MITILINEOS HOLDING NAJBOLJI, JEDINI ILI NARUCENI IZBOR SRBIJE

Metal, profiti i porodicni poslovi

Kompanija Mitilineos zabelezila je u poslednjih nekoliko godina meteorski uspon zahvaljujuci ugovorima sa RMTK Trepcom i RTB Borom. O uspesnosti ugovora po grcku stranu govori i stalni rast akcija ove kompanije na Atinskoj berzi, a dugovi kombinata u Kosovskoj Mitrovici, uskoro bi mogli biti pretvoreni u vlasnicki ulog Mitilineosa

Tanja Jakobi

Grcki Mitilineos holding SA, nesumnjivo je nasao svoju srecu u Srbiji, ali je veoma diskutabilno da li je u suprotnom smeru ta poslovna veza jednako uspesna. Borka Vucic, generalni direktor Beogradske banke a. d. najavila je da ce u veoma kratkom roku Mitilineos postati vlasnik dela Trepce, sto se i dalo ocekivati s obzirom da kombinat s kojim je grcka firma sklopila tri ugovora o kreditiranju, nije uspevao da kroz proizvodnju te obaveze vrati.

Tako ce grcka kompanija vlasnicki kontrolisati Rudarsko metalurski kobinat Trepca, kroz novopotpisanu “stratesku alijansu" sa RT Bor imace u rukama drugog najveceg proizvodjaca bakra u Evropi (ako se izuzme Rusija), a razmislja i o preuzimanju Slavija banke - najbolje opcije medju bankama na prodaju. U novinama su se pojavili i napisi u kojima se tvrdi da je Evangelos Mitilineos pominjao i eventualnu kupovinu cementare Novi Popovac, a jos je zanimljivije da je na TV govorio i u ime grckog suvlasnika Telekoma Srbija, OTE o njegovim buducim planovima.

Cime je Mitilineos holding zasluzio tako dobru poziciju na trzistu Srbije, i kakav je bio domaci interes da se prestizne berzanske robe prepuste nekom drugom?

Ta kompanija je prema raspolozivim podacima osnovana 1990. godine, a prema navodima “Katimerinija" istovetno vlasnicko ucesce (50:50) imaju Evangelos i Janis Mitilineos. Prema navodima stampe, kompanija je nastala u okviru reorganizacije (znatno zamasnijeg) porodicnog biznisa kojim u trecoj generaciji upravlja Evangelos Mitilineos. Tokom 1994. godine Mitilineos holding je kao mala firma uvrscen na neformalnu (paralelnu) listu Atinske berze, da bi 31. jula 1995. usao na “A" listu. Po poslednjim podacima Berze, vrednost kapitala holdinga je 80 miliona dolara.

“Prosle godine ova porodicna firma koja postoji sest godina, razvila je strategiju snazne ekspanzije sto je rezultiralo ugovorima sa rudarskim kombinatima u Srbiji, Makedoniji, Bugarskoj i Madjarskoj i trgovanju metalima u Grckoj i inostranstvu", pise u jednom Rojtersovom izvestaju iz 1996. godine. U tom trenutku vrednost akcija Mitilineosa porasla je od debija na Berzi sa 1.200 na 3.550 drahmi. U trenutku kada su atinskom berzom pocele da kolaju price o skorom potpisivanju ugovora sa RTB Borom, vrednost akcija Mitilineosa pocela je da raste konstantno za po 15 do 180 drahmi dnevno u veoma zivoj trgovini. Vrednost po jednoj akciji bili je oko 2.800 drahmi.

Grcki lakmus papir

Grcko stratesko opredeljenje je da sto vise njihovih preduzeca bude angazovano u Jugoslaviji i na Balkanu. To istovremeno odgovara i Evropskoj uniji za koju je ovaj "jastuk" izmedju Italije i Grcke problem. Istovremeno, grcka ulaganja su i neka vrsta lakmus papira za druge ulagace iz Evropske unije, pogotovu s obzirom na to da je Grcka u politickoj sferi pokazala najvise umesnosti u sporazumevanju sa srpskom zvanicnom politikom", objasnjava jedan strani konsultant.

