STA KRIJU POSLOVNI BILANSI PREDUZECA ZA 1997. GODINU
U kursnim razlikama “ususkani" novi gubici
Privreda je frizirala svoje knjigovodstvo, jer je bila primorana da u njemu operise sa zvanicnim kursom, a u
stvarnosti da posluje po dvostruko visim slobodnim kursevima, po tom osnovu vlast moze da pozove na
odgovornost skoro svakog direktora koji je lane izvozio ili uvozio, tvrdi dr Jovan Rankovic
Bojana Jager
Do danas zavrsne racune o finansijskom poslovanju u prosloj godini, preduzeca su bila duzna da predaju
ZOP. Oni ce samo potvrditi da se nastavlja propadanje privrede, a dr Jovan Rankovic, uz tu konstataciju,
prognozira da ce 1997. biti zavrsena sa 20 milijardi dinara novih gubitaka, koji ce biti najveci u istoriji ove
zemlje. Sa gubicima kumuliranim iz ranijih godina, ta cifra se penje ukupno na oko 50 milijardi dinara ili na
deviznu protivvrednost dinara od 17 milijardi maraka.
Uz to, u prosloj godini se prvi put pojavljuje i negativni neto obrtni fond, sto prakticno znaci da je privreda,
gledano u celini, ostala bez dinara obrtnog kapitala, pa cak i deo osnovnih sredstava, u iznosu od deset
milijardi dinara, finansira sa kratkorocnim neizmirenim obavezama prema bankama, dobavljacima,
radnicima i drzavi, objasnjava ovaj ekonomista.
- Lane uknjizeni gubici pri tome ne predstavljaju i realne stvarne gubitke, koji su dvostruko veci, posto se u
bilansima privrede nalazi i oko 20 milijardi dinara dugorocnih zajmova prema inostranstvu, kao jos isto
toliko kratkorocnih obaveza prema inostranim dobavljacima - sve zajedno protivvrednost od 12 milijardi
maraka. Ovo su latentni gubici, jer su pomenute obaveze iskazane u poslovnim knjigama po zvanicnom
deviznom kursu od 3,3 dinara za marku, dok se ulicni i sticovani kurs krece izmedju 5 i 6 dinara (poslednje
vazi za sticung koji se obavlja preko poslovnih banaka). Posto vlast uporno insistira na odrzavanju fiksnog
deviznog kursa, privreda je prinudjena, bez obzira sta se dogadjalo u realnom zivotu, da zvanicni kurs koristi
u poslovnim knjigama za obracun svojih izvoznih i uvoznih transakcija u dinarske iznose, objasnjava dr
Rankovic.
| Krajnji bilans privrede - pare ili zivot
Oko 20 milijardi dinara kratkorocnih obaveza prema inostranim dobavljacima, uknjizeno po zvanicnom
kursu, preduzeca ce morati da plate i vrate sa devizama koje su na slobodnom trzistu za 50 do 80 odsto
iznad zvanicnog deviznog kursa. Ove, za sada pod tepih gurnute kursne razlike, eksplodirace jednog dana
kao dodatni gubici, koji ce preduzeca uvuci u jos tezu finansijsku situaciju i u totalnu nelikvidnost. Vlast
ce se vrlo brzo suociti sa skoro nepremostivim teskocama, jer ce se privreda naci u situaciji - pare ili zivot.
To je narocito slucaj sa velikim drustvenim preduzecima, koja su u potpunosti izgubila kapital, a najveci
deo svojih kapaciteta su angazovala za izvoz. Ona jednostavno nece moci da rade, tvrdi dr Rankovic.
|
Knjigovodstvena kamuflaza
Doduse, dugorocni devizni zajmovi, iako sadrze potencijalne gubitke, trenutno nemaju uticaja na
likvidnost privrede, s obzirom na to da se vec sedam godina ove obaveze ne vracaju. Problem su, istice dr
Rankovic, kratkorocne obaveze prema inostranstvu po osnovu uvoza, koji je znacajno povecan upravo zato
sto je bio stimulisan niskim kursom. Posto u zapadnoj Evropi vlada neka vrsta recesije, strani liferanti su
prihvatili isporuku porudzbina sa odlozenim rokom placanja, bez trazenja narocito krutih garancija. Dok je
do decembra lane funkcionisalo devizno trziste i dok se na njemu moglo doci do deviza, uvoz je rastao.
Medjutim, zatvaranje zvanicnog deviznog trzista zbog nedostatka deviza, uvecalo je traznju za njima i
zaostrilo je problem placanja obaveza prema inostranstvu, a posledica svega je da su one na kraju 1997.
dostigle iznos od 20 milijardi dinara. Za preduzeca nastao je i novi problem, kako da proknjize prave
obaveze prema inostranstvu, posto moraju da operisu sa zvanicnim deviznim kursom, objasnjava dr
Rankovic.
Naime, sva uvezena roba se obracunava po njemu, a na te iznose se dodaje carina i razlika u ceni. Medjutim,
to nije stvarna prodajna cena, jer se ona na trzistu formira na osnovu kurseva koji vaze na slobodnom
deviznom trzistu i koji su dvostruko visi od formalnog. Zbog toga ispada da su prihodi visoki u odnosu na
nabavne cene, koje su nerealno niske, iz cega proizlaze velike razlike u ceni. Na takve knjigovodstveno
visoke razlike preduzeca su duzna da placaju porez na razliku u ceni i logicno je da nastoje da to na svaki
nacin izbegnu, a dodatni problem je kako proknjiziti razliku izmedju zvanicnog i slobodnog deviznog kursa.
Svi bi mogli u zatvor
To je, objasnjava dr Rankovic, u vreme skrajanja bilansa bio najveci problem, pre svega za hiljade privatnih,
ali i za mnoga drustvena preduzeca. Koristila su se razna dovijanja, kao fakturisanje posebnih troskova,
transporta, provizija, kamata, pa cak i ostavljanje nelikvidiranih avansa. - Svi oni koji su to morali da rade,
radili su nezakonite stvari, jer vlast priznaje da su kursevi na slobodnom deviznom trzistu znacajno veci od
zvanicnog, ali ne dopusta da to udje i u poslovne knjige. Zato zavrsni racuni prikazuju potpuno iskrivljenu
sliku u odnosu na ono sta se stvarno u zivotu dogadjalo. Preduzeca su radila sa visokim razlikama u ceni,
placala su visoke poreze, i imala su vestacki uvecane troskove po raznim osnovama. Takvi bilansi su
nepodobni za analizu i bilo kakvo meritorno zakljucivanje. Skoro svaki direktor koji je lane izvozio ili
uvozio, nacinio je brojne prekrsaje (ciji se tragovi mogu naci u knjigovodstvu), cak i ako je imao nameru da
se drzi zakona i da nijednu paru ne stavi u sopstveni dzep. Zato ako hoce nekog da pozove na odgovornost,
vlast to moze da ucini bez ikakvih teskoca kad god to pozeli, naglasava dr Rankovic.
|
