NASTAVLJAJU SE RASPRAVE OKO KONCEPTA SANACIJE BANKARSKOG SISTEMA

Zlatan Perucic predsednik Beobanke uputio pismo saveznoj vladi u kojem apeluje da se da se pre donosenja konacne odluke o pristupu restrukturiranju i sanacije banaka razmotre i koncepti koji su do sada, iz nejasnih razloga, bili ignorisani

Tanja Jakobi Predsednik Beobanke Zlatan Perucic uputio je sredinom februara pismo potpredsedniku Savezne vlade Danku Djunicu u kojem tvrdi da je koncept sanacije banaka koji je prihvatila Radna grupa savezne vlade za reformu finansijskog sistema i ima sve sanse da uskoro bude usvojen - "slepa ulica u koju sve dublje ulazimo". Pismo je napisano dan posto je dopunjeni tekst "Koncepcijske osnove restruktuiranja i saniranja bankarskog sektora SR Jugoslavije" koji je izlozio dr Djordje Djukic, dobio podrsku na sednici pomenute radne grupe.

"Koncept sanacije banaka, koji se jednostrano i uporno forsira u Radnoj grupi, kao njen clan, ne mogu da podrzim ni u obliku prisustva zakazanoj sednici. Utoliko pre sto sam, vec na pocetku rada Radne grupe, avgusta prosle godine, javno kandidovao za razmatranje "Projekat restrukturiranja bankarskog sistema Jugoslavije" uradjen na inicijativu Beobanke i Milana Beka, ministra za privatizaciju u Vladi Srbije, a podrzan od Invest banke i nekoliko drugih banaka", napisao je Perucic, Djunicu.

To je jos jedna medjufaza u rovovskoj borbi koju od sredine prosle godine vode zastupnici dva razlicita pristupa sanaciji banaka, zapoceta odlukom Beobanke, a zatim i drugih vecih banaka, da manje vise otvoreno odbiju inicijativu Borke Vucic generalnog direktora Beogradske banke a.d. da se sve utope u "BB -Grupu".

Otpori

Privremeni pozitivni poen - izbavljanje iz zagrljaja Beogradske banke, placen je medjutim na drugoj strani, potpunim ignorisanjem studije o sanaciji banaka koju je sponzorisala Beobanka, a uradili CES Mekon i Prajsvoterhaus. Iako je imala i partijsko i bankarsko (Perucica) i institucionalno (Beka) zaledje, ta studija, kako se objasnjava na drugoj strani "iz proceduralnih razloga nikada nije uvrscena u dnevni red Radne grupe", a na jednom od sastanaka Ekonomskog saveta SPS "propala je kao kamen u vodu".

Clanovi Ekspertskog tima (pod grupe Radne grupe savezne vlade) koji sebe smatraju neutalnim tvrde da se potpredsednik Djunic nije mnogo mesao u koncept koji ce biti izabran i da je to prepustio Ekspertskom timu. "Ipak je cela rasprava opterecena sujetama, a kocept Prajsvoterhausa se bez jasnog razloga potpuno odbacuje, uprkos ugledu i uspehu koji je ovaj pristup imao u nekim drugim zemljama".

Sam dr Djordje Djukic, nikada nije potvrdio decidirano da podrzava koncept Borke Vucic, ali je ostavio prostora da se u tako nesto veruje, zalazuci se za koncentraciju bankarskog kapitala, buduci da su sve "velike banke" u stvari kapitalno veoma slabe. I sam Djukic, koji se u strucnoj javnosti smatra jednim od vodecih jugoslovenskih strucnjaka za bankarstvo imao bi razloga da se pozali: iako je njegova koncepcija usvojena jos krajem novembra, ni do danas nije stigla do dnevnog reda Savezne vlade, uprkos tome sto je i Djunic uputio takav predlog vladi, uz svoje pozitivno misljenje.

Kombinovani pristup

Decentralizovani metod podrazumeva da se portfelj banaka dokapitalizuje kroz aktivnu ulogu drzave pri cemu bi bankama bilo ostavljeno staranje o nenaplativim dinarskim zajmovima (kroz work out jedinice), s tim sto bi se propisima usvojenim u saveznom parlamentu banke "pritisnule" da te lose kredite zaista i pokusaju da naplate. Privatizacija preduzeca po posebnom programu Vlade Srbije bila bi sprecena, sve dok banke poverioci ne bi svoje dugove konvertovali u vlasnicke uloge.

Kad se "interesni razlozi" izostave, kljucna zamerka Perucica je da bi Djukicev koncept sanacije mogao da se ostvari jedino u slucaju da savezna drzava poseduje relativno velika sredstva koja bi unela u banke (jacajuci njihov kapital i preuzimajuci nenaplative obaveze) i da je procenat nenaplativih kredita relativno nizak. Nijedno od ta dva, konstatuje Perucic, nije slucaj kod nas.

