STRANI PARTNERI UPLATILI PRVU TRANSU NOVCA ZA KREDITIRANJE DOMACIH SECERANA
Avans za deonicki ulog
Od nacina na koji secerane iskoriste novac, zavisice i da li ce holandski “Kosun" biti spreman za dalja
ulaganja i da li ce ulog pretvoriti u akcije
Secerane u Vrbasu, Zablju, Kovacici, Pecincima i Kovinu dobile su u petak po milion maraka kredita od
holandske firme “Kosun" koja se bavi proizvodnjom secerne repe i britanske trgovacke kuce “Man". Ovo je
prva transa od ukupno 25 miliona maraka kredita koji ce, dobiti secerane, prema ugovoru potpisanom
11.februara izmedju “Kosuna", “Mana" i “Jukomana", firme koju cine ovih pet fabrika za proizvodnju
secera.
Petrasin Otasevic, direktor “Jukomana", kaze da je kredit, u sustini avans za robu, odnosno repine
rezance koje ce secerane isporuciti ino-partnerima. “Secerane ce dobiti jos po cetiri miliona maraka
sukcesivno. Pretpostavljam da ce deo novca stici u maju. Prvi milion maraka ce biti ulozen u unapredjenje
proizvodnje - za remont fabrika, kupovinu repromaterijala i zastinih sredstava kao i za ostale sirovine.
“Kosun" je ulozio novac u proizvodnju, racunajuci da ce porasti potrosnja secera po glavi stanovnika koja
je u Jugoslaviji pala za vreme sankcija. Ovaj kredit bi se, u slucaju da se ne isporuci roba, morao vratiti sa
kamatom od 7,5 odsto na godisnjem nivou. On bi medjutim, mogao prerasti u deonicki ulog ako se
privatizacija bude odvijala kako je zakonom predvidjeno", kaze Otasevic.
Marija Benka, komercijalni direktor secerane u Kovacici kaze da je “kredit dobar podsticaj za
secerane i znacajan za drzavu". Pristigli novac na racun ove secerane, iskoristice se, prema recima Marije
Benke za zasnivanje nove proizvodnje, kupovinu djubriva, zastitnih sredstava, kombajna i ostalih neophodnih
masina. “Ostatak novca bi trebalo da stigne u leto. Nasi partneri su prepustili da sami odlucimo kako cemo
ga iskoristiti. Mi cemo, maksimalno racionalno iskoristiti pare jer ce biti ulozene u proizvodnju, a ne za
pokrivanje dubioza. Od nacina kako se one potrose, zavisice i da li ce “Kosun" biti spreman za dalja
ulaganja i da li ce ulog pretvoriti u akcije. Prema sadasnjem ugovoru, secerana u Kovacici je na ime kredita
duzna da isporuci 6.700 tona repnih rezanaca jer tona kosta 150 maraka. Ukoliko ne budemo mogli da
isporucimo robu, kredit moramo vratiti od naredne kampanje. “Kosun" je pristao da na ime kredita uzme
repine rezance jer njih moze izvoziti, posto smo ih i mi za vreme sankcija plasirali na italijansko trziste
dok je secer na rezimu ogranicenog izvoza", kaze Marija Benka.
Secerana u Kovacici je, prema zavrsnom racunu zavrsila poslovnu godinu s gubitkom jer bi cena
secera u odnosu na zastitnu cenu repe od 27 para po kilogramu morala biti 4,86 dinara, kaze Marija Benka,
ali drzava priznaje cenu secera od 3,95 dinara. “ Ima nagovestaja da bi drzava mogla pomoci seceranama
da se izvuku iz problema i gubitaka tako sto bi robne rezerve otkupile po dve hiljade tona secera od svake
secerane. To bi nam pomoglo da platimo dug. Seljacima smo do sada platili oko 40 miliona dinara za
kupljenu repu, a ostatak od sest - sedam miliona dinara, isplaticemo do sredine marta iz sopstvenih
sredstava, a ne od kredita", kaze Marija Benka.
S. Jovicic
U dugovima
“Ovaj kredit koji smo dobili od “Kosuna" je prva mala finansijska inekcija koja ne resava probleme u
seceranama. Secerani u Kovacici minimalno sada treba sest miliona maraka.“Kosun" je spreman da
ucestvuje u resavanju problema i kreditira proizvodnju ako se regulise i zakonom uredi proizvodnja secera na
drzavnom nivou", kaze Vladimir Milojevic, direktor secerane u Kovinu.
To znaci, kaze Milojevic da treba utvrditi paritet secera i secerne repe s tim da secer ne moze biti
jeftiniji od 1,2 marke koliko kosta i u evropskim zemljama. Tona secerne repe trebalo bi da kosta 85
maraka sto znaci da bi i cena secerne repe morala biti dosta visa od sadasnje. Interes “Kosuna" je i da se u
Jugoslaviji proizvodi secer od secerne repe jer su ocenili da je Vojvodina najbolje podrucje za proizvodnju
repe u Evropi i da drzava ne dozvoli uvoz sirovog ili secera od trske. Oni, dakle hoce da se zastite od
nelojalne konkurencije, kaze Milojevic.
“Predstavnici “Kosuna" ce ove zahteve i pismeno poslati ministarstvu poljoprivrede, iako su to pre dve
nedelje usmeno saopstili, kaze Milojevic, napominjuci da su secerane u velikim dugovima i da nisu u stanju
da same organizuju proizvodnju.
- “Kosunovi" finansijski revizori su bili u nasoj secerani i znaju u kakvim dugovima grcamo, ali su, ako
im se ispune uslovi spremni do kraja godine da uloze i po 20 miliona maraka u svaku seceranu. naravno
nece dati novac odjednom nego postepeno", kaze Milojevic.
|
|