BILANS DOSADASNJEG RADA NOVOG PARLAMENTA SRBIJE
“Jedna i po sednica" i prekoraceni rokovi
Ako se zanemari budzet za ovu godinu, koji je brzopotezno donet u decembru, bez prethodnih priprema,
Skupstina Srbije je, prakticno, svoj polugodisnji rad utrosila na sopstveno konstituisanje koje bi, po svoj
prilici, trajalo i duze, da nije pretilo da blokira rad saveznog parlamenta
Iako su svi mediji juce pompezno najavili pocetak tromesecnog redovnog prolecnog zasedanja parlamenta
Srbije, nista se spektakularno jos nije dogodilo. Skupstinsko zdanje i dalje zvrji prazno, nastavljajuci
osmomesecnu letargiju isprekidanu u par navrata sa, takoreci, “jednom i po sednicom u nastavcima".
Nadleznim sluzbama jos ne stizu nikakvi zahtevi za sazivanje sednice, niti se predsednik Skupstine tim
povodom oglasava, pa je i ocekivani izbor nove republicke vlade, izgleda, jos na dugackom stapu. O
poslanickim inicijativama se vise moze cuti u strankama nego u samom parlamentu.
Prosla su, bezmalo, tri meseca od kako su radikali trazili da se ovaj zakonodavni organ konacno pozabavi
Kosovom. Njihov zahtev, koliko je poznato, jos nije ni prosledjen ostalim poslanicima koji se o njemu
informisu preko stampe. Slicnih predloga koji su zavrsili u necijim fiokama ima jos, poput zahteva da se
preispita vazeci Poslovnik o radu Skupstine, uz ocenu da je svojim manjkavostima i nepreciznostima
posluzio za svakojake zloupotrebe.
Nema nagovestaja da bi se parlament u neko dogledno vreme mogao sastati. Cak se ustalila praksa da
mnoga vazna pitanja cesce resava izmedju dva redovna zasedanja, ostavljajuci utisak da radi cak i vanredno,
cime samo dezavuise institut redovnog zasedanja. Tako se i dogodilo da je sopstveno konstituisanje nov
republicki parlament zapoceo tokom redovnog jesenjeg zasedanja, a okoncao ga je u periodu kada bi trebalo
da zaseda, kako i sam naziv kaze, kada se nesto desava vanredno.
Stoga je nezahvalno praviti inventar onoga sto je nov republicki parlament tokom svog postojanja uradio, jer
bi se pokazalo da je lakse napraviti popis onoga sto nije uradio. Ako se zanemari republicki budzet za ovu
godinu, koji je brzopotezno donet krajem prosle godine bez prethodnih priprema, Skupstina Srbije je svoj
polugodisnji rad (pocev od dana kada su odrzani poslanicki izbori), prakticno, utrosila na sopstveno
konstituisanje.
Odrzane su, slovima, “dve i po sednice". I to dve tokom redovnog jesenjeg zasedanja (koje traje od prvog
radnog dana oktobra pa sve do kraja godine). Obe su “sabijene" u decembru. Na prvoj su verifikovani
poslanicki mandati i izabrani skupstinski organi. Prekinuta je, uz obrazlozenje da se ne ometa predsednicka
kampanja koja je upravo bila u toku. Na drugoj, uoci Nove godine, zapoceto je obrazovanje maticnih
skupstinskih odbora kako bi tokom dana mogli da se izjasne o Vladinoj projekciji republickog budzeta, da bi
je uvece i parlament usvojio, takoreci, bez prethodne uobicajene procedure, priprema i razmene misljenja.
Tek krajem februara, posto je prekoracila sve zakonske rokove i duboko zakoracila u razdoblje tzv.
vanrednog zasedanja - sto je kostalo optuzbi da je blokirala rad saveznog parlamenta - Skupstina Srbije
izabrala je svoju delegaciju u Vecu republika Skupstine SRJ i time okoncala svoje konstituisanje.
Ovakvim startom nov parlament je samo potvrdio da su bile tacne pretpostavke da ce njegove sednice biti,
ako ne puka formalnost, a ono svakako finale onoga sto se u intervalima dogovore, bolje reci kako se
pogode, politicke stranke.
M. Torov
|