Dosipanje para u banke u uslovima kada preduzeca u kojima su skoncentrisani nenaplativi krediti imaju privilegovan status u odlucivanju o plasiranju kredita (jer su kljucni vlasnici banaka) bio bi promasaj, smatra Perucic. "Otvara se pitanje suvereniteta takvih vlasnika: da li ce oni dozvoliti rigoroznu proceduru sopstvenog restrukturiranja koju bi pokrenula banka koju oni kontrolisu?" pise Perucic Djunicu i dodaje :" Dozvolite mi da podsetim da banke imaju velikih teskoca sa mnogo jednostavnijim problemom od ovog. Veliki broj takvih preduzeca cak jednostavno ne priznaje svoja dugovanja prema banci. Kako onda banka da restrukturira svoje duznike?"

Kljucni problem koji po misljenju Perucica dr Djukic ne uvazava, a Radna grupa bi morala je, da osnovni problemi bankarskog sektora nisu autonomne prirode vec da su samo posledica toga sto u Jugoslaviji nema dovoljno rentabilnih i kreditno sposobnih preduzeca.

"Zagovarajuci model po kome bi se ogromna sredstva drzave (kojih inace nema) direktno usmerila na sanaciju banaka, autor predlozenog modela ocito ne vidi ociglednu stvar: nisu se nagomilali dugovi banaka prema preduzecima, vec obrnuto. I zato ce svaki pokusaj restrukturiranja banaka i sa vrlo visokim troskovima propasti ukoliko preduzeca, zajmoprimci ostanu izvan procesa restrukturiranja", pise Perucic.

Duznicki "osiguraci"

Na nivou banaka, mogucnost da se pod pritiskom akcionara, losi zajmovi jednostavno zaborave, bila bi, bar delimicno sprecena time sto u work out jedinicama svake banke (koje bi se bavile iskljucivo naplatom losih zajmova) ne bi mogli da rade zaposleni koji su participirali u odobravanju kredita koji su nenaplativi. Onaj, po konceptu najkvalitetniji bankarski kadar, trebalo bi pored plate, da ima i odgovarajuci bonus u formi unapred datog procenta od naplacenih dugova. Time bi se po misljenju profesora Djukica sprecila mogucnost prevara i korupcija kroz dogovor izmedju duznika i zaposlenih u work out jedinicama o otpisu duga uz primanje dogovorene naknade u kesu.

Ipak i dr Djukic u svom konceptu kaze da je slabost decentralizovanog modela mogucnost tolerisanja slabe naplate problematicnih zajmova, jer (sto je u nasem slucaju veoma verovatno) i banke i preduzeca mogu da se oslone na to da ce losi zajmovi biti do kraja preneti na drzavnu instituciju. Tako nesto u "minijaturi" vec se dogodilo upravo ovih dana u Skupstini Jugoslavije posto su usvojeni zakoni kojima se dugovi poljoprivrede prema bankama i NBJ pretvoreni u javni dug. Istovremeno i onaj centralizovani pristup takodje ima svoje rizike jer postoji velika opasnost, kako to tvrdi dr Djukic da Agencija pod uticajem najrazlicitijih lobistickih grupa oprosti dugove preduzeca. Uz to postavlja se i pitanje profesionalno obucenog kadra koji bi mogao raditi na poslovima sanacije banaka.

Na kraju teksta koji je podneo Radnoj grupi, dr Djukic podvlaci da "profesionalne pripreme za restrukturiranje i sanaciju banaka ne bi trebalo da budu remecene debatama u izvrsnoj vlasti, bankarskoj asocijaciji, intervencijama i propustima koji su motivisani licnim i politickim konsideracijama", sto je upravo suprotno od onoga sto se dogadja.

S obzirom da zastupnici koncepcije CES Mekona i Prajsvoterhausa cini se, ne daju preveliki otpor, a da na drugoj strani problemi banaka progresivnom brzinom rastu, postoji velika verovatnoca da koncept dr Djukica, bude usvojen i primenjen.

Oni predstavnici ekonomske struke koji smatraju da je bez pomoci medjunarodnih finansijskih institucija ozbiljna sanacija banaka nemoguca i da je resavanje problema dinarskog podbilansa (koji je krajem 1996.cinio tek petinu ukupne bilansne sume sest velikih banaka) u tom kontekstu minoran problem, unapred smatraju da je ovakav pokusaj sanacije banaka (ma koji koncept da se usvoji) - gubljenje vremena.