KAKO SE FOND ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE ODNOSI PREMA ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA

Gotovo svi, osim dedinjske klinike, su nezadovoljni raspodelom novca iz Fonda, pa podsecaju stalno da se mora napraviti lista prioriteta i da se mora znati sta je u ovom, ni malo ruzicastom stanju za zdravstvo, zaista neophodno a sta ne

Institut za kardiovaskularne bolesti “Dedinje" ponovo je dobio kreditni aranzman, a ukupna vrednost novog finansijskog priliva je veca od 30 miliona maraka. Vlada Srbije je, prema pisanju beogradske stampe, dala saglasnost da Republicki zavod za zdravstveno osiguranje da garancije “Beobanci" AD za novo kreditno zaduzivanje ovog instituta. U pitanju su dva kredita - prvi, vredan vise od 14 miliona maraka, vezan za kupovinu opreme od jedne italijanske firme, a drugi, cija je vrednost veca od 16 miliona maraka, se odnosi na ugovor sklopljen sa nemackom firmom “Simens". Republicka vlada se obavezala da ce, dok traju ove obaveze, izdvajati deo novca iz budzeta, a “Beobanci" omoguciti prioritet u obezbedjivanju deviza.

Vest da je ova dedinjska klinika, ciji je direktor dr Milovan Bojic, istaknuti clan JUL i sef poslanicke grupe ove partije u republickom parlamentu, dobila kredit, nije mnogo iznenadila nijednog od direktora zdravstvenih ustanova sa kojima smo kontaktirali. Vec se odavno zna da je ovo jedna od najprestiznijih klinika, da ni priblizno ne podseca na uobicajene slike iz ovdasnjih bolnica, ali se zna i to da je “Dedinje" jedna od najpovlascenijih ustanova, kada je u pitanju odvrtanje slavine u Fondu za zdravstveno osiguranje. Gotovo svi, osim dedinjske klinike, su nezadovoljni raspodelom novca iz Fonda, pa podsecaju stalno da se mora napraviti lista prioriteta i da se mora znati sta je u ovom, ni malo ruzicastom stanju za zdravstvo, zaista neophodno a sta ne.

“Nasa Borba" je, stoga, pokusala da da otkrije koliko su direktori drugih bolnica u Beogradu zadovoljni tretmanom Fonda i sta bi, da im se, nekim slucajem, nadje veca suma novca u rukama, prvo uradili u svojoj klinicic? Buduci da zamenik generalnog direktora Klinickog centra Srbije, zaduzen za finansijske poslove, profesor Vasa Antunovic, juce nije bio u Beogradu, pokusali smo da otkrijemo da li su direktori pojedinih jedinica u centru zadovoljni kolicinom novca koja im sleduje. Brojni pokusaji da pitamo kako se ljudi koji se svakodnevno susrecu sa problemima u praksi i koji najbolje znaju sta znaci nedostatak novca, snalaze u najrazlcitijim situacijama, zavrsili su se, na zalost, uglavnom upucivanjem na upravu Klinickog centra Srbije, koja je jedina nadlezna za snabdevanje pojedinih klinika i instituta.

-Klinicki centar Srbije ima samo jedan ziro-racun i sve sto se nabavlja za pojedine klinike ide preko tog racuna. Direktori instituta i klinika su medicinski strucnjaci koji se bave strukom, a ne nabavkom. Mi nemamo kontakta sa procesom nabavke i prakticno ne znamo koliko ce ko i sta dobiti - rekao nam je profesor Predrag Petrovic, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti u KCS. Isti odgovor dobili smo od svih drugih direktora sa kojima smo uspeli da kontaktiramo.

Proces nabavke opreme, sredstava i lekova, potpuno je, zaista, centralizovan u Klinickom centru Srbije, mamutskoj organizaciji koja trazi i gura ogromne kolicine novca. Taj novac je ovoj instituciji apsolutno neophodan, s obzirom na to da se stanovnistvo cele zemlje u vecini slucajeva sliva u ovu kucu, zbog razlicitih specijalistickih pregleda.

-Mi smo prilicno zadovoljni tretmanom Fonda, a samim tim i uprave Klinickog centra - bile su reci dr Dragana Delica, direktora Instituta za infektivne i tropske bolesti u KCS. Ova klinika je usla u proces postepenog renoviranja i deo po deo se zavrsava, u poslednje vreme je obnovljena i oprema. Dr Delic kaze da ne moze biti i prezadovoljan, ali da je, u ovoj situaciji u kojoj je svaki zdravstveni dinar dragocen, on ipak zadovoljan situacijom, u kuci koju vodi. Jedna zgrada je prosle godine renovirana i za to je utroseno sest milioana dinara. Ove godine ce, verovatno, biti renovirana i druga.

-Moramo imati novac i za vrhunsku i za tzv. obicnu medicinu. Ne smemo zapostavljati ni seoske ambulante i domove zdravlja, ali ni tokove u najnovijoj svetskoj medicini. Dilema oko toga da li treba raditi transplantacije ili ne je lazna jer se mora naci novca za svaki oblik lecenja - kaze dr Delic, komentarisuci tvrdnje pojedinih lekara da se u pojedinim ustanovama protezira vrhunska medicina, dok na drugim klinikama nema ni osnovnih sredstava za lecenje pacijenata. Prema njegovom misljenju, koje cesto zastupa, mora se postovati generalna politika prioriteta u zdravstvu.

I na Institutu za tuberkulozu i plucne bolesti kazu da su, uglavnom, zadovoljni tretmanom Fonda za zdravstveno osiguranje. Prema recima direktora ove ustanove dr Dragana Mandarica, uprava Klinickog centra je u poslednje vreme uspela da obezbedi novac za zavrsetak renoviranja druge operacione sale u klinici. -Uglavnom smo dobro snabdeveni citostaticima, najvaznijim lekovima za lecenje nasih pacijenata, mada je i ovde nabavka vrlo nestabilna - kaze direktor ovog instituta. Kada smo dr Mandarica pitali sta bi prvo uradio kada bi dobio vecu sumu novca za kliniku, rekao nam je da bi najpre obnovio jedinice intenzivne nege i naravno, dijagnosticku opremu, koja je prilicno zastarela.

Direktor Prve hirurske klinike, profesor Dragoslav Stevovic, takodje nas je uputio na upravu KCS, tvrdeci da su generalni i medicinski direktor nadlezni za poslove nabavke. Na nase pitanje koliko je on, kao prvi covek jedne od najjacih klinika kod nas, zadovoljan situacijom u kuci koju vodi, rekao je: -Ja nikada nisam u potpunosti zadovoljan i uvek smatram da moze da bude bolje. Ocekujem da cemo ove godine dobiti finansijsku i moralnu podrsku od nadleznih za kompletno renoviranje zgrade, koja je stara nekoliko decenija i kojoj je, zaista, neophodno potpuno sredjivanje - objasnio je profesor Stevovic.

Pacijenti koji posecuju klinike KCS ili neke druge vece ustanove najbolje ipak znaju koliko su stvarno podmirene potrebe ovih ustanova. Price o tome da se hrana odavno donosi hospitalizovanim pacijentima, da se od kuce nosi posteljina i da, cesto, nema osnovnih lekova, odavno su ispricane. Mozda ovo najbolje ilustruju reci jednog od direktora, koji nam je, kada smo ga upitali da li su podmirene sve tekuce potrebe u njegovoj klinici, rekao: -A, to je odavno na rezervi...Odavno nam se pali crveno svetlo za sve...

Suzana Milicic