INTERVJU: PREDRAG DRECUN POTPREDSEDNIK VLADE CRNE GORE ZADUZEN ZA PRIVATIZACIJU
"Insistiracu na masovnoj vaucerskoj privatizaciji"
DPS Milice Pejanovic Djurisic sada pokazuje politicku volju koja u Narodnoj stranci vec odavno postoji, da
se krene u kuponsku privatizaciju. Stranci uocavaju da su crnogorski stavovi u tom smislu razliciti od onih u
Srbiji i zato i radje dolaze, kaze Drecun
Bozidar I. Milicic
- Na planu privatizacije u Crnoj Gori postignuti su odredjeni rezultati, ali oni su mogli da budu mnogo bolji.
Medjutim, s obzirom na to da je Demokratska partija socijalista dugo vremena bila u zagrljaju Socijalisticke
partije Srbije, dobro je da se i ovoliko postiglo. Stvoren je makar ambijent u kome se smije pominjati rijec
privatizacija. U Srbiji se pominje samo transformacija. Tako je bilo do prije godinu i po dana i kod nas.
Dakle, dosli smo u Crnoj Gori do pocetka privatizacije, a to je mnogo dalje od transformacije. Izgubljeno je
sedam godina zbog lose politike, ali sta je tu je - kaze u razgovoru za "Nasu Borbu" Predrag Drecun,
potpredsjednik Vlade Crne Gore zaduzen za privatizaciju.
On naglasava da na privatizaciju u Crnoj Gori utice i izolovanost Savezne Republike Jugoslavije od strane
medjunarodnih finansijskih i drugih institucija, ali, prema njegovom misljenju, to "ne mora da stopira ovaj
proces".
- Mislim da se cak i u uslovima odsustva stranog kapitala moze izvrsiti privatizacija. Medjutim, sam proces
privatizacije, lakse i brze bi se odvijao da smo kojim slucajem clan Medjunarodnog monetarnog fonda. To
mozete uporediti sa motorom automobila koji mnogo bolje radi ako koristimo kvalitetnije ulje. Dakle,
proces privatizacije mora biti podmazan, da bismo lakse podnijeli socijalne probleme koje ce on
uzrokovati. Proces ozdravljenja privrede, zbog cega i vrsimo privatizaciju, podrazumijeva uklanjanje bolesnih
tkiva, a to uklanjanje moze da boli, ako nemamo dobru anesteziju.
| "Vlasti u Srbiji se plase poredjenja s nama"
Smatram da opstanak savezne drzave najvise zavisi od spremnosti Srbije da udje u privatizaciju privrede.
Dva ekonomska sistema mogu da zive u jednoj drzavi, jer se u sustini radi o dva oblika svojine. Pa u
samoj Srbiji postoje i privatna i drzavna i drustvena preduzeca. I tamo se odvija proces tokova kapitala iz
neefikasnih u efikasna, pa niko i ne pita da li ce se Srbija raspasti po savovima svojinskih granica, da se
tako izrazim. Medjutim, sa politickog aspekta posmatrano, vlast u Srbiji se plasi komparacija sa Crnom
Gorom, jer bi onda gradjani Srbije golim okom mogli da vide da se u Crnoj Gori bolje zivi, i onda vise
nema laganja naroda. U tome je opasnost za saveznu drzavu, a ne u cinjenici da dva ekonomska sistema ne
mogu zajedno da egzistiraju u istim drzavnim granicama, kaze Drecun.
|
"Nasa Borba": Da li Crna Gora ima dovoljno ustavnih i zakonskih kapaciteta da proces privatizacije zavrsi
u predvidjenom roku, bez obzira na cinjenicu sto on u Srbiji tece dosta usporeno?
Predrag Drecun: Ustavni kapacitet postoji, medjutim zakonski kapaciteti nijesu dovoljni. Nijesu predvidjeli
masovnu vaucersku privatizaciju. U ovom trenutku mi ne bismo mogli da udjemo u taj proces bez promjene
vazeceg zakona o privatizaciji. To sto proces u Srbiji tece usporeno samo je prednost Crne Gore. Mi cemo
u Crnoj Gori imati efikasnija preduzeca od Srbije i onda ce se kapital putem poslovnih kanala prelivati iz
manje efikasnih u vise efikasna preduzeca. To, medjutim, moze vrlo dugo da traje, jer je Crna Gora mali
ekonomski sistem, a Srbija veliki. To znaci da ce Crna Gora postajati stjeciste zdravog kapitala u nekom
duzem roku, a da ce Srbija bivati sve vise pod socijalnim pritiscima, kao posljedicom odrzavanja
nezdravog kapitala u zivotu. Ako je vlast u Srbiji spremna da uvuce svoje gradjane u tu avanturu, mi
nemamo nista protiv. Medjutim, problem ce biti ako Srbija ne bude bila spremna da vise trpi takav tok
kapitala i da onda, da bi sacuvala svoj politicki prostor od uticaja iz Crne Gore, pocne da izmislja u Crnoj
Gori separatizam, izdaju i slicno. Tako se ekonomski odnosi prelivaju na teren politike.
