujork Tajmsa" i “Vasington Tajmsa", predate su porodicama na sahranu sa tragovima stravicne torture kojoj su bile izlozene pre likvidacije (iskopane oci, otvoreni prelomi vilica i kostiju ruku i nogu, kao i oprljotine od baruta koje pokazuju da je na njih pucano iz neposredne blizine). Isto tako detaljno, opisuju se krvavi tragovi policijske intervencije u pojedinim kucama u Likosanima, uz prenosenje svedocenja prezivelih o pljacki, unistavanju imovine i silovanjima mladih Albanki.