Grcka kompanija Titan pregovara o kupovini cementare u Novom Popovcu i "Sara" u Djeneral Jankovicu, a u toku su i pregovori o realizaciji velikog drzavnog grckog kredita od 100 miliona dolara koji je odobren u vreme kada je Milan Milutinovic bio ministar inostranih poslova. Vesti o pregovorima o tom kreditu su protivrecne: po jednim izvorima, posle zastoja, ubrzano se pregovara o koriscenju te kreditne linije u finansiranju izgradnje dela autoputa Nis, Dimitrovgard, makedonska granica, dok drugi izvori tvrde da Grci insistiraju da se ova kreditna linija iskoristi prema prvobitnoj nameni - za uvoz polovne grcke opreme, sto nasoj strani ne odgovara.

“Nesumnjivo je rec o kompaniji koja belezi meteorski rast, i to prvenstveno zahvaljujuci sklapanju ugovora sa srpskom metalurgijom. Nije tesko zakljuciti da su, sudeci po rastu vrednosti akcija na Berzi ti poslovi izuzetno povoljni za grcku kompaniju. Ono sto bode oci je cinjenica da kompanija raspolaze relativno minornim kapitalom i finansijskim kapacitetom, s obzirom na najavljenu vrednost ulaganja od 1.2 milijarde dolara", kaze jedan analiticar, za “Nasu Borbu". “S obzirom da je firma mlada i da ima minoran finansijski kapacitet tesko je ocekivati i da bi mogla da dobije velike iznose kredita koji bi mogli da pokriju najavljene investicije", upozorava ovaj strucnjak.

“Jedino sto bi se, u nedostatku javno publikovanih relevantnih informacija o tim ugovorima, moglo zakljuciti je da su u pitanju neki specijalni aranzmani", kaze ovaj analiticar. “U slucaju kad se velike investicije plasiraju kroz male kompanije. obicno je rec o fasadnim firmama."

U Bugarskoj je na primer, Multigrup holding (kompanija sumnjivog imovinskog i personalnog sastava), odnosno jedna od njenih firmi, Balkan Masineri Holding povezivana sa skrivenom privatizacijom Metalurskog kobinata za preradu cinka i olova u Kurdzaliju i “isisavanje" vise od 3,5 miliona dolara kroz ugovor sklopljen 1995. godine i vredan vise od 6,1 milijardu leva.

U javnosti u Srbiji vec su se pojavile glasine o tome da je navodno kroz ovu firmu plasiran novac porodice Milosevic, tim pre sto su se proslog leta u grckim a potom i jugoslovenskim novinama pojavili tekstovi u kojima se tvrdi da je sadasnji predsednik Jugoslavije tokom letnjeg odnora bio gost porodice Mitilineos.

Politicka dimenzija

Eventualna privatizacija "Trepce" ima i svoju uzu i siru politicku dimenziju. Uza je vezana za razlicita tumacenja oko otpustanja radnika ovog kombinata - Albanaca i mogucnost na eventualno polaganje vlasnickih prava na imovinu preduzeca. Siri kontkest je zanimljiv ukoliko se pokusa oprezno izvlacenje zakljucaka o buducem statusu Kosova na osnovu najava stranih ulaganja.

Naime, tesko je zamisliti da bi neki strani partner odlucivao da ulaze u ovom delu Jugoslavije ukoliko smatra da ce to biti prostor stalnih nemira. I italijanski ambasador u Beogradu Rikardo Sesa nedavno je najavio da su kompanije iz Italije zainteresovane za ulaganja na Kosovu.

