Piromani na delu
Jovan Radovanovic
Da li je trebalo da u sukobu s policijom izgine 16 Albanaca da bi se predsednik SR Jugoslavije gospodin
Slobodan Milosevic, neposredno obratio Kosovarima apelom da ne “prolivaju krv za interes politickih
profitera i spoljnih mentora" i da bi im saopstio da je “buducnost u zajednickom zivotu, u miru i
ravnopravnosti"?
Gospodin Milosevic je do sada imao na stotine prilika da se obrati kosmetskim Albancima, ali je, izgleda i
za razvezivanje kosovskoga cvora primenjivao svoju uobicajenu taktiku: odlaganje do momenta kada je
eksploziju vec vrlo tesko kontrolisati.
Bice, dakako, onih koji ce tvrditi i dokazivati da je pozar na Kosmetu podmetan sistematski i godinama,
bas od strane Miloseviceve vlasti, ali se ne moze negirati da u toj piromanskoj “igri" svoj deo ravnopravno
zauzimaju i vodje albanskog nacionalnog pokreta.
Ko je sprecavao i jednu i drugu stranu da sednu za pregovaracki sto i otvore dijalog jos pre sedam-osam
godina? Kome je u interesu da bukne Kosovo i da zapocne novi rat koji bi, neminovno, zahvatio citav
Balkan? Mozemo li, po obicaju, optuziti Vatikan, Kominternu, Ameriku ili Evropsku uniju?
Tesko.
Medjunarodnoj zajednici, ma sta pod tim podrazumevali, ne odgovara novo zariste na Balkanu. SAD i EU
su vec umorni od gasenja prethodnih pozara i vise nego ocigledno pokazuju da su spremni i da odrese kesu,
ne bi li se domorici okrenuli radu i priredjivanju i vratili puske u soske.
Vatra na Kosmetu odgovara jedino ekstremistima i na srpskoj i na albanskoj strani. Oni i nisu sposobni za
dijalog, osim onoga koji se vodi, gledajuci protivnika preko puscane musice. Pitanje je, medjutim, da li takav
nacin “resavanja" kosmetske krize odgovara vecini Albanaca i Srba, onom tzv. obicnom svetu. Cutljiva
vecina godinama, tiho ropcuci, trpi postojanje paralelnih drzava na Kosmetu, policijsku represiju, duplo
oporezivanje, guta lazna obecanja koja su stizala iz Beograd, a mladji svet, obe nacionalnosti, u talasima
napusta pokrajinu, trazeci hleb i utociste u belom svetu.
Sta valja ciniti?
Ma koliko da je momenat za razgovore nezgodan, jer je krv pala na obe strane i to ce biti tesko opterecenje
za eventualne pregovarace, ali se za “zeleni sto" mora sesti odmah. Vlast mora da prekine sa oruzanom
eskalacijom, a albanske vodje se moraju vrlo jasno distancirati od teroristickih grupa i na delu pokazati da su
za mirno, demokratsko resenje kosmetske krize. Moze se ocekivati da ce medjunarodna zajednica nastojati
da obuzda obe strane u sukobu, ali se vise nece moci govoriti kako je “Kosovo unutrasnji problem Srbije i
Jugoslavije". Jer, kako su tokom svih ovih godina, obe strane pokazale totalnu nesposobnost i
neodgovornost u resavanju kosmetskog problema, vrlo je moguce da iz Vasingtona ili Brisela stigne neki
Holbruk ili senjor Gonsales, da usijanim glavama “nacrta" izlaz iz lavirinta.
|