NB: Kao potpredsjednik Vlade, zaduzen za privatizaciju, na kojim cete poslovima insistirati da bi ona bila
i pravednija i uspjesnija?
P. D.: Insistiracu na masovnoj kuponskoj, tj. vaucerskoj privatizaciji. Samo brzo uspostavljanje trzista
kapitala garantuje efikasnost. Tokovima kapitala akcije nadju svoje optimalno mjesto. One koje to ne mogu
gube vrijednost i propadaju. Trziste ih odbacuje iz igre.
| Direktori vole sminkanje bilansa
- Menadzeri, tj. direktori imaju interes da iskrive bilanse, kako bi sebe predstavili u sto uspjesnijem svjetlu.
Recimo u jednom od velikih crnogorskih preduzeca konstantno su zalihe precijenjene, sto znaci da
preduzece ima skrivene gubitke. To sminkanje bilansa vrse menadzerske strukture da bi sakrile svoje
poslovne promasaje. Kad takvi direktori odu, onda ce ti gubici da isplivaju. Ali radnici, koji su dionicari i
ne pomisljaju da angazuju neku od revizorskih kuca koja bi utvrdila da li ih menadzeri objektivno
informisu. Dakle, za reviziju moraju da budu zainteresovani i akcionari i kreditori i duznici i upravljaci i
banke. Revizija je nesto bez cega ne funkcionise savremeno trziste, kaze Drecun.
|
NB: Narodna stranka se odavno zalagala za masovnu vaucerizaciju, sto je kod vladajuce Demokratske
partije socijalista nailazilo na rezerve i odbojnost. Ipak, sad je i taj model u opticaju. Sta bi, medjutim, po
Vasem misljenju, trebalo uraditi da bi masovna vaucerizacija u potpunosti uspjela?
P. D.: Treba, prije svega, postici politicku volju koju mi u Narodnoj stranci odavno imamo. Sad je to
vidljivo i kod DPS-a Milice Pejanovic Djurisic. Posto postignemo saglasnost, nadam se vrlo brzo, slijedi
izrada projekta. Projekat mora da predvidi socijalni aspekt, o kome sam nesto vec rekao. Kad utvrdimo
cijenu masovne privatizacije, a ona svakako ima cijenu, onda moramo obezbijediti adekvatnu finansijsku i
strucnu podrsku onih koji zele da nam pomognu.
Takodje treba izvrsiti i odredjene popravke u odnosima institucija koje se bave privatizacijom. Mislim da
bismo morali da otvorimo ministarstvo za privatizaciju ili da formiramo kabinet za privatizaciju, koji u
ovom trenutku, nazalost, ne postoji. Onda moramo da definisemo sve gradjane kojima cemo dati besplatne
kupone, tj. vaucere, a zatim da definisemo kapital koji iznosimo na trziste. Moramo formirati centralni
registar akcija. Moramo stvoriti uslove za osnivanje privatnih fondova, konsultantskih i revizorskih kuca.
Onda mozemo krenuti u organizaciju licitacija na kojima ce se za vaucere prodavati predvidjeni, tj.
rezervisani kapital.
NB: Stranci se interesuju za Crnu Goru. Sa nekim od njih ste licno razgovarali. Kako oni vide ulaganja u
crnogorsku privredu?
P. D.: Stranci osjecaju da se nesto pozitivno desava u Crnoj Gori. Oni uocavaju spremnost Crne Gore da se
otvori i prilagodi pravilima svjetske utakmice. Oni su i oprezni, kao sto smo i mi oprezni. U moru
biznismena uvijek postoji i prevaranata, koji se vrlo vjesto kamufliraju. Medjutim, sve vise dolaze ozbiljni
biznismeni koji zele da uloze najcesce u turizam. Strani kapital je oprezan, jer SRJ nije clan MMF-a, pa ih
to pomalo plasi, jer su garancije za ulozeni kapital minimalne. Ali otvorenost Crne Gore i distinkcija u
odnosu na Srbiju, sto stranci i sami uocavaju, cini da se ipak nesto lakse odlucuju na prve korake u Crnoj
Gori nego u Srbiji.
| I stranci rizikuju
- Mi sada imamo priliku da pokupimo iskustva velikih banaka (konsultanata) koje ce biti posrednici u
prodaji pet nasih velikih preduzeca. Dakle, hrabri spremnost jednog Dilojta i Tusa, Rajfajzen Banke, EPIK-
a ili Kreditno-komercijalne banke Francuske da stanu iza prodaje nasih preduzeca. Neko ce reci da oni
uzimamu proviziju za to. Ali ako iz tog posla bilo ko od navedenih zaradi milion dolara, sto je za takve
gigante gotovo beznacajno, pitajmo se koliki je rizik tih preduzeca da izgube rejting ako ne uspiju da
prodaju neko od tih nasih preduzeca. U svijetu se dobro ime ne stice lako, pa se radi milion dolara i ne
zrtvuje. Dakle mi smo izuzetno ohrabreni cinjenicom da se na nase crnogorsko trziste posredno uvlace
mocne svjetske bankarske kuce, kaze Drecun.
|
|