U krugovima bliskim vladajucoj partiji tvrdi se da bi tako nesto bilo nemoguce s obzirom da je kompanija kotirana na Berzi i da svako moze da ima uvid u njeno poslovanje i spisak akcionara. Verzija po kojoj je “Milosevic mozda posetio Mitilineosa" se ne iskljucuje. Navodno, ni prilikom ove ni prilikom prethodnih poseta grckih predstavnika nije bilo intervencija sa najviseg mesta da se ova kompanija “specijalno pozitivno tretira". Isti izvori tvrde “da su uostalom, oba ugovora po Srbiju dobra", jer ne postoje domaci izvori za kreditiranje kapaciteta i obnovu proizvodnje.

“Verujemo da ovo stratesko povezivanje odgovara i interesima RTB Bor i Mitilineosa. Trziste bakra i obojenih metala uslo je u jednu tesku fazu koja ce potrajati namanje jednu do dve godine", izjavio je Evangelos Mitilineos predsednik borda direktora ove kompanije. On je rekao da su losa vremena, dobra sansa za kompanije da unaprede svoje poslovanje, smanje troskove, sto bi u vremenima koja dolaze trebalo da se odrazi i na profit.

Prema saopstenju izdatom u Atini, vrednost ugovora sa Borom je milijardu dolara po sadasnjim depresiranim cenama bakra, zlata i srebra.

Druga grcka kompanija Halkor SA pregovarala je po izvorima agencije Tanjug takodje sa RTB Bor o finansiranju i ucescu u njenoj privatizaciji, ali ti razgovori ocito nisu uspesno okoncani. RTB Bor je na listi Vlade Srbije za privatizaciju, ali se iz delova ugovora koji su stavljeni na uvid javnosti, ne vidi da li Mitilineos ima opciju za svopovanje duga u akcije i u ovom slucaju. Cak i da to nije precizirano kao mogucnost, “takvu operaciju uvek bi bilo moguce izvesti po sadasnjim propisima", kaze jedan strucnjak.

Za procenjivanje efekata takve vrste privatizacije i u slucaju Trepce i u slucaju Bora, moralo bi se znati sta bi novi vlasnik, Mitilineos holding stekao i po kojoj vrednosti su kombinati procenjeni, ali takve informacije za sada nisu dostupne javnosti.

Kao kroz sir

U krugovima koji su ukljuceni u pregovore oko Slavije banke tvrdi se medjutim da se vidi da se Mitilineos lako i bez problema krece u vladinim krugovima i u pratnji “reprezentativnog sastava", dobro poznaje situaciju i brzo zavrsava poslove. Medjusobna grcko-srpska naklonost, ocigledno, kad se pomene posao, negde blago iscezava jer je Borka Vucic, takodje tesno ukljucena u pregovore oko prodaje ove banke, rekla da po misljenju srpske strane pregovori teku presporo, pa su u igri i novi partneri.

Zanimljivo je da je pored kljucnog problema, velikih obaveza po osnovu stare stednje koje Slavija banka ima, jedan od kamenova spoticanja i sporna potrazivanja, odnosno dugovanja “Progresa", “Takova" i PIM, prema banci koja se smatraju tesko naplativim. Istovremeno, najveci duznici su i najveci akcionari banke (“Progres" je na primer, drugi po velicini akcionar banke), i obratno, sto vlasnicke odnose cini prilicno zamrsenim. Otuda je stav grcke kompanije ciji je savetnik ETEVA (“National investment bank for industrial development), ali i predstavnici grcke centralne banke (po lokalnim grckim propisima za svaku transakciju ovakve vrste potrebna je i saglasnost centralne banke), da je preuzimanje Slavija banke ovakve kakva je, neprihvatljivo. Iako je iz jugoslovenskih konsultantskih krugova, potencijalnim grckim kupcima savetovano da je jeftinije kupiti postojecu, nego praviti novu banku, za ocekivati je da Mitilineos traga za opcijom po kojoj bi Slavija banka, na primer, prvo bila pripojena Beogradskoj banci, a potom bi se iz nje izdvojio deo u kojem bi vlasnicki ucetvovao i grcki partner, ili bi se deo Slavija banke izdvojio i sa njim i grckim kapitalom bi bila formirana nova banka.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995-1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /