Budzet i zrtve

Posle toliko godina izolacije, Srbija se vraca u svet i to na velika vrata. Ako je terorizam svetski problem, Srbija je svetski prvak kako po velicini problema koji joj je zapao, tako i po entuzijazmu s kojim ga je docekala

Pise: Stojan Cerovic

Mozda cu goreti u paklu zbog ove gresne misli, ali neki mi djavo govori da izmedju usvajanja budzeta u Saveznoj skupstini i nasilja na Kosovu ima neke veze, dublje od puke vremenske podudarnosti. Pretili su i Crnogorci i radikali da ce glasati protiv, pominjana je mogucnost raspustanja Skupstine i raspisivanje novih izbor,a ciji bi ishod verovatno bio nepovoljan po sadasnju federalnu vlast.

Medjutim, nista. Svi su se odjednom uzobiljili, zabrinuli za sudbinu drzave, postali svesni tezine situacije i izglasali budzet. Tako su to i objasnili javnosti. Necemo valjda sad nesto da mrsimo i zatezemo kad su vojsci potrebne pare. Ispada, dakle, da je tajming one pogibije bio prosto idealan. Dvadeset leseva ostavilo je na poslanike dovoljno dubok utisak, sto znaci da je budzet mozda mogao biti usvojen i po manju cenu, ali to se nikad ne zna unapred.

Ako su oni ljudi zaista pali zbog budzeta, ako su, naime, poslanici pristali da to nekako dovedu u vezu, onda bi se taj recept mogao upotrebiti jos koji put. Prilike na Kosovu su takve da ce povoda uvek biti. Treba samo cekati i dozirati nivo represije na koji ce Albanci morati da odgovaraju nekom silom. Jedino sto bi ubuduce, recimo za potrebe promene Ustava, brojka morala da raste zbog efekta ponavljanja.

Ali, s druge strane, ovde se i onako ti mrtvi ne sabiraju, ni u novinskim naslovima, ni u izrazima zaljenja i izjavama saucesca. Prave (budzetske?) zrtve su samo cetvorica policajaca, a Albanci su neprijatelji cijih leseva nikad nije previse. Ovo svakako nije mirnodopski nego ratni rezon i logika, i u tom smislu Srbija je uveliko u ratnom stanju. Medjutim, Gorica Gajevic nasla je razlog da kosovsku pogibiju sagleda s pozitivne strane. Delovala je gotovo ozareno dok je novinarima objasnjavala kako je terorizam svetski problem i kako Srbija, eto, radi sto i sve druge zemlje sveta. Slicno su se izrazili jos neki rezimski i opozicioni ljudi, i cini se da je postignuta visoka saglasnost oko toga da Srbija, barem u ovom smislu, mora biti deo sveta i prihvatiti medjunarodne standarde.

Ovde covek ne moze da ne oseti olaksanje. Posle toliko godina izolacije, Srbija se vraca u svet i to na velika vrata. Ako je terorizam svetski problem, Srbija je svetski prvak kako po velicini problema koji joj je zapao, tako i po entuzijazmu s kojim ga je docekala.